27.12.2010.
Интервју министра Шутановца за "Актер"
Верујем да је највећи ризик не ризиковати, као и да је бег од промена управо бег од одговорности. Сматрам да је Србија деведесетих толико тога изгубила и ми немамо никакве шансе уколико не будемо ишли крупнијим корацима ка решењима усвојеним у свету у који желимо да идемо. Знам да носим велико бреме одговорности и да има много евроскептика који би желели да реформе не успеју и да се вратимо у неко прошло време, али сам потпуно убеђен да су оне неопходне земљи“, каже Драган Шутановац.Ми смо демократска странка и код нас готово увек има више кандидата за одређене позиције. Мислим да је велика храброст покушати да се постане потпредседник Демократске странке, али не мислим да је то разлог за неке велике смене. Био је један од оних који су имах храбрости да се кандидују, али неко је морао и да не буде изабран. Не мислим да ће се то одразити на његову каријеру министра иностраних послова". Овако Драган Шутановац, поново изабрани потпредседник ДС-а и министар одбране, коментарише за „Актер" кандидатуру Вука Јеремића за место потпредседника странке.
Каже да нема сазнања да ли је Јеремићу неко саветовао да се кандидује или му то замерио, али да у његовом испадању из изборне трке не види ништа лоше, јер се то „дешавало и самом председнику пре више година, као и њему за неке позиције".
Јесте ли иједног тренутка помислили да можда, нећете бити изабрани за потпредседника ДС-а?
Без обзира што сам последње три и по године био заузет послом министра одбране и мање се посвећивао странци, био сам убеђен да ћу бити изабран. Када се одвојите од странке она нема исти однос према вама као када сте у њој, али без обзира на то задовољан сам резултатом и верујем да странка поштује оно што радим за државу, јер све што је добро за државу, добро је и за странку.
Да ли сте и ви имали изборни штаб, као ваш колега Вук Јеремић?
Нисам. Ово је први пут да учествујем на изборима без изборног штаба, чак нисам имао времена за путовање по Србији због страначке скупштине, јер сам био заузет завршетком процеса професионализације Војске Србије. Убеђен сам да је ово била искључиво оцена онога што сам радио.
Зашто је тако важно ко ће бити потпредседник ДС-а?
Важно је, пре свега, што се води демократски процес унутар странке, који ниједна друга странка не препознаје. Нема те унутарстраначке кампање којом се бирају органи странке и функционери, већ се, напросто, некако декретом постављају. Наше друштво још није навикло на демократске процесе. Кад имате једног кандидата онда кажу да је то недемократски, кад имате два онда кажу да је то подела на две струје. Потребно је време да се на то навикнемо.
Често се каже да после сваке изборне скупштине ДС-а настане нека нова фракција или нека нова странка. Има ли шансе да се то догоди са Вуком Јеремићем?
Не очекујем да се било шта у том смислу деси. Напротив. Мислим да и они који су изабрани и они који нису морају још више да раде, с обзиром на то да улазимо у предизборну годину која ће бити важна за презентацију свега што смо радили и што ћемо урадити у тој години, тако да не очекујем да било ко на прави такав корак, чиме би пре свега нанео штету себи.
Има ли уопште фракција у вашој странци?
Нема. У нашој странци има различитих мишљења и нема једноумља, али то није фракција. Ако ме питате да ли има подела унутар странке, кажем да нема. Да ли сви мислимо исто - не, зато и јесмо Демократска странка.
После ваше скупштине стигле су примедбе да имати по једног кандидата за место председника и једног више за потпредседника странке, заправо, представља једноумље и недостатак демократичности, те да сте се некако измакли од некадашњег ДС-а?Ради се о великој неистини. Мало која странка у свету је мењала своје руководство у време док је на власти, односно кад је побеђивала на изборима. ДС данас има највећу подршку бирача и поставља се питање шта би значила промена у овом тренутку. И та констатација, која се тако паушално изриче ма од кога дошла, говори да заправо не постоји елементарно познавање демократије широм света. Промена лидера странке дешава се у ситуацијама када странка стрмоглаво губи поверење међу грађанима. ДС је стабилна и придобија још више поверења грађана. Има оних који би да виде неки сукоб у странци, али тог сукоба овога пута није било и верујем да га неће бити дуги низ година.
ЗА ВОЈНИКЕ 1.200 СТАНОВА
У оквиру буџета за следећу годину планирамо да појачамо капацитет одбрамбене индустрије, будући да сада немамо довољно капацитета за потребе тог тржишта. Само у току 2010. године решено је преко 1.200 стамбених питања, што је у мом мандату укупно око 3.000.
