27.03.2010.
Интервју министра Шутановца за „Дневник“
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ УГРОЖАВА ЕУ ИНТЕГРАЦИЈЕ
– Србија нема шансе на европском путу ако се не суочи с проблемима у земљи – а озбиљно организовани криминал је проблем који нагриза наше друштво и не дозвољава му да иде напред – изјавио је у интервјуу за „Дневник“ министар одбране и потпредседник ДС-а Драган Шутановац, који за овај лист даје одговоре на најважнија питања с којима се суочавају држава, ДС и систем одбране.Председник Борис Тадић је најавио рат организованом криминалу. Има ли држава снаге за то?
– Потпуно сам убеђен у то да председник Тадић, као и увек, стоји иза онога што је рекао.
Мислите ли да су председник и сам државни врх, с обзиром на све претње које су се дешавале, угрожени од људи из тог ланца организованог криминала?
– Морамо да имамо озбиљан приступ том проблему јер имамо веома лоша искуства. Не препуштамо случају ништа што би могло дестабилизовати земљу и угрозити безбедност државних функционера.
Који су остали изазови безбедности Србије?
– Сматрам да су главни изазови у организованом криминалу. Србија са становишта одбране није безбедносно угрожена, не постоји војно угрожавање, али већ десет година постоји тензија на југу Србије и Косову и Метохији. Не сматрамо да су елиминисане све опасности вазане за Косово и Метохију и понашамо се као да нису, али немамо индикаторе могућности озбиљних сукоба.
Која је улога Војно-безбедносне агенције у помоћи БИА и полицији?
– Улога ВБА-е је, пре свега, у сузбијању криминала у Министарству одбране и према њему. Већ трећу годину немамо ниједну аферу која потреса Министарство и ниједан ванредни догађај који није разјашњен. Управо ВБА има заслуге за такво стање.
Могу ли реформу и професионализацију Војске угрозити актуелна економска криза и буџетски дефицит?
– Следеће године у ово време имаћемо професионалну Војску, а процес ће бити завршен датим буџетом, који је мањи од 2,4 процента БДП-а планирана у меморандуму Владе, односно износи 2,15 одсто БДП-а. Реформски потези који не изискују много новца су већ учињени. Ако под реформом подразумевамо свеобухватне промене система и модернизацију наоружања и војне опреме, што нас тек чека. За то ће бити потребне велике паре јер се на том плану није ништа радило последње две – две и по деценије. Модернизацији је у прошлој и овој години, због економске кризе, приступио мали број војски у свету, али је и мали број војски у ситуацији у којој смо ми, да је ратовао толико година и истрошио толико ресурса. Не постоји кровни финансијски лимит потреба, али се мора ићи на набавку онога што је заиста неопходно. Колико год новаца да имате за куповину војне опреме, наоружања, савремених технологија, савремених система – све се може потрошити јер само један авион може коштати од 30 до више од 100 милиона евра.
Ка коме ће бити оријентисане те набавке: ка Русији, Кини, земљама НАТО-а...?
– Највећи број земаља у свету, без обзира на то да ли су чланице НАТО-а или не, имају стандарде које је установила Алијанса. Чак и велики део наоружања које производи руска војна индустрија има НАТО-стандард. Рецимо, у део наоружања и летилица руске војске уграђују се и елементи који се производе у земљама НАТО-а. Производи одбрамбене индустрије су, треба и то рећи, политички производи. Али ми свакако нећемо бити у прилици да купујемо оно што је најскупље јер нећемо имати толико новца за количину опреме која нама је потребна, па ћемо морати да балансирамо између политике и потреба. А што се тиче самих добављача, струка мора да да одговор.
Где смо извозили наше наоружање и јесмо ли профитирали?
– Србија је у овом тренутку апсолутни лидер на Балкану по извозу наоружања и војне опреме. Очекујем да овог пролећа буде потписана и прва милијарда долара уговора за извоз наоружања и војне опреме. У последње две године вратили смо се на светску сцену извозника. Постигли смо такав успех да смо изненадили много веће земље и компаније које се баве производњом наоружања и војне опреме. Тржиште нам је буквално цео свет, од Северне и Јужне Америке до Индонезије, али тренутно су највећа северна Африка и Блиски исток, Ирак и Алжир, а очекујемо уговоре с Кувајтом, Египтом, Либијом. То су земље с којима имамо традиционално добро искуство и, уз веома ефикасну политичку активност Министарства одбране, обезбедићемо и нове уговоре и заокружити прву милијарду долара, која је мој циљ откако сам на месту министра одбране.
