31.12.2009.
Intervju ministra Šutanovca nedeljniku EKONOMIST
Ne dešava se često da "vojnik" bude nagrađen kao jedan od najboljih privrednika u Srbiji. Ove godine, posebnu nagradu Privredne komore Srbije dobio je ministar odbrane Dragan Šutanovac za, kako je obrazloženo, lični doprinos povećanju proizvodnje i izvoza namenske privrede Srbije. U obrazloženju nagrade se navodi da je odbrambena industrija Srbije u 2009. na svetsko tržište izvezla robu čija vrednost iznosi više od 300 miliona dolara i zaključila brojne nove ugovore.
Odbrambena industrija Srbije se, prema rečima ministra, polako vraća na svetsko tržište. „Namenskoj industriji su potrebna dalja ulaganja. Neophodno je poboljšanje stanja fabrika. Ipak, vidljiva je razlika u odnosu na 2006", kaže Sutanovac. On dodaje da je najteže bilo ponovo se probiti na svetska tržišta. „To su fabrike koje su od 1999. bile porušene, nakon čega je Srbija bila izbrisana sa mape izvoznika naoružanja. U protekle dve godine smo se vratili na tržišta na kojima smo bili poznati i ranije, a 0 odbrambenoj industriji Srbije pišu ponovo svetski poznati časopisi koji se bave naoružanjem i vojnom opremom. Predstavnici tih preduzeća i sindikata su mi, kad sam postao ministar, rekli da je glavni problem plasman robe koju proizvode. S obzirom na to da je država vlasnik tih firmi, oni su očekivali da otkupimo viškove, za šta nije bilo novca, niti je dobar način za oporavak i pokretanje dalje proizvodnje u fabrikama. Zato je jedan od mojih glavnih zadataka bio da pronađemo nova tržišta. Boravio sam u više zemalja, pre svega arapskim državama, a često 0 tome razgovaram i sa kolegama iz evropskih zemalja. Osnovni razlog tih poseta, pored jačanja saradnje u oblasti odbrane, jeste pronalaženje novih tržišta za srpsku vojnu industriju. Politika održavanja dobrih odnosa sa zemljama u razvoju koju je vodila bivša Jugoslavija, kao i praksa da se na našim akademijama školuju oficiri iz inostranstva, doprinele su da danas postoji izvestan broj „malih ambasadora" u inostranstvu koji imaju simpatije prema Srbiji, te su i naši lobisti. Prilikom tih putovanja, često srećemo oficire tih zemalja koji govore srpski", kaže on.
€: Koliki je obim tih poslova?
D. Šutanovac: U pitanju su veliki poslovi. Ukupna vrednost ugovorenih poslova ove godine je gotovo 800 miliona dolara. To je ogroman rezultat za Srbiju. Tražimo poslove koji bi trebalo da u narednih pet i više godina uposle našu namensku industriju, ali i građevinsku operativu. Poslednji ugovor koji je potpisan, na primer, podrazumeva naše angažovanje u narednih pet do šest godina, a posle toga i snabdevanje repromaterijalima narednih petnaestak godina. Zahvaljujući tim aktivnostima siguran sam da će pojedine fabrike morati da prošire svoje kapacitete i zaposle nove ljude, kako bi realizovale ugovore. Smatramo da postoji prostor i za podršku našoj poljoprivredi kroz plasman proizvoda na ta tržišta.
€: Uglavnom se radi o tržištu Afrike?
D. Šutanovac: U pitanju su uglavnom tržišta „tradicionalno bliskih i prijateljskih zemalja". Ali, iz Srbije se izvozi i u SAD i na Daleki istok. Postoji veliko interesovanje za municiju, pre sve ga za proizvode užičkog „Prvog partizana". Kapaciteti te fabrike ne omogućavaju joj da izvozi u meri u kojoj postoji interesovanje. Dakle, već smo u situaciji da pojedine fabrike imaju manje kapacitete u odnosu na tražnju, a kvalitet robe im je takav da mogu da je prodaju i u SAD gde su standardi najstroži.
€:Najavili ste modernizaciju vojne industrije. Kako mislite da bi ta industrija trebalo da izgleda i koliko će to da košta?