Шта ће се променити у животу странке и Србије после ваше скупштине, јер се често могло чути да после те скупштине више ништа неће бити исто?
Председник је изашао са јасним програмом такозваним 20-20, са идејом да се од 2010. до 2020. године Србија постепено реформише, да би већ у 2016. години била спремна за приступање ЕУ. Сматрамо да је то изузетан корак који Србија мора да учини у усвајању стандарда и система вредности. Не очекујем никакву драматичност у наредним недељама и месецима, као и у наредној години, али очекујем стабилизацију политичких прилика у Србији и да ДС остане мотор демократских промена, и да то потврдимо на изборима 2012. године.
У јавности су се појављивала два женска имена за место потпредседника, па је остала само Јелена Триван. Шта се догодило са Надом Колунџијом?
Нисам учествовао у предизборном процесу ни на који начин. Често се у јавности више њих проглашавало кандидатима, иако нису имали кандидатуре. Они који су добих подршку очигледно су у овом тренутку и најбољи у ДС-у, што не значи да у наредном периоду неће бити простора и за неке друге, јер се тај циклус стално мења.
Изгледа да је Београд добио мало веће шансе?
Дуго су из Београда два потпредседника. Смрћу Ненада Богдановића Београд је изгубио ту другу позицију, а подсећам да је Ненад Богдановић био и заменик председника у претходном мандату странке, тако да се ништа ново није десило у ДС-у. Ново је што је сада потпредседник Драган Ђилас, али се, заправо, десило очекивано.
На дан ваше скупштине десио се историјски тренутак у земљи - последња класа регрута положила је заклетву. После 127 година традиције да „нерадо" или „радо Србин иде у војнике" та обавеза је престала?»Ако Србин радо иде у војнике, онда не треба да постоји обавеза. Том одлуком омогућили смо младим људима право избора. Уколико желе и радо иду у војнике добродошли су, уколико не желе и нису радо ишх у војнике онда нема потребе ни да приступају војсци, јер такви војници нису потребни систему.
Мислите да ће бити оних који ће се радо пријављивати?
Последњих годину дана примио сам више десетина писама оних који су се жалили што су били позивани на обавезно служење, ах и данас примам мејлове оних који су заинтересовани да приступе Војсци Србије и да служе војни рок. Верујем да ће се наставити тај тренд и да ћемо имати младе људе који ће добровољно служити. Уосталом, нисмо ништа ново измислили, то постоји у великом броју земаља у свету. Верујем да у Србији имамо довољан број младих патриота и оних који су жељни да нешто науче да добровољно приступити војсци, а касније можда чак и остати као професионалци, чиме се отвара могућност за даље напредовање у животу и у професији.
Да ли је то тешко историјско бреме за ваша плећа?
Сваки реформатор носи свој историјски печат и свако треба да одлучи хоће ли на позицији на којој јесте да преузме одговорност или не. Наравно да је лакше да се ништа не мења и да пустимо да се све дешава еволутивним путем. Ја не припадам тој врсти политичара. Верујем да је највећи ризик не ризиковати као и да је бег од промена управо бег од одговорности. Сматрам да је Србија деведесетих толико тога изгубила и ми немамо никакву шансу уколико не будемо ишли крупнијим корацима ка решењима усвојеним у свету у који желимо да идемо. Знам да носим велико бреме одговорности и да има много евроскептика који би желели да реформе не успеју и да се вратимо у неко прошло време, али сам потпуно убеђен да су оне неопходне земљи. Потребно је то и због младих који су ранијих година одбијали да служе војни рок и стварали тегобу свима бежећи из земље, а само у периоду од 2003. до 2010. године имали смо више од 90.000 младих који су војску служили у цивилу.
Да ли је тим чином завршена реформа војске?
Нажалост, није. И најбоље војске на свету су све време у процесу реформе. То се зове „фино дотеривање", с тим што ми имамо много наслеђених проблема још из деведесетих година које морамо да решавамо. Завршен је огроман посао, системски смо прешли на другу организацију, други вид служења војног рока, на професионализацију, али има још много посла, поготово из инфраструктуре која је јако лоша. Предстоји нам модернизација војске, усвајање нових стандарда, обуке, промене одређених принадлежности у оквиру самог министарства, решавање стандарда, стамбених питања.
Када сте први пут бирани за министра војног, рекли сте како би ваш син више волео да сте министар полиције, а не војске. Мислите ли да сте погрешили што сте прихватили ову функцију?