Како се реализује сарадња с НАТО-ом у оквиру актуелне државне политике неутралности Србије?
– Пре свега кроз програм "Партнерства за мир" јер Србија још увек није испунила све капацитете те сарадње. Очекује нас и отварање канцеларије при седишту НАТО-а у Бриселу. Иначе, у оквиру "Парнерства за мир" постоји много простора за сарадњу, не само у области одбране већ и енергетске безбедности, медицине, науке...
Када се може очекивати активније присуство Србије у мировним мисијама диљем света?
– Тренутно смо присутни у четири мисије, а водимо разговоре о учешћу у још три.
Како кометаришете став лидера СПО-а Вука Драшковића да чланство у НАТО-у води Србију у ЕУ?
– Као министар одбране, поштујем дате оквире за сарадњу, односно Министарством руководим на основу одлука Владе и парламента Србије. Нисам имао прилике да чујем да било ко европски пут Србије условљава прикључењем Алијанси. Подсетићу вас на то да ни Кипар није чланица НАТО-а, а одскоро јесте у ЕУ. Но, чињеница је и да ћемо у оквиру безбедносних стандарда Европске уније наше односе с НАТО-ом морати да развијамо у правцу напредног члана "Партнерства за мир", као што то чини Аустрија.
Докле се стигло с централизацијом ДС-а, коју је најавио председник Тадић, и шта она конкретно значи?
– Демократска странка партиципира у власти у великом броју општина, као и у Влади, и постоји потреба да поруке и политика буду дефинисане на једном месту, које је у странци демократским путем изабрано. Централизација на неки антидемократски начин је неприхватљива, и то нико није рекао. Нажалост, колико видим, управо то се једино намеће у медијима и на потпуно погрешан начин представља јавности. Борис Тадић је велики демократа и никада не би дозволио да странка изгуби свој демократски карактер.
Председник Тадић је на једној седници Главног одбора ДС-а поменуо да се у том случају не би дешавале ситуације попут оне везане за Статут Војводине. Да ли је то можда и неки одговор покрајинском руководству?
– Порука је била више него јасна: да сви морамо да радимо на основу одлуке органа странке, како председника, тако и Председништва ДС-а. Усвојена политика и одлуке страначких органа обавезујући су за све, као што је било и до сада. Значи, нема никакве везе са Статутом, Војводином и Новим Садом.
Шта ће бити централана тачка на предстојећој Скупштини ДС-а?
– Мислим да ће то бити апсолутно јединство у жељи да се Србија мења и да се програм странке имплементира у сваки ниво власти коју обављамо. Немам никакву дилему о томе да је Демократска странка данас кичма нашег друштва и да без ДС-а не бисмо имали снаге да се прикључимо ЕУ. На Скупштини ДС-а ће бити показана снага, јединство и солидарност да се тај посао заврши.
НЕМА РАСКОРАКА У ДС-у
Постоји ли икакав раскорак између руководства ДС-а у Новом Саду и централе у Београду?
– Не постоји никакав раскорак у оквиру Демократске странке. Чињеница јесте да ДС има своје демократске процедуре, које постоје већ пуне две деценије и још увек су интересантне јавности, јер су друге странке толико централизоване да се чак и о функционерима одлучује у кабинету председника странке. Демократска странка је имала снаге да бира руководство и у највећим проблемима и да увек на основу демократских начела промовише вредности које заступа. Једноставно, у ДС-у постоје различита мишљења, а не сукоби.
ПРИХВАТИЋУ ПОТПРЕДСЕДНИЧКУ КАНДИДАТУРУ
Потпредседник ДС-а Бојан Пајтић је изјавио да ће се опет кандидовати за ту функцију. Хоћете ли и ви?
– Никада се нисам самокандидовао за потпредседника ДС-а. Али уколико ме довољан број одбора буде предложио, прихватићу са задовољством. Мени је та функција најдража. Данас Влада Србије има 25 министара, а само је један од њих и потпредседник ДС-а.