D. Šutanovac: Najbolji savet koji sam čuo od jednog poslovnog čoveka je bio: „Nađi mi tržište, a ja ću da napravim fabriku". Imali smo projekte u razvoju koji nikad nisu ugledali svetlost dana, koji su bili megalomanski ili bespotrebni. Ideja nam je da težište bude na onome što može da se proda, odnosno na potrebama kupaca. U skladu sa potrebama tržišta firma SDPR, razvila je haubicu „poga" koja je jedno od najozbiljniih artiljeriskih oružja, kao oklopno vozilo „lazar". Nije, dakle, ideja napraviti nešto pa ga nametnuti tržištu, nego ga treba ozbiljno analizirati i videti šta je to što možemo da napravimo i gde možemo da ga plasiramo.
€: Šta srpska namenska industrija može da proda?
D. Šutanovac: Pre svega municija svih kalibara. Pored toga, balističke prsluke. Duboko sam uveren da bi i proizvodi teške artiljerije koje razvija kompanija SDPR mogli da nađu kupce. Kad se nešto proda u najboljem NATO standardu, onda je to ulaznica za ostala tržišta. Prošle godine smo počeli da prodajemo i školski avion „lasta". Zastava ima odlično pešadijsko i lovačko naoružanje...
€: Postoji li mogućnost da Vojska Srbije ponovo saraduje sa Miletom Dragićem?
D. Šutanovac: Niko nije isključen. Svako ko ima kvalitetan proizvod i dobru cenu, odnosno pobedi na tenderu, dobrodošao je. Samo ne postoji mogućnost da bilo ko vezama pravi plan opremanja Ministarstva odbrane, a da onda sticajem „slučajnih okolnosti" tu robu baš on prodaje ministarstvu, kao što se ranijih godina dešavalo.
€:Dugo se govori o sudbini vojne imovine. Kako tu stoje stvari, šta će biti sa vojnim ustanovama. Da li će ti kompleksi biti privatizovani?
D. Šutanovac: Više puta je u javnosti bilo reči o vrednosti vojne imovine, iako je to nezahvalno nagađati, posebno 0 vrednosti nekretnina. Postoji spisak imovine koji, takođe, nije adekvatno ažuriran. Vojska je ranije bila dovoljno „moćna" da se nije uknjižavalo sve što je trebalo. Sad se stvari menjaju, a krupnim koracima idemo u pravcu otuđenja onoga što vojska smatra neperspektivnim. Deo imovine već je prodat, kao, na primer, u Šapcu, Čačku, Subotici... To su uglavnom magacini, domovi vojske, poligoni za koje je Vojska procenila da joj nisu potrebni.
Važno je reći da se ne radi o imovini u centru Beograda, koja se često pominje u medijima. Imovinu u nerazvijenim gradovima ne možemo da prodajemo kako bismo to želeli, jer za nju nema adekvatnog kupca, tu ćemo morati da tražimo novi model za otuđenje.
€:Koja je sudbina Karađorđeva?
D. Šutanovac: Postoje rezidencija i vojna ustanova koja je posebna firma. Vojna ustanova ima više hiljada hektara zemlje i godišnje pravi između 400 i 700 miliona dinara gubitka, što je teško objašnjivo. Trenutno smo u fazi racionalizacije rada vojnodohodovnih ustanova, uključujući i Karađorđevo. Iz tih firmi će oko 450 radnika biti otpušteno uz socijalni program. Razmatra se koji bi model prodaje bio najbolji za tu imovinu. Neko bi sigurno bolje mogao da obrađuje više hiljada zemlje od toga kako je Vojska to činila. Takođe, postoje ustanove koje funkcionišu u okviru Ministarstva odbrane, iako su formalno nezavisne, koje u najboljem slučaju rade bez gubitaka. To je naslede iz perioda kad se njima nije domaćinski rukovodilo. Svake godine prinuđeni smo da doplaćujemo za gubitke firmi koje bi trebalo da budu profitabilne. Nemam razumevanje za dalji rad na takav način i u toku sledeće godine pristupićemo konačnom rešavanju tih problema po uzoru na moderne vojske.
€: Imate li procenu koliko bi novca moglo da se zaradi prodajom imovine?
D. Šutanovac: Ministarstvo je ranije imalo procenu za koju sam prvog dana dolaska u kabinet rekao da nije validna. Pitanje je, na primer, koliko vrede porušene zgrade u Kneza Miloša u Beogradu. Ako mi neko kaže tačno kolika je njihova vrednost, verovaću da može da se tačno proceni sva imovina. Bilo kakvo paušalno procenjivanje je loše.
