Обука ронилаца у зимским условима
Зими, при ниским темпе
ратурама воде, осим што се рони да би се сачували људски животи и материјална добра и извршили борбени задаци, зарања се и ради обуке, јер екстремни услови захтевају беспрекорно обучене и искусне рониоце способне за брзо размишљање и реаговање у критичним и стресним ситуацијама.Током обуке и кондицирања у роњењу у зимским условима, температура воде у зимској луци новосадске касарне „Александар Берић“ није прелазила пет целзијусових степени.
Како би одржали врхунску обученост у обављању сложених и захтевних ронилачких задатака, током редовног процеса обуке рониоци 93. ронилачке чете речне флотиле Војске Србије показали су да располажу професионалним знањима и искуствима која подразумевају звање најмање треће категорије војног рониоца, што се и очекује од ронилаца који су на овим захтевним дужностима провели најмање шест година.
Обуком је руководио мајор Митар Миловић, командир чете, који каже да највећу опасност приликом скока у хладну воду представља наступање потхлађивања тела.
- У води температуре
до плус 10 степени просечно се преживљава један до два часа, али уколико је температура воде 0 степени, за 30 минута наступа смрт. Иако су снабдевени савременом ронилачком опремом, мокрим и сувим ронилачким оделима која не дозвољавају директан контакт воде с телом, као и класичним „Full Face“ маскама с могућношћу одржавања подводне радио-комуникације, свако задржавање дуже од тридесет минута у веома хладној води, хладнијој од плус десет степени, чак и за обучене рониоце није препоручљиво – истиче мајор Миловић.Роњење у зимским условима, осим за рониоце, захтевно је и за тим подршке, а негативно утиче и на ронилачку опрему, па је добра организација неопходна за квалитетно и сигурно роњење.
