31.12.2009.
Интервју министра Шутановца недељнику ЕКОНОМИСТ
Не дешава се често да "војник" буде награђен као један од најбољих привредника у Србији. Ове године, посебну награду Привредне коморе Србије добио је министар одбране Драган Шутановац за, како је образложено, лични допринос повећању производње и извоза наменске привреде Србије. У образложењу награде се наводи да је одбрамбена индустрија Србије у 2009. на светско тржиште извезла робу чија вредност износи више од 300 милиона долара и закључила бројне нове уговоре.
Одбрамбена индустрија Србије се, према речима министра, полако враћа на светско тржиште. „Наменској индустрији су потребна даља улагања. Неопходно је побољшање стања фабрика. Ипак, видљива је разлика у односу на 2006", каже Сутановац. Он додаје да је најтеже било поново се пробити на светска тржишта. „То су фабрике које су од 1999. биле порушене, након чега је Србија била избрисана са мапе извозника наоружања. У протекле две године смо се вратили на тржишта на којима смо били познати и раније, а 0 одбрамбеној индустрији Србије пишу поново светски познати часописи који се баве наоружањем и војном опремом. Представници тих предузећа и синдиката су ми, кад сам постао министар, рекли да је главни проблем пласман робе коју производе. С обзиром на то да је држава власник тих фирми, они су очекивали да откупимо вишкове, за шта није било новца, нити је добар начин за опоравак и покретање даље производње у фабрикама. Зато је један од мојих главних задатака био да пронађемо нова тржишта. Боравио сам у више земаља, пре свега арапским државама, а често 0 томе разговарам и са колегама из европских земаља. Основни разлог тих посета, поред јачања сарадње у области одбране, јесте проналажење нових тржишта за српску војну индустрију. Политика одржавања добрих односа са земљама у развоју коју је водила бивша Југославија, као и пракса да се на нашим академијама школују официри из иностранства, допринеле су да данас постоји известан број „малих амбасадора" у иностранству који имају симпатије према Србији, те су и наши лобисти. Приликом тих путовања, често срећемо официре тих земаља који говоре српски", каже он.
€: Колики је обим тих послова?
Д. Шутановац: У питању су велики послови. Укупна вредност уговорених послова ове године је готово 800 милиона долара. То је огроман резултат за Србију. Тражимо послове који би требало да у наредних пет и више година упосле нашу наменску индустрију, али и грађевинску оперативу. Последњи уговор који је потписан, на пример, подразумева наше ангажовање у наредних пет до шест година, а после тога и снабдевање репроматеријалима наредних петнаестак година. Захваљујући тим активностима сигуран сам да ће поједине фабрике морати да прошире своје капацитете и запосле нове људе, како би реализовале уговоре. Сматрамо да постоји простор и за подршку нашој пољопривреди кроз пласман производа на та тржишта.
€: Углавном се ради о тржишту Африке?
Д. Шутановац: У питању су углавном тржишта „традиционално блиских и пријатељских земаља". Али, из Србије се извози и у САД и на Далеки исток. Постоји велико интересовање за муницију, пре све га за производе ужичког „Првог партизана". Капацитети те фабрике не омогућавају јој да извози у мери у којој постоји интересовање. Дакле, већ смо у ситуацији да поједине фабрике имају мање капацитете у односу на тражњу, а квалитет робе им је такав да могу да је продају и у САД где су стандарди најстрожи.
€:Најавили сте модернизацију војне индустрије. Како мислите да би та индустрија требало да изгледа и колико ће то да кошта?
Д. Шутановац: Најбољи савет који сам чуо од једног пословног човека је био: „Нађи ми тржиште, а ја ћу да направим фабрику". Имали смо пројекте у развоју који никад нису угледали светлост дана, који су били мегаломански или беспотребни. Идеја нам је да тежиште буде на ономе што може да се прода, односно на потребама купаца. У складу са потребама тржишта фирма СДПР, развила је хаубицу „пога" која је једно од најозбиљниих артиљериских оружја, као оклопно возило „лазар". Није, дакле, идеја направити нешто па га наметнути тржишту, него га треба озбиљно анализирати и видети шта је то што можемо да направимо и где можемо да га пласирамо.
€: Шта српска наменска индустрија може да прода?
Д. Шутановац: Пре свега муниција свих калибара. Поред тога, балистичке прслуке. Дубоко сам уверен да би и производи тешке артиљерије које развија компанија СДПР могли да нађу купце. Кад се нешто прода у најбољем НАТО стандарду, онда је то улазница за остала тржишта. Прошле године смо почели да продајемо и школски авион „ласта". Застава има одлично пешадијско и ловачко наоружање...