Odbio sam da prihvatim i procene poreske uprave za određene objekte, jer mi se učinilo da su suviše niske. Ne vidim drugi način, osim izlaska na tržište, da se utvrdi stvarna vrednost vojne imovine.
Neću podržati ideju da se „budzašto" rasproda vojna imovina, jer nema razloga da se žuri sa prodajom. To je „porodično blago" koje mora da se razmeni za određenu vrednost.
€: Najavili ste profesionalizaciju vojske do kraja 2010. Koliko će oružane snage brojati pripadnika i da li je predviđeno učešće u mirovnim misijama?
D. Šutanovac: Želim da ispoštujemo plan i završimo profesionalizaciju do kraja 2010. Taj plan je napravljen 2003, kad je ministar odbrane bio Boris Tadić. Nažalost, 2004, 2005. i 2006. nije došlo do pomaka, ali smo u 2009. učinili velike napore. Ukoliko ne bude bilo dramatičnih odstupanja na polju finansija, postoje realne osnove da završimo taj posao. To pitanje nije važno samo za vojsku i one koje treba da služe vojni rok, već mislim da je to jedna od najvećih reformi srpskog društva.
€:Zašto žuriti sa završavanjem reforme. Mnogi veruju da bi trebalo produži taj rok?
D. Šutanovac: Ako bismo se ponašali onako kako su to radili neki ministri pre mene, reforma ne bi bila završena do 2015. Mislim da rokovi treba da se poštuju, naravno, ne na račun kvaliteta. Nije cilj da se marketinški napravi profesionalizacija, a da suštinski ne bude završena. Vojničkom pozivu je vraćen ugled
i skinuta je senka korumpiranosti koja je postojala, iako je nisu izazvali vojnici nego, pre svega, ministar u čije vreme su bile brojne afere.
€: Koliko će vojnika imati mirovne snage i da li je predviđeno učešće u mirovnim misijama?
D. Šutanovac: Celokupan sistem odbrane će imati 36.000 ljudi, od čega 114 državnih službenika. Ministarstvo odbrane će smanjiti broj sa 11.500 na 8.500 pripadnika. Jedan deo će novom reformom sektora za vanredne situacije da pređe u MUP, deo u Vojsku, a jedan deo radnih mesta će se ugasiti. Nakon toga ćemo dobiti gotovo idealnu „oficirsku piramidu". Plan je da imamo 10.600 mesta za profesionalne vojnike i 2.000 mesta za one koji će dobrovoljno služiti vojni rok. Želimo da taj vojni rok bude dovoljno atraktivan, i da oni koji ga završe, nakon toga dobiju određene pogodnosti u društvu. Jedna od tri misije vojske je i učešće u multinacionalnim mirovnim operacijama. To je jedna od najvažnijih spoljnopolitičkih aktivnosti. Na taj naan se podiže kredibilitet države i vojske, sarađujemo sa partnerima, a to je ujedno i najbolji način da se vojska obučava. Iskustva iz mirovnih misija proizlaze iz realnog stanja na terenu. Ne postoji nijedna razvijena zemlja sveta koja ne učestvuje u mirovnim misijama. Pored učešća koje sada imamo u Čadu, Liberiji, Obali Slonovače i Kongu, izvesno je da ćemo se pojaviti i u mirovnoj misiji u Libanu sa španskim kontingentom.
€: Koliko će profesionalizacija da košta?
D. Šutanovac: Ovogodišnji budžet za Ministarstvo odbrane je 68 milijardi dinara, od čega se oko 23 milijarde odvaja za penzionere. To je više nego skroman budzet. Posebno je problematična raspodela novca, jer oko 80 odsto odlazi na personalne troškove. Bez obzira na to, postoje reforme koje ne iziskuju ulaganje mnogo novca. Modernizacija vojske će koštati, dok je deo reformi koje se danas sprovode mogao da bude završen i u vreme najvećih nemaština. Postoji nekoliko pokazatelja iz kojih se jasno vidi da li se država ozbiljno bavi svojom odbranom ili ne. Učešće vojnog budžeta u društvenom proizvodu je jedan od njih. U memorandumu Vlade Srbje definisan je vojni budžet od 2,4 odsto BDPa. SAD, na primer, izdvajaju četiri odsto BDPa. Struktura budžeta je drugi pokazatelj. Ukoliko u budžetu više od 60 odsto predstavljaju personalni troškovi nešto nije u redu ili ima više zaposlenih, ili je manjak para. Naš budzet ima manje od 20 odsto novca predviđenog za investicije i operativne troškove. