15.09.2011.
Intervju ministra Šutanovca Novom magazinu
Nasilje Prištine zahteva ozbiljnu reakciju Beograda
Svaka vrsta nasilnog menjanja faktičkog stanja zabrinjava i destabilizuje kako Kosovo i Metohiju tako i region. Bojim se da bi, ako dođe do nasilja na severu Kosova, to mogao da bude uvod u probleme i na širem prostoru, rekao je za Novi magazin ministar Šutanovac.
Po Ustavu Kosovo je deo Srbije. Postoji li opcija upotrebe vojske u cilju zaštite srpskog naroda?Naš stav je da se za Kosovo borimo mirnim i diplomatskim putem. Nikada do sada organi tzv. Kosova nisu na silu pokušavali da preuzmu vlast na severu. Ukoliko bi to oni pokušali silom institucija, naša reakcija bi morala biti znatno ozbiljnija i svakako da bi u toj situaciji morale da se donose izuzetno teške odluke. Verujem da niko ne priželjkuje da dođe do toga. Mi na takve mogućnosti upozoravamo i mislim da imamo saglasnost naših prijatelja iz međunarodne zajednice da se rešenje traži u razgovorima, čak i onih s kojima se ne slažemo o statusu Kosova.
Da li bi ta “teška odluka” bila koordinisana sa Kforom i da li bi podrazumevala prisustvo Vojske Srbije na severu Kosova?
U zavisnosti od odnosa sa Kforom i eventualne situacije. Sa Kforom sarađujemo u okviru Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma koji obavezuju obe strane. Pripadnici Vojske Srbije imaju redovne sastanke sa predstavnicima Kfora, a poslednji je nedavno održan u Peći. To je jedini način da mi utičemo na dešavanja na KiM. Nažalost, od 2003. kada su se 29. jula povukle snage Ruske Federacije sa Kosova, mi po tom pitanju nemamo drugog sagovornika.
Šta mislite o izjavi ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina da su se Rusi povukli sa Kosova kada su videli da zapadne zemlje, pod okriljem međunarodnog prisustva, rade na nezavisnosti Kosova?
Gospodin Konuzin je objasnio da Ruska Federacija nije želela da učestvuje u nečemu što je već tada imalo prepoznatljiv kraj. Čini mi se da je to bio momenat kada je srpska javnost i politička elita morala da shvati poruku. Ako se Rusi povlače smatrajući da je ishod poznat, morali smo i mi u Srbiji da se reorganizujemo i tražimo druga rešenja
Kako ste vi shvatili neusvajanje predsedničkog saopštenja u UN koje je predložila Rusija?
Predsedničko saopštenje u UN se usvaja na osnovu snage argumenata ali i snage predlagaca. Svetska politička scena je mesto gde se dogovara i “trguje”, mi moramo biti svesni da tu nema prostora za ljubav i pozivanje na tradiciju, svako u realnom vremenu stiti svoje interese.
U parlamentu ste podsetili na iseljavanje iz Hrvatske posle Oluje kada je preko 200.000 ljudi na traktorima došlo u Srbiju. Da li se danas plašite da to ne zadesi Srbe s Kosova?
Licno ne verujem u taj scenario ali nisam naivan pa da pomislim da nema onih koji misle da bi se tako najbrze razresio problem. Mi ne smemo da napravimo gresku, svi “balvani” po putevima, do sada su nam se “razbili” o glavu, gde god smo “balvanima” pokušavali da rešavamo probleme završilo se jako loše. Ako nešto možemo da naučimo iz naše ne tako davne prošlosti, to je sigurno kako su drugi osvajali podršku, a kako smo je mi gubili od onih sa kojima smo istorijski bili vezani u teškim situacijama.
Postoje indicije da krizu na Kosovu koriste kriminalne strukture koje pakuju i kriminalne interese u patriotizam a da kriminalci sa obe strane sarađuju među sobom. Šta znate o tome?
Verujem da nema građanina Srbije koji plaća porez, i podržava da se na Kosovo iz Srbije bez poreza isporuči pet puta više naftnih derivata nego što su potrebe građana severnog Kosova. To znači da jedan deo goriva završi u Srbiji, a veliki deo među Albancima, kriminalni interes je uvek iznad svakih razlika. Ta činjenica govori da se danas patriotizam meri litrima goriva i milionima evra, a to nije borba za srpske interese na KiM. Poznato je i da je Kosovo decenijama crna rupa Evrope, prekogranični kriminal koji se tiče narkotika, seks trafikinga, ilegalnih migracija, proliferacije naoružanjem… su prve asocijacije na Kosovo. Ali, ne treba da pričamo ko je veći kriminalac već da učinimo sve da se to više ne dešava.
