07.09.2025.

Ministar Gašić prisustvovao obeležavanju godišnjice od Bitke na Kajmakčalanu

Ministar odbrane Bratislav Gašić prisustvovao je danas državnoj ceremoniji odavanja počasti i polaganja venaca povodom obeležavanja 109. godišnjice od Bitke na Kajmakčalanu.

Tom prilikom, ministar Gašić u pratnji zamenika šefa Kabineta ministra odbrane pukovnika Nikole Matovića, izaslanika odbrane u Republici Severnoj Makedoniji pukovnika Nebojše Đorđevića i izaslanika odbrane u Republici Grčkoj potpukovnika Vladana Kolarića položio je venac kod Spomen-kapele i kraj Spomen-kosturnice srpskih vojnika na Kajmakčalanu.

Obraćajući se prisutnima ministar Gašić istakao je da je Kajmakčalan mesto gde je sloboda naše otadžbine plaćena najskupljom cenom – krvlju i životima najboljih sinova i kćeri srpskog naroda.

- Svaka stena, svaka trava, svaka kap rose na ovim visinama nosi uspomenu na junake koji su, rame uz rame, branili ono što je za njih bilo svetinja – čast, veru i slobodu Srbije. Sećamo se i one strašne golgote kroz koju je naš narod prošao. Kada je srpska vojska, zajedno sa svojim narodom, krenula na mukotrpan put preko albanskih gudura, ostavljajući za sobom domove, ognjišta i uspomene. U tim ledenim bespućima, hiljade života je ugašeno – mladih momaka, staraca, žena i dece. To nije bilo samo vojničko stradanje, to je bio narod na mukama, narod na krstu sopstvenog postojanja. Ipak, kroz tu patnju rodila se nepokolebljiva vera da će sunce slobode ponovo obasjati Srbiju. Kada su, iscrpljeni i izmučeni, stigli na obale Jonskog mora, kada su mnogi mislili da je kraj, oni su verovali da je to tek početak nove borbe. I tako je i bilo - rekao je ministar odbrane.

On je, tom prilikom, naglasio da se na Krfu i u Bizerti, srpska vojska ponovo podigla, kao feniks iz pepela, i vratila se na Solunski front i Kajmakčalan gde je probijen put slobode i gde je otpočeo povratak u otadžbinu.

- Na ovom mestu, u septembru 1916. godine, vođene su najžešće bitke na Solunskom frontu. Značaj ovog mesta bio je ogroman za obe strane. Neprijatelji su ga nazivali „Borisov grad”, smatrajući ga neosvojivim. Ali nisu računali na pošten narod i vojsku neokaljanog obraza, na one koji ne žele tuđe, već samo da se vrate na svoje. Slobodarski duh našeg naroda je pobedio. Za srpsku vojsku to je bila „Kapija slobode”, kroz koju su prvi put povratnički zakoračili u svoju zemlju - istakao je ministar Gašić.

Govoreći da junaci Kajmakčalana nisu mislili na sebe, kao i da se nisu bojali smrti ministar odbrane rekao je da su oni verovali u Srbiju, a da su njihova imena utkana u temelje naše države iako možda nisu sva zapisana u knjigama.

- Oni su ti koji su nam pokazali da sloboda nema cenu, da ona nije poklon, već zavet. Pred ovim spomenikom i pred senima palih junaka, mi se danas zaklinjemo da nećemo zaboraviti njihovu žrtvu. Na nama je da čuvamo slobodu koju su oni izvojevali, da pamtimo put kojim su prošli, i da tu svetinju prenesemo na generacije koje dolaze. Neka ovo mesto zauvek bude hram sećanja, ali i opomena – da je sloboda krhka ako je ne čuvamo, a večna ako je branimo - rekao je ministar Gašić i poručio da uvek budemo dostojni predaka i svetao primer potomcima.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski zahvalila je svima koji su se danas sabrali na pragu otadžbine istakavši da su srpski vojnici na Kajmakčalanu primili udar i svojim grudima zaštitili svoju otadžbinu.

- Posle tumaranja kroz albanske golgote, kroz gudure, kroz smrt, kroz stradanje, vratili su se jači nego ikada. Vratili su se da u proboju Solunskog fronta upišu jednu od najvećih stranica čitave naše istorije. Kada su opisivali svi oni mediji i sva štampa, koja je početkom rata izveštavala da Srbija više ne postoji, da je ta zemlja izbrisana sa spiska država, kada su opisivali ono što se dogodilo na Kajmakčalanu, a i ono što je usledilo u proboju Solunskog fronta, kazali su za naše pretke – ne maršira vojska, ide narod. Oni su učinili sve da bi nam sačuvali slobodu – rekla je ministarka Đurđević Stamenkovski.

Zauzimanje Kajmakčalana, vrha na 2.525 metara nadmorske visine, označilo je jednu od najtežih i najznačajnijih bitaka Prvog svetskog rata. Srpska vojska platila je ovu pobedu velikim žrtvama. Ipak, osvajanje „Kapije slobode” predstavljalo je prvu veliku pobedu obnovljene i reorganizovane srpske vojske.