15.09.2011.
Интервју министра Шутановца Новом магазину
Насиље Приштине захтева озбиљну реакцију Београда
Свака врста насилног мењања фактичког стања забрињава и дестабилизује како Косово и Метохију тако и регион. Бојим се да би, ако дође до насиља на северу Косова, то могао да буде увод у проблеме и на ширем простору, рекао је за Нови магазин министар Шутановац.
По Уставу Косово је део Србије. Постоји ли опција употребе војске у циљу заштите српског народа?Наш став је да се за Косово боримо мирним и дипломатским путем. Никада до сада органи тзв. Косова нису на силу покушавали да преузму власт на северу. Уколико би то они покушали силом институција, наша реакција би морала бити знатно озбиљнија и свакако да би у тој ситуацији морале да се доносе изузетно тешке одлуке. Верујем да нико не прижељкује да дође до тога. Ми на такве могућности упозоравамо и мислим да имамо сагласност наших пријатеља из међународне заједнице да се решење тражи у разговорима, чак и оних с којима се не слажемо о статусу Косова.
Да ли би та “тешка одлука” била координисана са Кфором и да ли би подразумевала присуство Војске Србије на северу Косова?
У зависности од односа са Кфором и евентуалне ситуације. Са Кфором сарађујемо у оквиру Резолуције 1244 и Кумановског споразума који обавезују обе стране. Припадници Војске Србије имају редовне састанке са представницима Кфора, а последњи је недавно одржан у Пећи. То је једини начин да ми утичемо на дешавања на КиМ. Нажалост, од 2003. када су се 29. јула повукле снаге Руске Федерације са Косова, ми по том питању немамо другог саговорника.
Шта мислите о изјави руског амбасадора Александра Конузина да су се Руси повукли са Косова када су видели да западне земље, под окриљем међународног присуства, раде на независности Косова?
Господин Конузин је објаснио да Руска Федерација није желела да учествује у нечему што је већ тада имало препознатљив крај. Чини ми се да је то био моменат када је српска јавност и политичка елита морала да схвати поруку. Ако се Руси повлаче сматрајући да је исход познат, морали смо и ми у Србији да се реорганизујемо и тражимо друга решења
Како сте ви схватили неусвајање председничког саопштења у УН које је предложила Русија?
Председничко саопштење у УН се усваја на основу снаге аргумената али и снаге предлагаца. Светска политичка сцена је место где се договара и “тргује”, ми морамо бити свесни да ту нема простора за љубав и позивање на традицију, свако у реалном времену стити своје интересе.
У парламенту сте подсетили на исељавање из Хрватске после Олује када је преко 200.000 људи на тракторима дошло у Србију. Да ли се данас плашите да то не задеси Србе с Косова?
Лицно не верујем у тај сценарио али нисам наиван па да помислим да нема оних који мисле да би се тако најбрзе разресио проблем. Ми не смемо да направимо греску, сви “балвани” по путевима, до сада су нам се “разбили” о главу, где год смо “балванима” покушавали да решавамо проблеме завршило се јако лоше. Ако нешто можемо да научимо из наше не тако давне прошлости, то је сигурно како су други освајали подршку, а како смо је ми губили од оних са којима смо историјски били везани у тешким ситуацијама.
Постоје индиције да кризу на Косову користе криминалне структуре које пакују и криминалне интересе у патриотизам а да криминалци са обе стране сарађују међу собом. Шта знате о томе?
Верујем да нема грађанина Србије који плаћа порез, и подржава да се на Косово из Србије без пореза испоручи пет пута више нафтних деривата него што су потребе грађана северног Косова. То значи да један део горива заврши у Србији, а велики део међу Албанцима, криминални интерес је увек изнад сваких разлика. Та чињеница говори да се данас патриотизам мери литрима горива и милионима евра, а то није борба за српске интересе на КиМ. Познато је и да је Косово деценијама црна рупа Европе, прекогранични криминал који се тиче наркотика, секс трафикинга, илегалних миграција, пролиферације наоружањем… су прве асоцијације на Косово. Али, не треба да причамо ко је већи криминалац већ да учинимо све да се то више не дешава.
Због чега интелектуална и политичка елита у Србији о томе неће да говоре?
Питање елите у Србији је доведено још деведесетих у један незахвалан положај. Данас имам утисак да се сви медији утркују да критикују српску елиту, а у исто време елита не нуди храбра ресења вец по правилу критику. Чињеница је да се у Србији не признаје ни један жив интелектуалац као способан да нешто уради већ се увек позивамо на српске традиције, историју... Зашто морају само наши преци да буду паметни када има паметних Срба и данас.