Zbog čega intelektualna i politička elita u Srbiji o tome neće da govore?
Pitanje elite u Srbiji je dovedeno još devedesetih u jedan nezahvalan položaj. Danas imam utisak da se svi mediji utrkuju da kritikuju srpsku elitu, a u isto vreme elita ne nudi hrabra resenja vec po pravilu kritiku. Činjenica je da se u Srbiji ne priznaje ni jedan živ intelektualac kao sposoban da nešto uradi već se uvek pozivamo na srpske tradicije, istoriju... Zašto moraju samo naši preci da budu pametni kada ima pametnih Srba i danas.
Ove godine sve republike iz bivše Jugoslavije slave svoju nezavisnost Srbija nekako stalno slavi neke poraze.
Tako je još od 1389. godine. Verujem da veliki broj građana ne zna kada je bila prva bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Srbi bili pobednici, a svi znaju legendu o kosovskom mitu sada već pretočenom u istorijske činjenice za koje nemamo dokaze. I danas smo mi, nažalost, mazohistički nastrojeni da slavimo poraze a zaboravljamo pobede. U tim porazima kao po pravilu mi nismo krivci, prevodimo ih u pobede, a poslednja je “pobeda” nad NATO na Kosovu.
Albanci sa juga Srbije najavljuju proteste zbog pogoršanja svog položaja. Da li kriza sa Kosova može da se prelije na jug Srbije?
Albanci su nam u poslednjih nekoliko godina pokazali da su vrlo disciplinovani, da poštuju hijerarhiju, svoje lidere i da imaju stav kao i njihovo rukovodstvo. Nama pojedinci koji su naftno i interesno motivisani poručuju iz Kosovske Mitrovice kako oni više ne respektuju predsednika Srbije, Vladu i ministre. Ne mislim da na jugu Srbije može doći do sukoba kao 2001. godine. Tada je postojala zona od 25 kilometara između vojske i policije Srbije i Kfora sa druge strane. Tu su našle utočište razne terorističke bande koje su maltretirale stanovništvo, ali toga više nema.
Možete li iskreno da odgovorite na pitanje da li je moguća politika „i Kosovo i EU“?
Ubeđen sam da je ta politika moguća. Kada kažem Kosovo ne mislim na hektare već, pre svega, na ljude. Ukoliko ne bude Srba na Kosovu i Metohiji onda za nas nema ni Kosova i Metohije. Podsećam da je predsednik Boris Tadić još 2006. hrabro rekao jasno da je Kosovo mnogo bliže nezavisnosti nego suštinskoj autonomiji. To je bio trenutak velike istine, ali očigledno da oni koji su tada odlučivali nisu imali kapacitet da shvate šta se dešava, cak su ga napali iako su i sami znali da je bio u pravu.
Mislite na bivšeg premijera Vojislava Koštunicu?
Naravno. Žao mi je što ne mogu javnosti da prepričavam sednice Saveta za nacionalnu bezbednost na kojima smo razmatrali razne opcije. Verujem da će to jednog dana izaći iz arhiva, pa ćemo videti ko je bio pravi patriota.
Koje su to opcije razmatrane?
Ne mogu o tome da govorim.
Većina stranaka je već na neki način započela predizbornu trku. Sa čim će DS ići na izbore?
Mislim da ćemo prvo napraviti ozbiljnu analizu učinjenog u odnosu na obećano. Moraćemo da budemo i samokritični, ali i da uvažimo činjenicu da se u našem periodu nije prodavao Mobtel za milijardu i 700 miliona evra, a bila je najveća svetska ekonomska kriza koja je uzdrmala i mnogo jače ekonomije nego što je srpska. Srbija ima dosta potencijala za razvoj. Imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom, CEFTA sporazum...samo sat vremena smo letom od EU, korporativna taksa nejniža u evropi a plate su nam prilično niske. Uprkos tome što dajemo podsticaje za strane investicije, nemamo ih onoliko koliko bi trebalo i sve to govori da postoji sistemska greška koja mora da se ispravi. Smatram da bi trebalo da se redefiniše poreska politika na način da bude stimulativna za one koji nisu došli u Srbiju samo da bi se lično bogatili, već da bi ojačali i svoje kompanije i zaposlene. Svedoci smo da pojedinci izvlače novac iz kompanija, gase ih i uništavaju ljude koji rade. Takođe, očigledno je da postoji nepoverenje u naš pravni sistem, u kome je korupcija postala do te mere nepodnošljiva da strani investitori imaju strah da se upuste u “avanturu” investicija u Srbiji. To nije posao koji može da reši samo pravosuđe ili policija, već mora sistemski da se pristupi i da se naprave zakoni koji će onemogućiti bilo kakvo diskreciono pravo. Po dolasku na mesto ministra, ukinuo sam diskreciona prava u resoru koji vodim. Ranije su ministri imali takve mogućnosti, čak tako dodeljivali i stanove.