€: Постоји ли могућност да Војска Србије поново сарадује са Милетом Драгићем?
Д. Шутановац: Нико није искључен. Свако ко има квалитетан производ и добру цену, односно победи на тендеру, добродошао је. Само не постоји могућност да било ко везама прави план опремања Министарства одбране, а да онда стицајем „случајних околности" ту робу баш он продаје министарству, као што се ранијих година дешавало.
€:Дуго се говори о судбини војне имовине. Како ту стоје ствари, шта ће бити са војним установама. Да ли ће ти комплекси бити приватизовани?
Д. Шутановац: Више пута је у јавности било речи о вредности војне имовине, иако је то незахвално нагађати, посебно 0 вредности некретнина. Постоји списак имовине који, такође, није адекватно ажуриран. Војска је раније била довољно „моћна" да се није укњижавало све што је требало. Сад се ствари мењају, а крупним корацима идемо у правцу отуђења онога што војска сматра неперспективним. Део имовине већ је продат, као, на пример, у Шапцу, Чачку, Суботици... То су углавном магацини, домови војске, полигони за које је Војска проценила да јој нису потребни.
Важно је рећи да се не ради о имовини у центру Београда, која се често помиње у медијима. Имовину у неразвијеним градовима не можемо да продајемо како бисмо то желели, јер за њу нема адекватног купца, ту ћемо морати да тражимо нови модел за отуђење.
€:Која је судбина Карађорђева?
Д. Шутановац: Постоје резиденција и војна установа која је посебна фирма. Војна установа има више хиљада хектара земље и годишње прави између 400 и 700 милиона динара губитка, што је тешко објашњиво. Тренутно смо у фази рационализације рада војнодоходовних установа, укључујући и Карађорђево. Из тих фирми ће око 450 радника бити отпуштено уз социјални програм. Разматра се који би модел продаје био најбољи за ту имовину. Неко би сигурно боље могао да обрађује више хиљада земље од тога како је Војска то чинила. Такође, постоје установе које функционишу у оквиру Министарства одбране, иако су формално независне, које у најбољем случају раде без губитака. То је наследе из периода кад се њима није домаћински руководило. Сваке године принуђени смо да доплаћујемо за губитке фирми које би требало да буду профитабилне. Немам разумевање за даљи рад на такав начин и у току следеће године приступићемо коначном решавању тих проблема по узору на модерне војске.
€: Имате ли процену колико би новца могло да се заради продајом имовине?
Д. Шутановац: Министарство је раније имало процену за коју сам првог дана доласка у кабинет рекао да није валидна. Питање је, на пример, колико вреде порушене зграде у Кнеза Милоша у Београду. Ако ми неко каже тачно колика је њихова вредност, вероваћу да може да се тачно процени сва имовина. Било какво паушално процењивање је лоше.
Одбио сам да прихватим и процене пореске управе за одређене објекте, јер ми се учинило да су сувише ниске. Не видим други начин, осим изласка на тржиште, да се утврди стварна вредност војне имовине.
Нећу подржати идеју да се „будзашто" распрода војна имовина, јер нема разлога да се жури са продајом. То је „породично благо" које мора да се размени за одређену вредност.
€: Најавили сте професионализацију војске до краја 2010. Колико ће оружане снаге бројати припадника и да ли је предвиђено учешће у мировним мисијама?
Д. Шутановац: Желим да испоштујемо план и завршимо професионализацију до краја 2010. Тај план је направљен 2003, кад је министар одбране био Борис Тадић. Нажалост, 2004, 2005. и 2006. није дошло до помака, али смо у 2009. учинили велике напоре. Уколико не буде било драматичних одступања на пољу финансија, постоје реалне основе да завршимо тај посао. То питање није важно само за војску и оне које треба да служе војни рок, већ мислим да је то једна од највећих реформи српског друштва.
€:Зашто журити са завршавањем реформе. Многи верују да би требало продужи тај рок?
Д. Шутановац: Ако бисмо се понашали онако како су то радили неки министри пре мене, реформа не би била завршена до 2015. Мислим да рокови треба да се поштују, наравно, не на рачун квалитета. Није циљ да се маркетиншки направи професионализација, а да суштински не буде завршена. Војничком позиву је враћен углед
и скинута је сенка корумпираности која је постојала, иако је нису изазвали војници него, пре свега, министар у чије време су биле бројне афере.
€: Колико ће војника имати мировне снаге и да ли је предвиђено учешће у мировним мисијама?
Д. Шутановац: Целокупан систем одбране ће имати 36.000 људи, од чега 114 државних службеника. Министарство одбране ће смањити број са 11.500 на 8.500 припадника. Један део ће новом реформом сектора за ванредне ситуације да пређе у МУП, део у Војску, а један део радних места ће се угасити. Након тога ћемо добити готово идеалну „официрску пирамиду". План је да имамо 10.600 места за професионалне војнике и 2.000 места за оне који ће добровољно служити војни рок. Желимо да тај војни рок буде довољно атрактиван, и да они који га заврше, након тога добију одређене погодности у друштву. Једна од три мисије војске је и учешће у мултинационалним мировним операцијама. То је једна од најважнијих спољнополитичких активности. На тај наан се подиже кредибилитет државе и војске, сарађујемо са партнерима, а то је уједно и најбољи начин да се војска обучава. Искуства из мировних мисија произлазе из реалног стања на терену. Не постоји ниједна развијена земља света која не учествује у мировним мисијама. Поред учешћа које сада имамо у Чаду, Либерији, Обали Слоноваче и Конгу, извесно је да ћемо се појавити и у мировној мисији у Либану са шпанским контингентом.
€: Колико ће професионализација да кошта?
Д. Шутановац: Овогодишњи буџет за Министарство одбране је 68 милијарди динара, од чега се око 23 милијарде одваја за пензионере. То је више него скроман будзет. Посебно је проблематична расподела новца, јер око 80 одсто одлази на персоналне трошкове. Без обзира на то, постоје реформе које не изискују улагање много новца. Модернизација војске ће коштати, док је део реформи које се данас спроводе могао да буде завршен и у време највећих немаштина. Постоји неколико показатеља из којих се јасно види да ли се држава озбиљно бави својом одбраном или не. Учешће војног буџета у друштвеном производу је један од њих. У меморандуму Владе Србје дефинисан је војни буџет од 2,4 одсто БДПа. САД, на пример, издвајају четири одсто БДПа. Структура буџета је други показатељ. Уколико у буџету више од 60 одсто представљају персонални трошкови нешто није у реду или има више запослених, или је мањак пара. Наш будзет има мање од 20 одсто новца предвиђеног за инвестиције и оперативне трошкове. Финансије су нам, дакле, проблематичне. Потрудићемо се да ове године остваримо веће сопствене приходе и тиме „ројачамо" средства у буџету.
€: Србија је недавно именовала амбасадора при мисији НАТО у Бриселу, а многи су то протумачили као тихо приближавање северноатлантском пакту упркос скупштинској декларацији 0 неутралности?
Д. Шутановац: Природан след ствари је да од тренутка приступања програму Партнерсто за мир, дакле од новембра 2006, имамо амбасадора при тој организацији. Неки су сматрали да ће „Партнерство" бити оруђе у коме нећемо партиципирати пуним капацитетом, али помоћу кога ћемо остваривати своје потребе и захтеве. То тако не функционише. Није у питању ништа ново, већ са тим послом каснимо три године. У приближавању НАТО најдаље се отишло у време владе Војислава Коштунице, а то је управо време када смо приступили Партнерству за мир. Све после тога су били мањи кораци.
€:Окружени смо земљама чланицама НАТОа или онима који ће то постати. У том контексту, да ли је могуће да Србија остане неутрална?
Д. Шутановац: Србија ће бити у оквиру НАТО, па и ако не буде чланица, као што је, на пример, Аустрија. Та дебата ће се у јавности сигурно водити у 2010. и ми ћемо морати да отворимо разговоре 0 коначном увођењу Србије у европске интеграције које подразумевају европске системе вредности, а оне обухватају и евроатлантску безбедносну политику. Србија треба да учини низ корака када је реч о Партнерству за мир, тако да о самом учлањењу тренутно нема размишљања. Много користи можемо да имамо од чланства у „Партнерству", а о учлањењу ће се разговарати у будућности.
€: Какав је Ваш став по том питању?
Д. Шутановац: Мој став је врло јасан, а ја следим одлуке парламента. Желимо да се наш ситем одбране устроји по најбољим стандардима на свету, а то је у овом тренутку НАТО стандард.
€:Да ли неутралност може да успори развој наше војне индустрије, како се често може чути од заговорника приступања НАТОу?
