14.04.2013.
Медији и регионални безбедносни изазови
Током дводневног рада на семинару у Руми, који је Атлантски савет Србије организовао за представнике штампаних и електронских медија из земаља региона, било је речи и о низу конкретних питања као што су смањење ризика од корупције, стандардизација и кодификација, учешће Србије у међународним војним ангажманима, асиметричне претње, супротстављање регионалним безбедносним претњама, стратешка и кризна комуникација и улога медија у конфликтима, помирењу и интеграционим процесима. О овим темама говорили су представници министарстава одбране, армија и академских институција земаља региона и НАТО-а, који су уз војнодипломатске представнике једног броја земаља које подржавају пројекте реформе система одбране и Војске Србије учествовали у раду семинара. Модератор је био др Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду.
Првог дана разговарано је о спољној и одбрамбеној политици Србије и земаља региона у оквиру евроатлантске сарадње, сарадњи Србије и НАТО у оквиру Партнерства за мир, међународној војној сарадњи у евроатлантским оквирима и партнерским програмима и иницијативама, а основна порука је да Србија јесте партнер у безбедносној сарадњи, заснованој на равноправности, са циљем унапређења регионалне и европске стабилности и очувања мира у свету.
У наставку рада представници Министарства одбране и Војске Србије објаснили су кључне процесе којима Србија жели да допринесе регионалној и широј безбедности. Најзначајније је учешће припадника Војске Србије у мировним мисијима, о чему је говорио пуковник мр Миливоје Пајовић, начелник Центра за мировне операције. Он је истакао висок професионализам и допринос које у осам мировних мисија даје тренутно 113 припадника Војске Србије, а до краја године укупно ће бити упућено до 474, уз планираних 13 учесника у мисији у Малију. Најважније повећање је у мисији у Либану где ће у новембру бити упућена пешадијска чета уместо садашњег вода, затим упућивање припадника специјалних снага у мисију у Сомалији за заштиту бродова од напада пирата, као и слање медицинског тима са четири члана у мисију ~EUTM Somalia~ у Уганди где сада имамо једног представника.
О напретку Војске Србије у примени Концепта оперативних способности говорили су генерал-мајор Војин Ч. Јондић, начелник Управе за оперативне послове Генералштаба и пуковник Милорад Видаковић из Управе за планирање и развој Генералштаба. Основни циљ овог процеса је подизање интероперабилности декларисаних јединица, моторизоване пешадијске чете и водова војне полиције и АБХО, за учешће у мировним операцијама. Пуковник др Славиша Ћирић говорио је о искуствима из три медицинске мисије у којима је учествовао, у Конгу, Чаду и Уганди, истичући да војни санитет има респектабилне капацитете потврђене у досадашњих 20 ротација медицинских тимова у Конгу, заједничком раду у норвешкој војној болници у Чаду и руководећој позицији српских војних лекара у медицинском делу мисије у Уганди.
О значају кодификације и стандардизације у Војсци Србије говорио је бригадни генерал др Бојан Зрнић, начелник Управе за одбрамбене технологије. Једнообразно именовање, груписање и додела кодификационог броја сваком делу војне опреме и резервних делова услов је логистичке интероперабилности и ефикасности, а предности су спречавање стварања непотребних залиха и развој конкурентности домаће одбрамбене индустрије.
Асиметричне претње обележавају безбедносну проблематику широм света, истакла је у свом излагању пуковник др Катарина Штрбац из Института за стратегијска истраживања. Организовом криминалу, тероризму, корупцији, разним екстремизмима, еколошким и демографским изазовима, и другим асиметричним претњама, ни једна држава не може се сама супротставити, већ је у суочавању са овим претњама неопходна сарадња и координирана активност.
На р
азличите аспекте биотероризма као глобалног проблема, ризика и изазова, указала је др Елизабета Ристановић из Војномедицинске академије. Она је указала на опасности које носи биолошко оружје, али и на неадекватну националну стратегију и недовољно развијену свест о тој опасности. Уз једноставну и јевтину производњу и могућности прикривене али ефикасне примене, могу се произвести тешке последице, где би, примера ради, ослобађање 100 килограма спора антракса у облику аеросола на град од пет милиона становника изазвало смрт до три милиона људи, што је еквивалент дејства хидрогенске бомбе!О активностима Србије на смањењу ризика од корупције у оквиру НАТО Иницијативе за изградњу интегритета говорио је Милан С. Милутиновић из Сектора за политику одбране. Он је навео оцену НАТО-а да је Србија пример посвећености доброј пракси која шаље снажну поруку другим државама у Југоисточној Европи да појачају транспарентност, одговорност и интегритет у ресору одбране и сектору безбедности.
У завршници семинара разговарано је о медијској слици у региону и извештавању о безбедносним и војним темама. О томе су говорили пуковник Петар Бошковић, начелник Управе за односе с јавношћу, Александар Радић, војно-политички аналитичар и новинари Душица Томовић из подгоричких „Вијести“ и Данијел Омерагић из сарајевског „Ослобођења“. Оцена учесника семинара је да је и овај, као и прошлогодишњи скуп представника медија из региона под називом „Пиши као што говориш и читај као што је написано“, одлична прилика за размену информација о заједничким безбедносним питањима и о унапређењу новинарске праксе у бољем препознавању значаја безбедносних и војних тема за стабилнији и напреднији регион Западног Балкана и Југоисточне Европе.