U javnosti postoji snažna percepcija da je korupcija sistemska pa i da u DS-u ima ljudi koji bi trebalo da odgovaraju zbog korupcionaških afera.
Problemom korupcije bavim se u okviru ministarstva koje vodim, i ne stižem da analiziram situaciju u drugim resorima. Ako ima, zna se ko to treba da rešava. To je pitanje koje treba da se rešava sistemski, preventivno. U Ministarstvu odbrane, imali smo velike aktivnosti po pitanju suzbijanja korupcije i sami smo čistili svoje redove, o čemu je javnosti i informisana.
Da li DS razmišlja o tome ko su joj poželjni partneri u budućoj koaliciji?
Do izbora ima još puno vremena. U ovom trenutku sigurno neko razmišlja s kim bi mogao da uđe u dogovor, a ja radim na poslovima koje sam započeo, da bi mogli da kažemo da je Ministarstvo odbrane ispunilo sve obećano i čak preko toga.
Čini li vam se da je Srpska napredna stranka uzela i slogan Demokratske stranke i Evropa i Kosovo?
SNS ima veliki problem sa definisanjem svoje političke ideologije. Nije dovoljno imati jedan sastanak sa Štefanom Fileom i stajati u redu da uđete u neku EU ambasadu na prijem da bi bili Evropejac. Činjenica da je pre šest meseci lider te stranke štrajkovao glađu govori da za suparnike imamo ljude koji ne prezaju ni od čega da bi došli na vlast. Mislim da je to i Evropa prepoznala. S druge strane, dobro je što su bar promenili retoriku i nadam se da će njihovo biračko telo da shvati da nema života bez EU i daljih integracija.
Kako vama izgledaju analize po kojima biste DS i SNS mogli da naprave vladu?
Teško je spojiti nespojivo.
Da li ste sigurni da tako razmišljaju svi u vašoj partiji?
Verujem da ogromna većina razmišlja na taj način, ali svakako da ima i onih koji razmišljaju o egzistencijalnom i ličnom opstanku. Građani Srbije su nam poverili mandat da menjamo, ne da vladamo u licnom interesu.
Da li je tačno da je DS uticao na Nikolića da napusti Srpsku radikalnu stranku kao što se navodi u jednoj od depeša koje je objavio Vikiliks?
DS je definitivno uticao na Tomislava Nikolića, kroz frustraciju koju on ima od Borisa Tadića i politike kojom DS pobeđuje na izborima. Svakako da je on želeo da preuzme deo te politike, a to je bilo nespojivo sa njegovom prošlošću u SRS.
U jednoj od objavljenih depeša vas bivši ambasador SAD Kameron Manter hvali kao reformatora, nekoga ko je jak u DS-u i ko bi možda bio protivnik predsedniku Borisu Tadiću. Da li vam prija kada pročitate kako vas Amerikanci doživljavaju?
Postoji međunarodni respekt za ono što radimo u Ministarstvu, prepoznati smo kao reformatori i za to dobijamo čestitke iz celog sveta. Neću ja biti protivnik Borisu Tadiću nikada, ali ću raditi svoj posao najbolje što mogu.
Šta mislite o srpsko-američkim odnosima?
Miloševićevo vreme je uticalo na to da i danas deo građana u Srbiji misli da su nam Amerika i njihovi saveznici uvek bili neprijatelji. Posle Srbije, najveći broj srpskih manastira i Srba, nalazi se u Americi, najveći broj srpskih naučnika se ostvario u toj zemlji, najvise Srba na visokim pozicijama imamo upravo u USA… I, podsetiću da je najveća operacija spašavanja pilota u istoriji čovečanstva bila misija Halijard u Pranjanima kada su Srbi spašavali američke pilote.