Ове године све републике из бивше Југославије славе своју независност Србија некако стално слави неке поразе.
Тако је још од 1389. године. Верујем да велики број грађана не зна када је била прва битка у Првом светском рату у којој су Срби били победници, а сви знају легенду о косовском миту сада већ преточеном у историјске чињенице за које немамо доказе. И данас смо ми, нажалост, мазохистички настројени да славимо поразе а заборављамо победе. У тим поразима као по правилу ми нисмо кривци, преводимо их у победе, а последња је “победа” над НАТО на Косову.
Албанци са југа Србије најављују протесте због погоршања свог положаја. Да ли криза са Косова може да се прелије на југ Србије?
Албанци су нам у последњих неколико година показали да су врло дисциплиновани, да поштују хијерархију, своје лидере и да имају став као и њихово руководство. Нама појединци који су нафтно и интересно мотивисани поручују из Косовске Митровице како они више не респектују председника Србије, Владу и министре. Не мислим да на југу Србије може доћи до сукоба као 2001. године. Тада је постојала зона од 25 километара између војске и полиције Србије и Кфора са друге стране. Ту су нашле уточиште разне терористичке банде које су малтретирале становништво, али тога више нема.
Можете ли искрено да одговорите на питање да ли је могућа политика „и Косово и ЕУ“?
Убеђен сам да је та политика могућа. Када кажем Косово не мислим на хектаре већ, пре свега, на људе. Уколико не буде Срба на Косову и Метохији онда за нас нема ни Косова и Метохије. Подсећам да је председник Борис Тадић још 2006. храбро рекао јасно да је Косово много ближе независности него суштинској аутономији. То је био тренутак велике истине, али очигледно да они који су тада одлучивали нису имали капацитет да схвате шта се дешава, цак су га напали иако су и сами знали да је био у праву.
Мислите на бившег премијера Војислава Коштуницу?
Наравно. Жао ми је што не могу јавности да препричавам седнице Савета за националну безбедност на којима смо разматрали разне опције. Верујем да ће то једног дана изаћи из архива, па ћемо видети ко је био прави патриота.
Које су то опције разматране?
Не могу о томе да говорим.
Већина странака је већ на неки начин започела предизборну трку. Са чим ће ДС ићи на изборе?
Мислим да ћемо прво направити озбиљну анализу учињеног у односу на обећано. Мораћемо да будемо и самокритични, али и да уважимо чињеницу да се у нашем периоду није продавао Мобтел за милијарду и 700 милиона евра, а била је највећа светска економска криза која је уздрмала и много јаче економије него што је српска. Србија има доста потенцијала за развој. Имамо потписане уговоре о слободној трговини са Русијом, Белорусијом, Украјином, ЦЕФТА споразум...само сат времена смо летом од ЕУ, корпоративна такса нејнижа у европи а плате су нам прилично ниске. Упркос томе што дајемо подстицаје за стране инвестиције, немамо их онолико колико би требало и све то говори да постоји системска грешка која мора да се исправи. Сматрам да би требало да се редефинише пореска политика на начин да буде стимулативна за оне који нису дошли у Србију само да би се лично богатили, већ да би ојачали и своје компаније и запослене. Сведоци смо да појединци извлаче новац из компанија, гасе их и уништавају људе који раде. Такође, очигледно је да постоји неповерење у наш правни систем, у коме је корупција постала до те мере неподношљива да страни инвеститори имају страх да се упусте у “авантуру” инвестиција у Србији. То није посао који може да реши само правосуђе или полиција, већ мора системски да се приступи и да се направе закони који ће онемогућити било какво дискреционо право. По доласку на место министра, укинуо сам дискрециона права у ресору који водим. Раније су министри имали такве могућности, чак тако додељивали и станове.
У јавности постоји снажна перцепција да је корупција системска па и да у ДС-у има људи који би требало да одговарају због корупционашких афера.
Проблемом корупције бавим се у оквиру министарства које водим, и не стижем да анализирам ситуацију у другим ресорима. Ако има, зна се ко то треба да решава. То је питање које треба да се решава системски, превентивно. У Министарству одбране, имали смо велике активности по питању сузбијања корупције и сами смо чистили своје редове, о чему је јавности и информисана.
Да ли ДС размишља о томе ко су јој пожељни партнери у будућој коалицији?
До избора има још пуно времена. У овом тренутку сигурно неко размишља с ким би могао да уђе у договор, а ја радим на пословима које сам започео, да би могли да кажемо да је Министарство одбране испунило све обећано и чак преко тога.
