27.03.2010.
Intervju ministra Šutanovca za „Dnevnik“
ORGANIZOVANI KRIMINAL UGROŽAVA EU INTEGRACIJE
– Srbija nema šanse na evropskom putu ako se ne suoči s problemima u zemlji – a ozbiljno organizovani kriminal je problem koji nagriza naše društvo i ne dozvoljava mu da ide napred – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ ministar odbrane i potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac, koji za ovaj list daje odgovore na najvažnija pitanja s kojima se suočavaju država, DS i sistem odbrane.Predsednik Boris Tadić je najavio rat organizovanom kriminalu. Ima li država snage za to?
– Potpuno sam ubeđen u to da predsednik Tadić, kao i uvek, stoji iza onoga što je rekao.
Mislite li da su predsednik i sam državni vrh, s obzirom na sve pretnje koje su se dešavale, ugroženi od ljudi iz tog lanca organizovanog kriminala?
– Moramo da imamo ozbiljan pristup tom problemu jer imamo veoma loša iskustva. Ne prepuštamo slučaju ništa što bi moglo destabilizovati zemlju i ugroziti bezbednost državnih funkcionera.
Koji su ostali izazovi bezbednosti Srbije?
– Smatram da su glavni izazovi u organizovanom kriminalu. Srbija sa stanovišta odbrane nije bezbednosno ugrožena, ne postoji vojno ugrožavanje, ali već deset godina postoji tenzija na jugu Srbije i Kosovu i Metohiji. Ne smatramo da su eliminisane sve opasnosti vazane za Kosovo i Metohiju i ponašamo se kao da nisu, ali nemamo indikatore mogućnosti ozbiljnih sukoba.
Koja je uloga Vojno-bezbednosne agencije u pomoći BIA i policiji?
– Uloga VBA-e je, pre svega, u suzbijanju kriminala u Ministarstvu odbrane i prema njemu. Već treću godinu nemamo nijednu aferu koja potresa Ministarstvo i nijedan vanredni događaj koji nije razjašnjen. Upravo VBA ima zasluge za takvo stanje.
Mogu li reformu i profesionalizaciju Vojske ugroziti aktuelna ekonomska kriza i budžetski deficit?
– Sledeće godine u ovo vreme imaćemo profesionalnu Vojsku, a proces će biti završen datim budžetom, koji je manji od 2,4 procenta BDP-a planirana u memorandumu Vlade, odnosno iznosi 2,15 odsto BDP-a. Reformski potezi koji ne iziskuju mnogo novca su već učinjeni. Ako pod reformom podrazumevamo sveobuhvatne promene sistema i modernizaciju naoružanja i vojne opreme, što nas tek čeka. Za to će biti potrebne velike pare jer se na tom planu nije ništa radilo poslednje dve – dve i po decenije. Modernizaciji je u prošloj i ovoj godini, zbog ekonomske krize, pristupio mali broj vojski u svetu, ali je i mali broj vojski u situaciji u kojoj smo mi, da je ratovao toliko godina i istrošio toliko resursa. Ne postoji krovni finansijski limit potreba, ali se mora ići na nabavku onoga što je zaista neophodno. Koliko god novaca da imate za kupovinu vojne opreme, naoružanja, savremenih tehnologija, savremenih sistema – sve se može potrošiti jer samo jedan avion može koštati od 30 do više od 100 miliona evra.
Ka kome će biti orijentisane te nabavke: ka Rusiji, Kini, zemljama NATO-a...?
– Najveći broj zemalja u svetu, bez obzira na to da li su članice NATO-a ili ne, imaju standarde koje je ustanovila Alijansa. Čak i veliki deo naoružanja koje proizvodi ruska vojna industrija ima NATO-standard. Recimo, u deo naoružanja i letilica ruske vojske ugrađuju se i elementi koji se proizvode u zemljama NATO-a. Proizvodi odbrambene industrije su, treba i to reći, politički proizvodi. Ali mi svakako nećemo biti u prilici da kupujemo ono što je najskuplje jer nećemo imati toliko novca za količinu opreme koja nama je potrebna, pa ćemo morati da balansiramo između politike i potreba. A što se tiče samih dobavljača, struka mora da da odgovor.
Gde smo izvozili naše naoružanje i jesmo li profitirali?
– Srbija je u ovom trenutku apsolutni lider na Balkanu po izvozu naoružanja i vojne opreme. Očekujem da ovog proleća bude potpisana i prva milijarda dolara ugovora za izvoz naoružanja i vojne opreme. U poslednje dve godine vratili smo se na svetsku scenu izvoznika. Postigli smo takav uspeh da smo iznenadili mnogo veće zemlje i kompanije koje se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme. Tržište nam je bukvalno ceo svet, od Severne i Južne Amerike do Indonezije, ali trenutno su najveća severna Afrika i Bliski istok, Irak i Alžir, a očekujemo ugovore s Kuvajtom, Egiptom, Libijom. To su zemlje s kojima imamo tradicionalno dobro iskustvo i, uz veoma efikasnu političku aktivnost Ministarstva odbrane, obezbedićemo i nove ugovore i zaokružiti prvu milijardu dolara, koja je moj cilj otkako sam na mestu ministra odbrane.