I američki zvaničnici zaboravljaju na to naše savezništvo…
To je tačno, ali uvek se manja reka uliva u veću. Iz iskustva mogu da vam kažem da u politici emocije ne treba da postoje. Jedina emocija političara treba da bude da donese dobro svojoj zemlji i građanima.
U slučaju da DS opet bude stožer nove vladajuće koalicije da li sebe vidite na istom mestu?
Sve planove koje trenutno pravim vezani su za Ministarstvo odbrane, ali sam svestan da čovek ne može da veže svoju karijeru za jednu poziciju.
Pre nekoliko godina se govorilo o evroatlantskim integracijama, a sada samo o evropskim. Većina građana je protiv ulaska u NATO, ali ima jedan deo onih koji ne vole taj savez, ali imaju racionalan stav da bi to bilo dobro za Srbiju. Kakav je vaš stav o tome?
Najveći svetski reformatori nisu bili to zato što su usvajali volju većine. Naprotiv, nametnuli su svoju ideju i viziju većini i na kraju puta pokazali da I oni koji su se protovili prihvataju rezultat koji je dobar. Mislim da Srbija treba da gleda svoj interes i interes svojih građana. A, interes Srbije je da bude u što je moguće čvršćem savezu sa onima koji su trenutno najmoćniji na svetu. Činjenica je da kada god zapadnemo u krizu upravo od njih tražimo pomoć kako bismo rešili problem. Vreme je da budemo vazni vaznima jer samo tako mozemo da pomognemo i sebi i drugima. To ce vam u iskrenom razgovoru reci svaki gradjanin Srbije.
Slovenija je odluku od ulasku u NATO donela na referendumu, Hrvatska je odluku donela na Vladi. Na koji način bi Srbija trebalo da postupi?
U Švajcarskoj se referendum organizuje za “dva semafora”, ali hajde da se ne poredimo sa zemljama gde ima mnogo više obrazovanih ljudi nego u Srbiji. Da je Vuk Karadžić kada je radio pravopisnu reformu, sproveo referendum, verovatno bi 99 odsto Srba glasalo protiv. Tako bi prošle i reforme Kemala Ataturka u Turskoj. Danas, mi se ponosimo Vukom, a Turci Ataturkom. U kriznim situacijama liderstvo je najvažnije i mislim da od političara, kao i od hirurga treba da tražimo da rezultat “operacije” bude dobar. Valjda hirurg bolje od pacijenta zna kako da operiše.
Gubimo li nešto vojnom neutralnošću?
Svakako da ona košta. Dovoljno je da vidimo kako zemlje koje su saveznici napreduju brže od Srbije. Mi ne zelimo da preuzimamo rizike, a u isto vreme bi da budemo poštovani kao oni koji su ozbiljno angažovani kao saveznici. Recimo, Hrvatska danas ima 330 vojnika u Avganistanu i mi se pitamo kako kako je njima evropski put otvoren.
Pripadnici Vojske Srbije od ove godine po prvi put učestvuju u multinacionalnim operacijama pod mandatom EU. Postoji li mogućnost da jednog dana učestvujemo i u nekoj operaciji pod mandatom NATO-a?
U ovom trenutku o tome ne razgovaramo. Verovatno je da će to biti realnost u narednom periodu, u mandatu sledeće ili neke druge vlade. Ko tada bude rukovodio zemljom, shvatiće da je to interes, što je Vojska već shvatila.
Kao da smo došli do tačke odakle za dalju profesionalizaciju i modernizaciju vojske treba mnogo novca. Postoji li šansa da dođemo do sredstava?
Nama samo treba budžet iz 2008, jer smo ove godine dobili 170 miliona evra manje u odnosu na tu godinu. Za taj novac bismo mogli da kupimo šest novih borbenih aviona, kakvi nisu kupljeni od 1986. Posle reformi koje smo sproveli, mislim da zavređujemo da investiramo novac u naoružanje i vojnu tehniku jer nije dovoljno razvijati samo ljudske resurse. U 21. veku boj biju i svetlo oružje i srce u junaka.
Na raketnom poligonu Šabla u Bugarskoj pažnju predsednika Tadića je privukao ruski raketni sistem S-300. Da li se razmišlja o obnavljanju raketne tehnike i kada će biti nabavljena nova eskadrila višenamenskih borbenih aviona?
