07.09.2025.

Министар Гашић присуствовао обележавању годишњице од Битке на Кајмакчалану

Министар одбране Братислав Гашић присуствовао је данас државној церемонији одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 109. годишњице од Битке на Кајмакчалану.

Том приликом, министар Гашић у пратњи заменика шефа Кабинета министра одбране пуковника Николе Матовића, изасланика одбране у Републици Северној Македонији пуковника Небојше Ђорђевића и изасланика одбране у Републици Грчкој потпуковника Владана Коларића положио је венац код Спомен-капеле и крај Спомен-костурнице српских војника на Кајмакчалану.

Обраћајући се присутнима министар Гашић истакао је да је Кајмакчалан место где је слобода наше отаџбине плаћена најскупљом ценом – крвљу и животима најбољих синова и кћери српског народа.

- Свака стена, свака трава, свака кап росе на овим висинама носи успомену на јунаке који су, раме уз раме, бранили оно што је за њих било светиња – част, веру и слободу Србије. Сећамо се и оне страшне голготе кроз коју је наш народ прошао. Када је српска војска, заједно са својим народом, кренула на мукотрпан пут преко албанских гудура, остављајући за собом домове, огњишта и успомене. У тим леденим беспућима, хиљаде живота је угашено – младих момака, стараца, жена и деце. То није било само војничко страдање, то је био народ на мукама, народ на крсту сопственог постојања. Ипак, кроз ту патњу родила се непоколебљива вера да ће сунце слободе поново обасјати Србију. Када су, исцрпљени и измучени, стигли на обале Јонског мора, када су многи мислили да је крај, они су веровали да је то тек почетак нове борбе. И тако је и било - рекао је министар одбране.

Он је, том приликом, нагласио да се на Крфу и у Бизерти, српска војска поново подигла, као феникс из пепела, и вратила се на Солунски фронт и Кајмакчалан где је пробијен пут слободе и где је отпочео повратак у отаџбину.

- На овом месту, у септембру 1916. године, вођене су најжешће битке на Солунском фронту. Значај овог места био је огроман за обе стране. Непријатељи су га називали „Борисов град”, сматрајући га неосвојивим. Али нису рачунали на поштен народ и војску неокаљаног образа, на оне који не желе туђе, већ само да се врате на своје. Слободарски дух нашег народа је победио. За српску војску то је била „Капија слободе”, кроз коју су први пут повратнички закорачили у своју земљу - истакао је министар Гашић.

Говорећи да јунаци Кајмакчалана нису мислили на себе, као и да се нису бојали смрти министар одбране рекао је да су они веровали у Србију, а да су њихова имена уткана у темеље наше државе иако можда нису сва записана у књигама.

- Они су ти који су нам показали да слобода нема цену, да она није поклон, већ завет. Пред овим спомеником и пред сенима палих јунака, ми се данас заклињемо да нећемо заборавити њихову жртву. На нама је да чувамо слободу коју су они извојевали, да памтимо пут којим су прошли, и да ту светињу пренесемо на генерације које долазе. Нека ово место заувек буде храм сећања, али и опомена – да је слобода крхка ако је не чувамо, а вечна ако је бранимо - рекао је министар Гашић и поручио да увек будемо достојни предака и светао пример потомцима.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски захвалила је свима који су се данас сабрали на прагу отаџбине истакавши да су српски војници на Кајмакчалану примили удар и својим грудима заштитили своју отаџбину.

- После тумарања кроз албанске голготе, кроз гудуре, кроз смрт, кроз страдање, вратили су се јачи него икада. Вратили су се да у пробоју Солунског фронта упишу једну од највећих страница читаве наше историје. Када су описивали сви они медији и сва штампа, која је почетком рата извештавала да Србија више не постоји, да је та земља избрисана са списка држава, када су описивали оно што се догодило на Кајмакчалану, а и оно што је уследило у пробоју Солунског фронта, казали су за наше претке – не маршира војска, иде народ. Они су учинили све да би нам сачували слободу – рекла је министарка Ђурђевић Стаменковски.

Заузимање Кајмакчалана, врха на 2.525 метара надморске висине, означило је једну од најтежих и најзначајнијих битака Првог светског рата. Српска војска платила је ову победу великим жртвама. Ипак, освајање „Капије слободе” представљало је прву велику победу обновљене и реорганизоване српске војске.