Kako se realizuje saradnja s NATO-om u okviru aktuelne državne politike neutralnosti Srbije?
– Pre svega kroz program "Partnerstva za mir" jer Srbija još uvek nije ispunila sve kapacitete te saradnje. Očekuje nas i otvaranje kancelarije pri sedištu NATO-a u Briselu. Inače, u okviru "Parnerstva za mir" postoji mnogo prostora za saradnju, ne samo u oblasti odbrane već i energetske bezbednosti, medicine, nauke...
Kada se može očekivati aktivnije prisustvo Srbije u mirovnim misijama diljem sveta?
– Trenutno smo prisutni u četiri misije, a vodimo razgovore o učešću u još tri.
Kako kometarišete stav lidera SPO-a Vuka Draškovića da članstvo u NATO-u vodi Srbiju u EU?
– Kao ministar odbrane, poštujem date okvire za saradnju, odnosno Ministarstvom rukovodim na osnovu odluka Vlade i parlamenta Srbije. Nisam imao prilike da čujem da bilo ko evropski put Srbije uslovljava priključenjem Alijansi. Podsetiću vas na to da ni Kipar nije članica NATO-a, a odskoro jeste u EU. No, činjenica je i da ćemo u okviru bezbednosnih standarda Evropske unije naše odnose s NATO-om morati da razvijamo u pravcu naprednog člana "Partnerstva za mir", kao što to čini Austrija.
Dokle se stiglo s centralizacijom DS-a, koju je najavio predsednik Tadić, i šta ona konkretno znači?
– Demokratska stranka participira u vlasti u velikom broju opština, kao i u Vladi, i postoji potreba da poruke i politika budu definisane na jednom mestu, koje je u stranci demokratskim putem izabrano. Centralizacija na neki antidemokratski način je neprihvatljiva, i to niko nije rekao. Nažalost, koliko vidim, upravo to se jedino nameće u medijima i na potpuno pogrešan način predstavlja javnosti. Boris Tadić je veliki demokrata i nikada ne bi dozvolio da stranka izgubi svoj demokratski karakter.
Predsednik Tadić je na jednoj sednici Glavnog odbora DS-a pomenuo da se u tom slučaju ne bi dešavale situacije poput one vezane za Statut Vojvodine. Da li je to možda i neki odgovor pokrajinskom rukovodstvu?
– Poruka je bila više nego jasna: da svi moramo da radimo na osnovu odluke organa stranke, kako predsednika, tako i Predsedništva DS-a. Usvojena politika i odluke stranačkih organa obavezujući su za sve, kao što je bilo i do sada. Znači, nema nikakve veze sa Statutom, Vojvodinom i Novim Sadom.
Šta će biti centralana tačka na predstojećoj Skupštini DS-a?
– Mislim da će to biti apsolutno jedinstvo u želji da se Srbija menja i da se program stranke implementira u svaki nivo vlasti koju obavljamo. Nemam nikakvu dilemu o tome da je Demokratska stranka danas kičma našeg društva i da bez DS-a ne bismo imali snage da se priključimo EU. Na Skupštini DS-a će biti pokazana snaga, jedinstvo i solidarnost da se taj posao završi.
NEMA RASKORAKA U DS-u
Postoji li ikakav raskorak između rukovodstva DS-a u Novom Sadu i centrale u Beogradu?
– Ne postoji nikakav raskorak u okviru Demokratske stranke. Činjenica jeste da DS ima svoje demokratske procedure, koje postoje već pune dve decenije i još uvek su interesantne javnosti, jer su druge stranke toliko centralizovane da se čak i o funkcionerima odlučuje u kabinetu predsednika stranke. Demokratska stranka je imala snage da bira rukovodstvo i u najvećim problemima i da uvek na osnovu demokratskih načela promoviše vrednosti koje zastupa. Jednostavno, u DS-u postoje različita mišljenja, a ne sukobi.
PRIHVATIĆU POTPREDSEDNIČKU KANDIDATURU
Potpredsednik DS-a Bojan Pajtić je izjavio da će se opet kandidovati za tu funkciju. Hoćete li i vi?
– Nikada se nisam samokandidovao za potpredsednika DS-a. Ali ukoliko me dovoljan broj odbora bude predložio, prihvatiću sa zadovoljstvom. Meni je ta funkcija najdraža. Danas Vlada Srbije ima 25 ministara, a samo je jedan od njih i potpredsednik DS-a.