Мислим да не. Чини ми се да то резултати говоре, с једне стране, а с друге стране имам велико задовољство што радим с људима који су у Министарству одбране. Посао који радимо је признат и у земљи кроз повећање поверења, али признат је и у иностранству кроз сва признања која добијамо. Захваљујући том послу добио сам неколико награда - Привредне коморе Србије, награду за реформатора године, награду за најбољу непрофитабилну кампању. То показује да смо се добро снашли и да радимо посао на високопрофесионалан начин.
Некада се говорило да је наша војска по снази била трећа у Европи. Колико је она сада јака?
Наша јуниорска репрезентација била је прва на свету у Чилеу, наша држава била је једна од најлепших на свету, наша војска једна од најбољих на свету, али та држава више не постоји, не постоји та репрезентација, али ни војска. Морам да кажем да је ова земља вишеструко мања од некадашње, а самим тим све је вишеструко мање. Наша војска је, у односу на друге војске у региону, веома поштована, веома снажна и не дај боже да проверавамо да ли је најбоља. Могу да вам кажем да је веома цењена од свих релевантних фактора, како у региону тако и у свету, и мени је изузетно драго да смо ми то поштовање задобили кроз највише икада забележене посете нашем министарству.
Хоће ли се смањити издвајања из буџета за војску сада када она не мора да ина регруте?
Та издвајања ће сада бити мало увећана у односу на прошлу годину, али ће временом бити већа, јер плате морају да се усклађују са растом плата у друштву. Проблем је што модернизација не може да се обави средствима из буџета зато што озбиљне набавке нису вишене дуги низ година. Време је да размислимо како да једнократно решимо двадесетпетогодишње проблеме, уместо да их одуговлачимо бесконачно.
Извештај Дика Мартија завртео је поново стару причу о страдању Срба, у коју се раније није веровало. Како тумачите да се то појавило баш у тренутку када се завршава изборни процес на Косову и када Тачи треба да формира владу?
Мислим да је отворена Пандорина кутија која ће, коначно, морати да има неки епилог. Раније су су постојале сумње и званичници Србије упозоравали су да се тако нешто дешавало, а да није процесуирано. Коначно имамо званичника из Савета Европе који је поднео извештај и сада они који су надлежни морају да се том извештају посвете на адекватан начин. Скретао сам пажњу својим саговорницима да процес помирења не може да се одвија на адекватан начин док не сазнамо ко су људи који су палили српске манастире, чинили ратне злочине, о чему постоје и снимци. Док са обе стране не решимо отворена питања тешко да можемо да се миримо и да имамо разумевања једни за друге.
ЛАЗАР, НОРА, БУМБАР И ЛАСТА ИДУ У СВЕТ
Најквалитетнији смо у области производње свих врста муниције и калибара, али имамо и нашег „лазара“, оклопно борбено возило. Такође, имамо и хаубицу „нора“, израђену по НАТО стандарду, која већ има купца, као и нови авион „ласта“, који се већ продаје. Ту је и противоклопна ракета „бумбар“, а завршавамо и беспилотне летелице
Успротивили сте се референдуму о уласку у НАТО?
Нисам се успротивио референдуму. То је само криво тумачење. Само сам рекао да се велике ствари у животу политичара и народа не дешавају на референдумима, поготово не у земљама које још нису стале на зелену грану, као што ни Србија није. Противник сам оне Србије која жели да нас затвори у опну у којој се ништа не би дешавало, у којој би што је могуће мањи број људи био образован, школован, користио интернет и у којој би владао патриотски егзибиционизам без икакве визије будућности, где бисмо имали опсервације на све и свашта, а свакога дана бисмо тонули све дубље. Није то лидерска Србија. Они који су бирани морају да преузму одговорност, и ја сам послао јасну поруку да сам спреман да преузмем одговорност и да одговарам уколико нешто не урадим како треба.
Можемо ли ући у тај савез и без референдума?
Питање уласка у савез уопште није на дневном реду и то је нешто што се често у јавности провлачи као тема, а о томе веома мало или није уопште расправљано на објективан начин, без емоција. Око тога треба да се расправља хладне главе и само са идејом да ли је то добитак или губитак за нашу земљу и грађане. Питање је зашто су готово све земље ЕУ баш тамо и зашто нико није изашао из тог савеза и зашто су најразвијеније земље света, управо, у савезу или при њему.
Јесмо ли ми неутрални?
Чињеница је даје Србија војно неутрална. Али морам да нагласим да Србија нема ни резолуцију нити декларацију о неутралности, већ Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије која је усвоје¬на 26.12.2007. године, у оквира које је констатована војна неутралност. У самој одлуци наводи се да смо неутрални и да ће се, евентуално, ићи на референдум, што значи да и ту није уведена обавеза референдума.
Поново се прича о реконструкцији владе?
Колико знам о реконструкцији треба да се расправља након Нове године. Сигуран сам да се у тој реконструкцији Министарство одбране неће укидати или припајати, мислим да смо ми који у њему радимо, задовољили критеријуме да останемо на позицијама на којима смо.
Да ли се склапањем последњих неколико уговора о извозу војних роба и услуга Србија враћа на она тржишта где је некада била, или је то квалитативнији искорак?
Србија никада није извозила, радила је то СФРЈ. Била је то индустрија наслоњена на цео капацитет бивше СФРЈ и бивше војске и бившег Института. Сматрам да је ово резултат вреднији пажње, него што смо онда имали, посебно са аспекта реализације тих уговора и њихове наплате. Познато је да смо имали огромне уговоре и осамдесетих година, али да је добар део њих конвертован и добије но је процентуално знамо мање него што је требало да буде наплаћено. Овога пута радимо уз политичку подршку на тржишним основама, наплаћујемо уговоре, издајемо контрагаранције и то је нешто што је огроман искорак у односу на ранији период.
Шта ће се градити на северу Африке?
Реч је о фабрикама које ће производити муницију. Верајем да се трајно пословно везујемо за те фабрике, јер ћемо бити њихови снабдевачи а имати приходе који превазилазе само пројектовање и изградњу фабрика. У интересу нам је да добијемо уговор о из¬градњи и касније сервисирање једне војне болнице, такође на северу Африке, а очекујемо да добијемо иједан велики уговор за ремонт и модернизацију тенкова, чиме бисмо практично нашу одбрамбену индустрију стварно подигли на ниво који нико није могао ни да замисли до пре две године.
Помињали сте и посао са Бразилом?
Бразилски министар одбране био је у Србији и посетио је наш Војнотехнички институт. Имамо идеју да радимо неке развојне програме заједно у корист бразилске и српске војске, као и за тре¬ћа тржишта. Следећа дестинација нам је Индија, имамо одличне односе и са Русијом и Кином, практично са свим земљама Брика. Са Кином имамо јако добре војне односе, разматрамо могућности војно-техничке сарадње, а сваке године од њих добијамо донацију од пола милиона долара у информатичкој опреми.
Хоће ли наши војници ускоро ићи у неку мировну мисију?
Наши војници су управо 20.12.2010 отишли у Либан и то је последња мировна мисија за ову годину. То је вероватно једна од најсложенијих мировних мисија у којој ми учествујемо. Пре десетак дана се из Чада вратио наш контингент медицинских стручњака. Наши „мировњаци" су на Кипру, Обали Слоноваче, Либерији, Конгу и Либану, а планирамо да са неком од мисија ЕУ симболично учествујемо, вероватно на неком броду на обали Сомалије.
Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић често критикује потезе власти, али и хвали и гласа за владине предлоге. Има ли шансе да после следећих избора уђе у коалицију са вама?
О томе ће одлучивати грађани на изборима. Није тајна да у великој мери делимо систем вредности и да би постојала могућност да управљамо заједно, као што то радимо у Београду, ах то ће зависити од низа околности које ће се дешавати у том тренутку. Сувише је рано причати на ту тему.
Често се помиње и да бисмо могли доћи до двопартијског система са вама и СНС-ом, али се помиње и могућа коалиција између ваше две партије?
Ако остану те две странке онда неће бити разлога да правимо коалицију. Мислим да је на Балкану та врста идеалног политичког рас¬пореда тешка и није случајно што она четири орила на грбу читамо као „само слога Србина спасава". Не могу да проценим да ли ће се то десити и када, али сам заговорник тезе да ако не знамо шта ваља треба да научимо од оних код којих то функционише, као што су Британија, Немачка...
Мислите ли да је СНС заиста најјача опозициона странка?
Мислим да је то тренутно један надувани балон без садржаја и да ћемо врло брзо имати прилику да се суочимо једни са другима, где ћемо морати аргументима да образлажемо које су наше идеје и како их спровести у дело. Данас је идеално бити у опозицији, без икакве одговорност критиковати непрестано, али грађани још нису чули шта се нуди као ново решење и то се показало на локалним изборима широм Србије где се дешавало да СНС добије мање гласова него потписа за промену владе, што значи да грађани траже промену, а од ДС-а, а не ону коју би спроводила СНС.
Љиљана Миленковић