Razmišlja se i o avijaciji, PVO sistemima, radarskim sistemima, neophodni su nam točkaši. Te tri stavke su najskuplje, a ta tehnika najduže traje. Što se tiče aviona, to je sada teško predvideti, ali smo u ozbiljnim planovima u vezi nabavke.
Hoćemo li da se odlučimo za sredstva ruske ili zapadne proizvodnje?
Odluka nije doneta.
Da li je u pitanju nedostatak političke odlučnosti da prelomimo šta bismo želeli ili je u pitanju nešto drugo?
Nije u pitanju politička odlučnost već pre svega cena koštanja. Tu je važno i pitanje obuke pilota, održavanja...ukupna cena, ne samo cena aviona.
Kada ćemo da dobijemo hamere od SAD?
Kao i u svemu najkomplikovaniji deo je onaj koji se radi u Srbiji i koji zavisi od nas. Verujem da će stići u mandatu ove vlade.
Dosta se pisalo o blokiranim poslovima namenske industrije u Libiji. Koliko je stvarno bila razvijena ta saradnja sa Libijom?
Naša namenska industrija više izvozi u Belgiju nego u Libiju ali otome ne pisu novine. Libija je lepa uspomena kroz koji smo se prisećali osamdesetih I koju smo zeleli da reafirmisemo, a realnost je da smo Iraku prodali 300 miliona dolara ili Americi 85 miliona.
Gde se još razmatra izgradnja vojnih bolnica?
Kada sam postao ministar odbrane video sam da postoji veliki neiskorišćen kapacitet vojne industrije. Krenuo sam kao “trgovački putnik” da po svetu lobiram za našu odbrambenu industriju i kada sam zaključio da postoji šansa i za vojnu infrastrukturu ušli smo u razgovore sa Irakom, Kuvajtom, Libijom i sada se nadamo sa Angolom, sa idejom da opet radimo nešto po čemu smo bili prepoznatljivi, a to je vojna infrastruktura – luke, aerodromi, bolnice... Kruna tog posla bi bila izgradnja vojne bolnice koja bi bila povezana sa našom VMA gde bi se obučavali njihovi kadrovi, naši lekari bi išli tamo, što bi bilo korisno i za građevinu i za medicinu. Kriticarima koji se pitaju zasto se angazujem na promociji nase industrije da porucim, da je jaka privreda, zadovoljni gradjani I stabilana drzava osnovna pretpostavka bezbednog drustva I drzave.
Koliko je novca naplaćeno od ukupno ugovorenih poslova namenske industrije?
U mandatu ove vlade ugovoreno je više od milijardu i 200 miliona dolara. Dosad je realizovano već oko 800 miliona. Ne postoji nešto što mi isporučujemo, a da onda neke naredne generacije to naplaćuju. Imamo I neke nove poslove, ali još ne mogu o tome da govorim.
Logično bi bilo da dođe do smanjenja potrošnje energenata u kasarnama posle profesionalizacije vojske. Da li ima procena o uštedama?
Došlo je do smanjenja potrošnje, ali zbog povećanja cene još nismo na onom nivou koji sam ja očekivao. Ranije smo imali vojnike na služenju vojnog roka, izdvajali sredstav za hranu, grejanje, kupanje… čega više nema. Ali, u nekim kasarnama živi po nekoliko porodica koje su izbegle sa prostora bivše SFRJ i zbog njih još imamo troškove, grejanje je bilo za ceo blok.
Kako ćete da rešite taj problem?
Ove godine ćemo rešiti oko 2.000 stambenih problema što će biti rekord decenijama unazad. Imamo oko 12.000 onih kojima “sleduje” rešavanje stambenog pitanja i još pet ili šest hiljada sa neadekvatno rešenim stambenim pitanjem. Imamo nekoliko ideja kroz razmenu imovine sa lokalnim samoupravama. U Valjevu ćemo po prvi put montirati pedesetak montažnih kućica koje proizvodi Vojska u Šapcu, a stanove u tom naselju ćemo deliti pripadnicima Vojske i penzionerima. To ćemo ponuditi i policiji.
Prošle nedelje je osuđen bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić. Zašto ste izrazili žaljenje te presude?
