27.12.2010.
Intervju ministra Šutanovca za "Akter"
Verujem da je najveći rizik ne rizikovati, kao i da je beg od promena upravo beg od odgovornosti. Smatram da je Srbija devedesetih toliko toga izgubila i mi nemamo nikakve šanse ukoliko ne budemo išli krupnijim koracima ka rešenjima usvojenim u svetu u koji želimo da idemo. Znam da nosim veliko breme odgovornosti i da ima mnogo evroskeptika koji bi želeli da reforme ne uspeju i da se vratimo u neko prošlo vreme, ali sam potpuno ubeđen da su one neophodne zemlji“, kaže Dragan Šutanovac.Mi smo demokratska stranka i kod nas gotovo uvek ima više kandidata za određene pozicije. Mislim da je velika hrabrost pokušati da se postane potpredsednik Demokratske stranke, ali ne mislim da je to razlog za neke velike smene. Bio je jedan od onih koji su imah hrabrosti da se kandiduju, ali neko je morao i da ne bude izabran. Ne mislim da će se to odraziti na njegovu karijeru ministra inostranih poslova". Ovako Dragan Šutanovac, ponovo izabrani potpredsednik DS-a i ministar odbrane, komentariše za „Akter" kandidaturu Vuka Jeremića za mesto potpredsednika stranke.
Kaže da nema saznanja da li je Jeremiću neko savetovao da se kandiduje ili mu to zamerio, ali da u njegovom ispadanju iz izborne trke ne vidi ništa loše, jer se to „dešavalo i samom predsedniku pre više godina, kao i njemu za neke pozicije".
Jeste li ijednog trenutka pomislili da možda, nećete biti izabrani za potpredsednika DS-a?
Bez obzira što sam poslednje tri i po godine bio zauzet poslom ministra odbrane i manje se posvećivao stranci, bio sam ubeđen da ću biti izabran. Kada se odvojite od stranke ona nema isti odnos prema vama kao kada ste u njoj, ali bez obzira na to zadovoljan sam rezultatom i verujem da stranka poštuje ono što radim za državu, jer sve što je dobro za državu, dobro je i za stranku.
Da li ste i vi imali izborni štab, kao vaš kolega Vuk Jeremić?
Nisam. Ovo je prvi put da učestvujem na izborima bez izbornog štaba, čak nisam imao vremena za putovanje po Srbiji zbog stranačke skupštine, jer sam bio zauzet završetkom procesa profesionalizacije Vojske Srbije. Ubeđen sam da je ovo bila isključivo ocena onoga što sam radio.
Zašto je tako važno ko će biti potpredsednik DS-a?
Važno je, pre svega, što se vodi demokratski proces unutar stranke, koji nijedna druga stranka ne prepoznaje. Nema te unutarstranačke kampanje kojom se biraju organi stranke i funkcioneri, već se, naprosto, nekako dekretom postavljaju. Naše društvo još nije naviklo na demokratske procese. Kad imate jednog kandidata onda kažu da je to nedemokratski, kad imate dva onda kažu da je to podela na dve struje. Potrebno je vreme da se na to naviknemo.
Često se kaže da posle svake izborne skupštine DS-a nastane neka nova frakcija ili neka nova stranka. Ima li šanse da se to dogodi sa Vukom Jeremićem?
Ne očekujem da se bilo šta u tom smislu desi. Naprotiv. Mislim da i oni koji su izabrani i oni koji nisu moraju još više da rade, s obzirom na to da ulazimo u predizbornu godinu koja će biti važna za prezentaciju svega što smo radili i što ćemo uraditi u toj godini, tako da ne očekujem da bilo ko na pravi takav korak, čime bi pre svega naneo štetu sebi.
Ima li uopšte frakcija u vašoj stranci?
Nema. U našoj stranci ima različitih mišljenja i nema jednoumlja, ali to nije frakcija. Ako me pitate da li ima podela unutar stranke, kažem da nema. Da li svi mislimo isto - ne, zato i jesmo Demokratska stranka.