Чини ли вам се да је Српска напредна странка узела и слоган Демократске странке и Европа и Косово?
СНС има велики проблем са дефинисањем своје политичке идеологије. Није довољно имати један састанак са Штефаном Филеом и стајати у реду да уђете у неку ЕУ амбасаду на пријем да би били Европејац. Чињеница да је пре шест месеци лидер те странке штрајковао глађу говори да за супарнике имамо људе који не презају ни од чега да би дошли на власт. Мислим да је то и Европа препознала. С друге стране, добро је што су бар променили реторику и надам се да ће њихово бирачко тело да схвати да нема живота без ЕУ и даљих интеграција.
Како вама изгледају анализе по којима бисте ДС и СНС могли да направе владу?
Тешко је спојити неспојиво.
Да ли сте сигурни да тако размишљају сви у вашој партији?
Верујем да огромна већина размишља на тај начин, али свакако да има и оних који размишљају о егзистенцијалном и личном опстанку. Грађани Србије су нам поверили мандат да мењамо, не да владамо у лицном интересу.
Да ли је тачно да је ДС утицао на Николића да напусти Српску радикалну странку као што се наводи у једној од депеша које је објавио Викиликс?
ДС је дефинитивно утицао на Томислава Николића, кроз фрустрацију коју он има од Бориса Тадића и политике којом ДС побеђује на изборима. Свакако да је он желео да преузме део те политике, а то је било неспојиво са његовом прошлошћу у СРС.
У једној од објављених депеша вас бивши амбасадор САД Камерон Мантер хвали као реформатора, некога ко је јак у ДС-у и ко би можда био противник председнику Борису Тадићу. Да ли вам прија када прочитате како вас Американци доживљавају?
Постоји међународни респект за оно што радимо у Министарству, препознати смо као реформатори и за то добијамо честитке из целог света. Нећу ја бити противник Борису Тадићу никада, али ћу радити свој посао најбоље што могу.
Шта мислите о српско-америчким односима?
Милошевићево време је утицало на то да и данас део грађана у Србији мисли да су нам Америка и њихови савезници увек били непријатељи. После Србије, највећи број српских манастира и Срба, налази се у Америци, највећи број српских научника се остварио у тој земљи, највисе Срба на високим позицијама имамо управо у УСА… И, подсетићу да је највећа операција спашавања пилота у историји човечанства била мисија Халијард у Прањанима када су Срби спашавали америчке пилоте.
И амерички званичници заборављају на то наше савезништво…
То је тачно, али увек се мања река улива у већу. Из искуства могу да вам кажем да у политици емоције не треба да постоје. Једина емоција политичара треба да буде да донесе добро својој земљи и грађанима.
У случају да ДС опет буде стожер нове владајуће коалиције да ли себе видите на истом месту?
Све планове које тренутно правим везани су за Министарство одбране, али сам свестан да човек не може да веже своју каријеру за једну позицију.
Пре неколико година се говорило о евроатлантским интеграцијама, а сада само о европским. Већина грађана је против уласка у НАТО, али има један део оних који не воле тај савез, али имају рационалан став да би то било добро за Србију. Какав је ваш став о томе?
Највећи светски реформатори нису били то зато што су усвајали вољу већине. Напротив, наметнули су своју идеју и визију већини и на крају пута показали да И они који су се протовили прихватају резултат који је добар. Мислим да Србија треба да гледа свој интерес и интерес својих грађана. А, интерес Србије је да буде у што је могуће чвршћем савезу са онима који су тренутно најмоћнији на свету. Чињеница је да када год западнемо у кризу управо од њих тражимо помоћ како бисмо решили проблем. Време је да будемо вазни вазнима јер само тако моземо да помогнемо и себи и другима. То це вам у искреном разговору реци сваки градјанин Србије.
Словенија је одлуку од уласку у НАТО донела на референдуму, Хрватска је одлуку донела на Влади. На који начин би Србија требало да поступи?
У Швајцарској се референдум организује за “два семафора”, али хајде да се не поредимо са земљама где има много више образованих људи него у Србији. Да је Вук Караџић када је радио правописну реформу, спровео референдум, вероватно би 99 одсто Срба гласало против. Тако би прошле и реформе Кемала Ататурка у Турској. Данас, ми се поносимо Вуком, а Турци Ататурком. У кризним ситуацијама лидерство је најважније и мислим да од политичара, као и од хирурга треба да тражимо да резултат “операције” буде добар. Ваљда хирург боље од пацијента зна како да оперише.
Губимо ли нешто војном неутралношћу?