Д. Шутановац: Велики број оних који су противници даљих евроатлантских интеграција, заправо на таласу емоција, заговарају да се Србија изолује из „патриотских" разлога и то је увек погодно тло за прикупљање политичких поена. Истовремено, морали би да израчунамо колике би економске бенефите Србија имала ако настави са тим интеграцијама. И одбрана, по мом дубоком уверењу, треба да буде у функицији побољшања животног стандарда грађана.
€: С друге стране, Русија је предложила нови безбедносни концепт, а руски председник Медведев у Београду јасно поручио да од Србије очекује да остане ван НАТОа. Видите ли Србију као део овог концепта?
Д. Шутановац: Србија мора да прати токове у којима се креће наш регион. Русија није земља са којом се граничимо и свака врста сарадње коју будемо имали географски иде преко НАТО земаља. И руски гас ће у Србију стићи преко НАТО земље Бугарске. Морамо да видимо који су наши регионални интереси. На глобалном плану, Србија је сувише мала да би била неки важан „играч". Мислим да је наш превасходни интерес да се стабилизују односи у региону и да постанемо лидер у том окружењу. У том случају, бићемо важна земља и на ширем плану.
€:У плану је отварање Центра за хитне интервенције у сарадњи са руским Министарством за ванредне ситуације. Знајући ресурсе којима располаже ово министарство, отвара се питање да ли то значи и руско војно присуство у Србији?
Д. Шутановац: Тај пројекат нема везе са Министарством одбране. Он спада искључиво у надлежност МУПа. Свакако, све што би доприносило хуманитарним интервенцијама је добродошло, али треба да буде утемељено и у нашем законодавству. Уколико је у питању регионални центар претпостављам да би то и земље региона подржале. Али да поновим, стране војне базе у Србији нису добродошле и то сигурно неће бити војна активност било које стране силе.
€: Однос политичких снага у Србији значајно је промењен јер је Српска напредна странка практичрио усисала све бираче радикала. Локални избори на Вождовцу колико год да не дају реалну слику, указују на чињеницу да су напредњаци постали изузетно значајна странка. Да ли, као потпредседник ДС, очекујете изборе у 2010?
Д. Шутановац: Ако помињемо Вождовац, треба да поменемо и Врбас. Спадам у људе који заговарају пун мандат Владе. Прегруписавање опозиције мене лично не нагони на помисао 0 изборима. То не може изазвати ломове у Влади. Дубоко верујем да Влада води политику коју је кандидовала на изборима, уосталом, визна либерализација, одмрзавање Прелазног трговинског споразума, показују да оно што смо обећавали на изборима и остварујемо. Добро је што су лидери СНС променили реторику, што се понашају на другачији начин. Не знам да ли је то искрено, али доприноси стабилизацији политичких прилика у Србији. Драго ми је да чујем да СНС не би правила митинг уколико буде приведен Ратко Младић. Имаћемо времена да укрстимо политичке аргументе и видимо шта је то што су они урадили боље и шта је то у чему смо ми били успешнији.
€:Можете ли напредњаке да замислите као политичке партнере у будућој влади?
Д. Шутановац: Тренутно не размишљам о будућој влади. У том смислу размишљам само онолико колико је то честа појава у свету, да социјалдемократе буду заједно са десничарима на власти. То није природна политичка појава. Видим два пола, један је ДС, други је СНС. Идеолошки је неприродно да та два пола чине коалицију.
€:Минулих дана поново су се појавиле спекулације о поделама унутар ДС, а повод је био непојављивање председника Бориса Тадића на проглашењу Статута Војводине. Посебно се истичу нешто лошији односи председника Тадића и покрајинског премијера Пајтића?
Д. Шутановац: Не мислим да било чије непојављивање на тој протоколарној свечаности има неку консеквенцу. Једноставно, тог дана је председник имао других обавеза. Ништа се не би променило ни да је председник био у Новом Саду. У јавности би се и даље покретало питање да ли постоје поделе унутар ДС. Имам одличну сарадњу са Бојаном Пајтићем, а он је један од респектабилнијих политичара који је у Војводини успео да уради многе значајне ствари. Када се тако нешто догоди, намећу се два правца „напада" или је сепаратиста или цепа ДС. Очигледно је тешко да се призна да је Војводина један од најразвијенијих делова Србије, да крупним корацима иде ка стандардима неопходним за учлањење Србије у ЕУ, јер у том случају не можете рећи да је, рецимо, корумпиран или да је стање у Војводини лоше. Шта је следеће? Па, наравно, раскол у ДС. Раскола нема, радимо сложно и квалитетно, а када дође време видећете на изборима како ћемо то представити јавности.
Зоран Прерадовић и Војислав Стевановић,