Posle vaše skupštine stigle su primedbe da imati po jednog kandidata za mesto predsednika i jednog više za potpredsednika stranke, zapravo, predstavlja jednoumlje i nedostatak demokratičnosti, te da ste se nekako izmakli od nekadašnjeg DS-a?Radi se o velikoj neistini. Malo koja stranka u svetu je menjala svoje rukovodstvo u vreme dok je na vlasti, odnosno kad je pobeđivala na izborima. DS danas ima najveću podršku birača i postavlja se pitanje šta bi značila promena u ovom trenutku. I ta konstatacija, koja se tako paušalno izriče ma od koga došla, govori da zapravo ne postoji elementarno poznavanje demokratije širom sveta. Promena lidera stranke dešava se u situacijama kada stranka strmoglavo gubi poverenje među građanima. DS je stabilna i pridobija još više poverenja građana. Ima onih koji bi da vide neki sukob u stranci, ali tog sukoba ovoga puta nije bilo i verujem da ga neće biti dugi niz godina.
ZA VOJNIKE 1.200 STANOVA
U okviru budžeta za sledeću godinu planiramo da pojačamo kapacitet odbrambene industrije, budući da sada nemamo dovoljno kapaciteta za potrebe tog tržišta. Samo u toku 2010. godine rešeno je preko 1.200 stambenih pitanja, što je u mom mandatu ukupno oko 3.000.
Šta će se promeniti u životu stranke i Srbije posle vaše skupštine, jer se često moglo čuti da posle te skupštine više ništa neće biti isto?
Predsednik je izašao sa jasnim programom takozvanim 20-20, sa idejom da se od 2010. do 2020. godine Srbija postepeno reformiše, da bi već u 2016. godini bila spremna za pristupanje EU. Smatramo da je to izuzetan korak koji Srbija mora da učini u usvajanju standarda i sistema vrednosti. Ne očekujem nikakvu dramatičnost u narednim nedeljama i mesecima, kao i u narednoj godini, ali očekujem stabilizaciju političkih prilika u Srbiji i da DS ostane motor demokratskih promena, i da to potvrdimo na izborima 2012. godine.
U javnosti su se pojavljivala dva ženska imena za mesto potpredsednika, pa je ostala samo Jelena Trivan. Šta se dogodilo sa Nadom Kolundžijom?
Nisam učestvovao u predizbornom procesu ni na koji način. Često se u javnosti više njih proglašavalo kandidatima, iako nisu imali kandidature. Oni koji su dobih podršku očigledno su u ovom trenutku i najbolji u DS-u, što ne znači da u narednom periodu neće biti prostora i za neke druge, jer se taj ciklus stalno menja.
Izgleda da je Beograd dobio malo veće šanse?
Dugo su iz Beograda dva potpredsednika. Smrću Nenada Bogdanovića Beograd je izgubio tu drugu poziciju, a podsećam da je Nenad Bogdanović bio i zamenik predsednika u prethodnom mandatu stranke, tako da se ništa novo nije desilo u DS-u. Novo je što je sada potpredsednik Dragan Đilas, ali se, zapravo, desilo očekivano.
Na dan vaše skupštine desio se istorijski trenutak u zemlji - poslednja klasa regruta položila je zakletvu. Posle 127 godina tradicije da „nerado" ili „rado Srbin ide u vojnike" ta obaveza je prestala?»Ako Srbin rado ide u vojnike, onda ne treba da postoji obaveza. Tom odlukom omogućili smo mladim ljudima pravo izbora. Ukoliko žele i rado idu u vojnike dobrodošli su, ukoliko ne žele i nisu rado išh u vojnike onda nema potrebe ni da pristupaju vojsci, jer takvi vojnici nisu potrebni sistemu.
Mislite da će biti onih koji će se rado prijavljivati?
Poslednjih godinu dana primio sam više desetina pisama onih koji su se žalili što su bili pozivani na obavezno služenje, ah i danas primam mejlove onih koji su zainteresovani da pristupe Vojsci Srbije i da služe vojni rok. Verujem da će se nastaviti taj trend i da ćemo imati mlade ljude koji će dobrovoljno služiti. Uostalom, nismo ništa novo izmislili, to postoji u velikom broju zemalja u svetu. Verujem da u Srbiji imamo dovoljan broj mladih patriota i onih koji su željni da nešto nauče da dobrovoljno pristupiti vojsci, a kasnije možda čak i ostati kao profesionalci, čime se otvara mogućnost za dalje napredovanje u životu i u profesiji.