Свакако да она кошта. Довољно је да видимо како земље које су савезници напредују брже од Србије. Ми не зелимо да преузимамо ризике, а у исто време би да будемо поштовани као они који су озбиљно ангажовани као савезници. Рецимо, Хрватска данас има 330 војника у Авганистану и ми се питамо како како је њима европски пут отворен.
Припадници Војске Србије од ове године по први пут учествују у мултинационалним операцијама под мандатом ЕУ. Постоји ли могућност да једног дана учествујемо и у некој операцији под мандатом НАТО-а?
У овом тренутку о томе не разговарамо. Вероватно је да ће то бити реалност у наредном периоду, у мандату следеће или неке друге владе. Ко тада буде руководио земљом, схватиће да је то интерес, што је Војска већ схватила.
Као да смо дошли до тачке одакле за даљу професионализацију и модернизацију војске треба много новца. Постоји ли шанса да дођемо до средстава?
Нама само треба буџет из 2008, јер смо ове године добили 170 милиона евра мање у односу на ту годину. За тај новац бисмо могли да купимо шест нових борбених авиона, какви нису купљени од 1986. После реформи које смо спровели, мислим да завређујемо да инвестирамо новац у наоружање и војну технику јер није довољно развијати само људске ресурсе. У 21. веку бој бију и светло оружје и срце у јунака.
На ракетном полигону Шабла у Бугарској пажњу председника Тадића је привукао руски ракетни систем С-300. Да ли се размишља о обнављању ракетне технике и када ће бити набављена нова ескадрила вишенаменских борбених авиона?
Размишља се и о авијацији, ПВО системима, радарским системима, неопходни су нам точкаши. Те три ставке су најскупље, а та техника најдуже траје. Што се тиче авиона, то је сада тешко предвидети, али смо у озбиљним плановима у вези набавке.
Хоћемо ли да се одлучимо за средства руске или западне производње?
Одлука није донета.
Да ли је у питању недостатак политичке одлучности да преломимо шта бисмо желели или је у питању нешто друго?
Није у питању политичка одлучност већ пре свега цена коштања. Ту је важно и питање обуке пилота, одржавања...укупна цена, не само цена авиона.
Када ћемо да добијемо хамере од САД?
Као и у свему најкомпликованији део је онај који се ради у Србији и који зависи од нас. Верујем да ће стићи у мандату ове владе.
Доста се писало о блокираним пословима наменске индустрије у Либији. Колико је стварно била развијена та сарадња са Либијом?
Наша наменска индустрија више извози у Белгију него у Либију али отоме не пису новине. Либија је лепа успомена кроз који смо се присећали осамдесетих И коју смо зелели да реафирмисемо, а реалност је да смо Ираку продали 300 милиона долара или Америци 85 милиона.
Где се још разматра изградња војних болница?
Када сам постао министар одбране видео сам да постоји велики неискоришћен капацитет војне индустрије. Кренуо сам као “трговачки путник” да по свету лобирам за нашу одбрамбену индустрију и када сам закључио да постоји шанса и за војну инфраструктуру ушли смо у разговоре са Ираком, Кувајтом, Либијом и сада се надамо са Анголом, са идејом да опет радимо нешто по чему смо били препознатљиви, а то је војна инфраструктура – луке, аеродроми, болнице... Круна тог посла би била изградња војне болнице која би била повезана са нашом ВМА где би се обучавали њихови кадрови, наши лекари би ишли тамо, што би било корисно и за грађевину и за медицину. Критицарима који се питају засто се ангазујем на промоцији насе индустрије да поруцим, да је јака привреда, задовољни градјани И стабилана дрзава основна претпоставка безбедног друства И дрзаве.
Колико је новца наплаћено од укупно уговорених послова наменске индустрије?
У мандату ове владе уговорено је више од милијарду и 200 милиона долара. Досад је реализовано већ око 800 милиона. Не постоји нешто што ми испоручујемо, а да онда неке наредне генерације то наплаћују. Имамо И неке нове послове, али још не могу о томе да говорим.
Логично би било да дође до смањења потрошње енергената у касарнама после професионализације војске. Да ли има процена о уштедама?
Дошло је до смањења потрошње, али због повећања цене још нисмо на оном нивоу који сам ја очекивао. Раније смо имали војнике на служењу војног рока, издвајали средстав за храну, грејање, купање… чега више нема. Али, у неким касарнама живи по неколико породица које су избегле са простора бивше СФРЈ и због њих још имамо трошкове, грејање је било за цео блок.
Како ћете да решите тај проблем?
Ове године ћемо решити око 2.000 стамбених проблема што ће бити рекорд деценијама уназад. Имамо око 12.000 оних којима “следује” решавање стамбеног питања и још пет или шест хиљада са неадекватно решеним стамбеним питањем. Имамо неколико идеја кроз размену имовине са локалним самоуправама. У Ваљеву ћемо по први пут монтирати педесетак монтажних кућица које производи Војска у Шапцу, а станове у том насељу ћемо делити припадницима Војске и пензионерима. То ћемо понудити и полицији.
Прошле недеље је осуђен бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић. Зашто сте изразили жаљење те пресуде?
Генерал Перишић је у ноћи 5. октобра био један од заслужних што није дошло до крвопролића на улицама града и да се тенкови не појаве у крвавом походу на грађане који су изашли против Милошевића. У Хаг је отишао тихо и нико га није јурио да би га хапсио. Немам утисак да Хашки трибунал има исти аршин за све и због тога мислим да је 27 година велика казна, поготово у поређењу са казнама које су добијали други. Данас на просторима бивше Југославија постоји толики број оних за које знамо да су извршили ратне злочине, а који слободно шетају. Перишић је одговоран по командној линији, а Насер Орић и Рамуш Харадинај не одговарају, ни по којој одговорности.
Цените више то што је он урадио у Србији него што је урадио у другим државама под његовом командом?
Жалим све жртве и немам дилему да ратни злочинци треба да одговарају, али ми је јасно да свет не почива на истим принципима и што пре то схватимо биће нам лакше.
Раније сте причали да сте по примањима на 300. месту у министарству које водите. Јесте ли мало напредовали?
У Србији је на снази једна демагошка појава по којој су министри најодговорнији за функционисање ресора које воде, а не примају највећи новац за свој рад. Од мене веће плате имају сви генерали, моји помоћници, велики број начелника Управа, у војној полицији, ВОА, ВБА... Што се мене тиче они треба да примају још више, али је апсолутно неприхватљиво да политичари у Србији треба да се стиде плате од око 1000 евра. Једном сам на влади у шали рекао да ћу да предложим сам себе за свог помоћника.
Да ли има нешто што приватно нисте урадили, а желели бисте?
Човек када се посвети послу, а ја сам посвећен, губи велики део времена за приватан живот, и пре свега пати породица. Памтим време када је мој отац радио у иностранству, колико ми је недостајао, а то време се никад не врати.
Да ли због тога што много времена проводите на послу носите ту енергетску наруквицу “power balance”?
Ха, ха, ха, то носим од овог лета, јер ми је син купио. Како беше она реклама? Изгледа шашаво, али глава не боли.
Имате 7.000 пријатеља на фејсбуку. Да ли ви комуницирате преко те друштвене мреже или сте некога задужили за то?
Одговарам на питања, и све што је у личном контексту или коменар, постављам ја. Остало, што се тиче самог одржавања профила ради моја рођака.
Добијате ли писма од грађана?
Сваког јутра ме сачека шеф кабинета са неких 20ак центиметара поште, међу којима су и представке грађана и ја их све читам. Свакоме одговорим лично, или службено. Има различитих ствари, од тражења стана, запослења, уписа на Војну академију, има и бивших официра који траже упис за своју децу. Кажем им да ми је жао ако неко не може да се избори за своје место, али не могу да избацим неко друго дете, да би се уписао онај ко има везу.
Да ли се приватно дружите са неким од колега из Владе?
Са политичарима се приватно ретко дружим. Већина мојих пријатеља из младости су људи са којима данас проводим мало слободног времена које имам.
Кога посебно цените међу колегама из Владе?
Посебно поштовање због храбрости и одлучности да спроведе реформу изражавам према Снежани Маловић. Ушла је у борбу “мала бара, пуна крокодила” и решила је да “крокодиле” истера на чистину и у великој мери је успела..
По професији сте машински инжењер. Недостаје ли вам ваша струка?
Нисам се никада бавио тим послом, али мислим да технички приступ, чак и друштвеним наукама често буде јако користан и ефикасан.
Које језике у школи учи ваш старији син?
Учи енглески, шпански и немачки.
Јесте ли му ви нешто од тога сугерисали?
Можда сам му као инжењер сугерисао немачки, јер је тај језик поставка за техничке науке код нас, али га нисам присиљавао. Сам је изабрао и карате, тренира већ шест година и фали му још који месец за браон појас.
У младости сте се бавили стрељаштвом. Када сте се последњи пут испробали као стрелац?
Пре неколико месеци у Специјалној бригади и задовољан сам кад видим да се други изненаде.