General Perišić je u noći 5. oktobra bio jedan od zaslužnih što nije došlo do krvoprolića na ulicama grada i da se tenkovi ne pojave u krvavom pohodu na građane koji su izašli protiv Miloševića. U Hag je otišao tiho i niko ga nije jurio da bi ga hapsio. Nemam utisak da Haški tribunal ima isti aršin za sve i zbog toga mislim da je 27 godina velika kazna, pogotovo u poređenju sa kaznama koje su dobijali drugi. Danas na prostorima bivše Jugoslavija postoji toliki broj onih za koje znamo da su izvršili ratne zločine, a koji slobodno šetaju. Perišić je odgovoran po komandnoj liniji, a Naser Orić i Ramuš Haradinaj ne odgovaraju, ni po kojoj odgovornosti.
Cenite više to što je on uradio u Srbiji nego što je uradio u drugim državama pod njegovom komandom?
Žalim sve žrtve i nemam dilemu da ratni zločinci treba da odgovaraju, ali mi je jasno da svet ne počiva na istim principima i što pre to shvatimo biće nam lakše.
Ranije ste pričali da ste po primanjima na 300. mestu u ministarstvu koje vodite. Jeste li malo napredovali?
U Srbiji je na snazi jedna demagoška pojava po kojoj su ministri najodgovorniji za funkcionisanje resora koje vode, a ne primaju najveći novac za svoj rad. Od mene veće plate imaju svi generali, moji pomoćnici, veliki broj načelnika Uprava, u vojnoj policiji, VOA, VBA... Što se mene tiče oni treba da primaju još više, ali je apsolutno neprihvatljivo da političari u Srbiji treba da se stide plate od oko 1000 evra. Jednom sam na vladi u šali rekao da ću da predložim sam sebe za svog pomoćnika.
Da li ima nešto što privatno niste uradili, a želeli biste?
Čovek kada se posveti poslu, a ja sam posvećen, gubi veliki deo vremena za privatan život, i pre svega pati porodica. Pamtim vreme kada je moj otac radio u inostranstvu, koliko mi je nedostajao, a to vreme se nikad ne vrati.
Da li zbog toga što mnogo vremena provodite na poslu nosite tu energetsku narukvicu “power balance”?
Ha, ha, ha, to nosim od ovog leta, jer mi je sin kupio. Kako beše ona reklama? Izgleda šašavo, ali glava ne boli.
Imate 7.000 prijatelja na fejsbuku. Da li vi komunicirate preko te društvene mreže ili ste nekoga zadužili za to?
Odgovaram na pitanja, i sve što je u ličnom kontekstu ili komenar, postavljam ja. Ostalo, što se tiče samog održavanja profila radi moja rođaka.
Dobijate li pisma od građana?
Svakog jutra me sačeka šef kabineta sa nekih 20ak centimetara pošte, među kojima su i predstavke građana i ja ih sve čitam. Svakome odgovorim lično, ili službeno. Ima različitih stvari, od traženja stana, zaposlenja, upisa na Vojnu akademiju, ima i bivših oficira koji traže upis za svoju decu. Kažem im da mi je žao ako neko ne može da se izbori za svoje mesto, ali ne mogu da izbacim neko drugo dete, da bi se upisao onaj ko ima vezu.
Da li se privatno družite sa nekim od kolega iz Vlade?
Sa političarima se privatno retko družim. Većina mojih prijatelja iz mladosti su ljudi sa kojima danas provodim malo slobodnog vremena koje imam.
Koga posebno cenite među kolegama iz Vlade?
Posebno poštovanje zbog hrabrosti i odlučnosti da sprovede reformu izražavam prema Snežani Malović. Ušla je u borbu “mala bara, puna krokodila” i rešila je da “krokodile” istera na čistinu i u velikoj meri je uspela..
Po profesiji ste mašinski inženjer. Nedostaje li vam vaša struka?
Nisam se nikada bavio tim poslom, ali mislim da tehnički pristup, čak i društvenim naukama često bude jako koristan i efikasan.
Koje jezike u školi uči vaš stariji sin?
Uči engleski, španski i nemački.
Jeste li mu vi nešto od toga sugerisali?
Možda sam mu kao inženjer sugerisao nemački, jer je taj jezik postavka za tehničke nauke kod nas, ali ga nisam prisiljavao. Sam je izabrao i karate, trenira već šest godina i fali mu još koji mesec za braon pojas.
U mladosti ste se bavili streljaštvom. Kada ste se poslednji put isprobali kao strelac?
Pre nekoliko meseci u Specijalnoj brigadi i zadovoljan sam kad vidim da se drugi iznenade.