Da li je to teško istorijsko breme za vaša pleća?
Svaki reformator nosi svoj istorijski pečat i svako treba da odluči hoće li na poziciji na kojoj jeste da preuzme odgovornost ili ne. Naravno da je lakše da se ništa ne menja i da pustimo da se sve dešava evolutivnim putem. Ja ne pripadam toj vrsti političara. Verujem da je najveći rizik ne rizikovati kao i da je beg od promena upravo beg od odgovornosti. Smatram da je Srbija devedesetih toliko toga izgubila i mi nemamo nikakvu šansu ukoliko ne budemo išli krupnijim koracima ka rešenjima usvojenim u svetu u koji želimo da idemo. Znam da nosim veliko breme odgovornosti i da ima mnogo evroskeptika koji bi želeli da reforme ne uspeju i da se vratimo u neko prošlo vreme, ali sam potpuno ubeđen da su one neophodne zemlji. Potrebno je to i zbog mladih koji su ranijih godina odbijali da služe vojni rok i stvarali tegobu svima bežeći iz zemlje, a samo u periodu od 2003. do 2010. godine imali smo više od 90.000 mladih koji su vojsku služili u civilu.
Da li je tim činom završena reforma vojske?
Nažalost, nije. I najbolje vojske na svetu su sve vreme u procesu reforme. To se zove „fino doterivanje", s tim što mi imamo mnogo nasleđenih problema još iz devedesetih godina koje moramo da rešavamo. Završen je ogroman posao, sistemski smo prešli na drugu organizaciju, drugi vid služenja vojnog roka, na profesionalizaciju, ali ima još mnogo posla, pogotovo iz infrastrukture koja je jako loša. Predstoji nam modernizacija vojske, usvajanje novih standarda, obuke, promene određenih prinadležnosti u okviru samog ministarstva, rešavanje standarda, stambenih pitanja.
Kada ste prvi put birani za ministra vojnog, rekli ste kako bi vaš sin više voleo da ste ministar policije, a ne vojske. Mislite li da ste pogrešili što ste prihvatili ovu funkciju?
Mislim da ne. Čini mi se da to rezultati govore, s jedne strane, a s druge strane imam veliko zadovoljstvo što radim s ljudima koji su u Ministarstvu odbrane. Posao koji radimo je priznat i u zemlji kroz povećanje poverenja, ali priznat je i u inostranstvu kroz sva priznanja koja dobijamo. Zahvaljujući tom poslu dobio sam nekoliko nagrada - Privredne komore Srbije, nagradu za reformatora godine, nagradu za najbolju neprofitabilnu kampanju. To pokazuje da smo se dobro snašli i da radimo posao na visokoprofesionalan način.
Nekada se govorilo da je naša vojska po snazi bila treća u Evropi. Koliko je ona sada jaka?
Naša juniorska reprezentacija bila je prva na svetu u Čileu, naša država bila je jedna od najlepših na svetu, naša vojska jedna od najboljih na svetu, ali ta država više ne postoji, ne postoji ta reprezentacija, ali ni vojska. Moram da kažem da je ova zemlja višestruko manja od nekadašnje, a samim tim sve je višestruko manje. Naša vojska je, u odnosu na druge vojske u regionu, veoma poštovana, veoma snažna i ne daj bože da proveravamo da li je najbolja. Mogu da vam kažem da je veoma cenjena od svih relevantnih faktora, kako u regionu tako i u svetu, i meni je izuzetno drago da smo mi to poštovanje zadobili kroz najviše ikada zabeležene posete našem ministarstvu.
Hoće li se smanjiti izdvajanja iz budžeta za vojsku sada kada ona ne mora da ina regrute?
Ta izdvajanja će sada biti malo uvećana u odnosu na prošlu godinu, ali će vremenom biti veća, jer plate moraju da se usklađuju sa rastom plata u društvu. Problem je što modernizacija ne može da se obavi sredstvima iz budžeta zato što ozbiljne nabavke nisu višene dugi niz godina. Vreme je da razmislimo kako da jednokratno rešimo dvadesetpetogodišnje probleme, umesto da ih odugovlačimo beskonačno.
Izveštaj Dika Martija zavrteo je ponovo staru priču o stradanju Srba, u koju se ranije nije verovalo. Kako tumačite da se to pojavilo baš u trenutku kada se završava izborni proces na Kosovu i kada Tači treba da formira vladu?
Mislim da je otvorena Pandorina kutija koja će, konačno, morati da ima neki epilog. Ranije su su postojale sumnje i zvaničnici Srbije upozoravali su da se tako nešto dešavalo, a da nije procesuirano. Konačno imamo zvaničnika iz Saveta Evrope koji je podneo izveštaj i sada oni koji su nadležni moraju da se tom izveštaju posvete na adekvatan način. Skretao sam pažnju svojim sagovornicima da proces pomirenja ne može da se odvija na adekvatan način dok ne saznamo ko su ljudi koji su palili srpske manastire, činili ratne zločine, o čemu postoje i snimci. Dok sa obe strane ne rešimo otvorena pitanja teško da možemo da se mirimo i da imamo razumevanja jedni za druge.
LAZAR, NORA, BUMBAR I LASTA IDU U SVET
Najkvalitetniji smo u oblasti proizvodnje svih vrsta municije i kalibara, ali imamo i našeg „lazara“, oklopno borbeno vozilo. Takođe, imamo i haubicu „nora“, izrađenu po NATO standardu, koja već ima kupca, kao i novi avion „lasta“, koji se već prodaje. Tu je i protivoklopna raketa „bumbar“, a završavamo i bespilotne letelice
Usprotivili ste se referendumu o ulasku u NATO?
Nisam se usprotivio referendumu. To je samo krivo tumačenje. Samo sam rekao da se velike stvari u životu političara i naroda ne dešavaju na referendumima, pogotovo ne u zemljama koje još nisu stale na zelenu granu, kao što ni Srbija nije. Protivnik sam one Srbije koja želi da nas zatvori u opnu u kojoj se ništa ne bi dešavalo, u kojoj bi što je moguće manji broj ljudi bio obrazovan, školovan, koristio internet i u kojoj bi vladao patriotski egzibicionizam bez ikakve vizije budućnosti, gde bismo imali opservacije na sve i svašta, a svakoga dana bismo tonuli sve dublje. Nije to liderska Srbija. Oni koji su birani moraju da preuzmu odgovornost, i ja sam poslao jasnu poruku da sam spreman da preuzmem odgovornost i da odgovaram ukoliko nešto ne uradim kako treba.
Možemo li ući u taj savez i bez referenduma?
Pitanje ulaska u savez uopšte nije na dnevnom redu i to je nešto što se često u javnosti provlači kao tema, a o tome veoma malo ili nije uopšte raspravljano na objektivan način, bez emocija. Oko toga treba da se raspravlja hladne glave i samo sa idejom da li je to dobitak ili gubitak za našu zemlju i građane. Pitanje je zašto su gotovo sve zemlje EU baš tamo i zašto niko nije izašao iz tog saveza i zašto su najrazvijenije zemlje sveta, upravo, u savezu ili pri njemu.
Jesmo li mi neutralni?
Činjenica je daje Srbija vojno neutralna. Ali moram da naglasim da Srbija nema ni rezoluciju niti deklaraciju o neutralnosti, već Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije koja je usvoje¬na 26.12.2007. godine, u okvira koje je konstatovana vojna neutralnost. U samoj odluci navodi se da smo neutralni i da će se, eventualno, ići na referendum, što znači da i tu nije uvedena obaveza referenduma.
Ponovo se priča o rekonstrukciji vlade?
Koliko znam o rekonstrukciji treba da se raspravlja nakon Nove godine. Siguran sam da se u toj rekonstrukciji Ministarstvo odbrane neće ukidati ili pripajati, mislim da smo mi koji u njemu radimo, zadovoljili kriterijume da ostanemo na pozicijama na kojima smo.
Da li se sklapanjem poslednjih nekoliko ugovora o izvozu vojnih roba i usluga Srbija vraća na ona tržišta gde je nekada bila, ili je to kvalitativniji iskorak?
Srbija nikada nije izvozila, radila je to SFRJ. Bila je to industrija naslonjena na ceo kapacitet bivše SFRJ i bivše vojske i bivšeg Instituta. Smatram da je ovo rezultat vredniji pažnje, nego što smo onda imali, posebno sa aspekta realizacije tih ugovora i njihove naplate. Poznato je da smo imali ogromne ugovore i osamdesetih godina, ali da je dobar deo njih konvertovan i dobije no je procentualno znamo manje nego što je trebalo da bude naplaćeno. Ovoga puta radimo uz političku podršku na tržišnim osnovama, naplaćujemo ugovore, izdajemo kontragarancije i to je nešto što je ogroman iskorak u odnosu na raniji period.
Šta će se graditi na severu Afrike?
Reč je o fabrikama koje će proizvoditi municiju. Verajem da se trajno poslovno vezujemo za te fabrike, jer ćemo biti njihovi snabdevači a imati prihode koji prevazilaze samo projektovanje i izgradnju fabrika. U interesu nam je da dobijemo ugovor o iz¬gradnji i kasnije servisiranje jedne vojne bolnice, takođe na severu Afrike, a očekujemo da dobijemo ijedan veliki ugovor za remont i modernizaciju tenkova, čime bismo praktično našu odbrambenu industriju stvarno podigli na nivo koji niko nije mogao ni da zamisli do pre dve godine.
Pominjali ste i posao sa Brazilom?
Brazilski ministar odbrane bio je u Srbiji i posetio je naš Vojnotehnički institut. Imamo ideju da radimo neke razvojne programe zajedno u korist brazilske i srpske vojske, kao i za tre¬ća tržišta. Sledeća destinacija nam je Indija, imamo odlične odnose i sa Rusijom i Kinom, praktično sa svim zemljama Brika. Sa Kinom imamo jako dobre vojne odnose, razmatramo mogućnosti vojno-tehničke saradnje, a svake godine od njih dobijamo donaciju od pola miliona dolara u informatičkoj opremi.
Hoće li naši vojnici uskoro ići u neku mirovnu misiju?
Naši vojnici su upravo 20.12.2010 otišli u Liban i to je poslednja mirovna misija za ovu godinu. To je verovatno jedna od najsloženijih mirovnih misija u kojoj mi učestvujemo. Pre desetak dana se iz Čada vratio naš kontingent medicinskih stručnjaka. Naši „mirovnjaci" su na Kipru, Obali Slonovače, Liberiji, Kongu i Libanu, a planiramo da sa nekom od misija EU simbolično učestvujemo, verovatno na nekom brodu na obali Somalije.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović često kritikuje poteze vlasti, ali i hvali i glasa za vladine predloge. Ima li šanse da posle sledećih izbora uđe u koaliciju sa vama?
O tome će odlučivati građani na izborima. Nije tajna da u velikoj meri delimo sistem vrednosti i da bi postojala mogućnost da upravljamo zajedno, kao što to radimo u Beogradu, ah to će zavisiti od niza okolnosti koje će se dešavati u tom trenutku. Suviše je rano pričati na tu temu.
Često se pominje i da bismo mogli doći do dvopartijskog sistema sa vama i SNS-om, ali se pominje i moguća koalicija između vaše dve partije?
Ako ostanu te dve stranke onda neće biti razloga da pravimo koaliciju. Mislim da je na Balkanu ta vrsta idealnog političkog ras¬poreda teška i nije slučajno što ona četiri orila na grbu čitamo kao „samo sloga Srbina spasava". Ne mogu da procenim da li će se to desiti i kada, ali sam zagovornik teze da ako ne znamo šta valja treba da naučimo od onih kod kojih to funkcioniše, kao što su Britanija, Nemačka...
Mislite li da je SNS zaista najjača opoziciona stranka?
Mislim da je to trenutno jedan naduvani balon bez sadržaja i da ćemo vrlo brzo imati priliku da se suočimo jedni sa drugima, gde ćemo morati argumentima da obrazlažemo koje su naše ideje i kako ih sprovesti u delo. Danas je idealno biti u opoziciji, bez ikakve odgovornost kritikovati neprestano, ali građani još nisu čuli šta se nudi kao novo rešenje i to se pokazalo na lokalnim izborima širom Srbije gde se dešavalo da SNS dobije manje glasova nego potpisa za promenu vlade, što znači da građani traže promenu, a od DS-a, a ne onu koju bi sprovodila SNS.
Ljiljana Milenković
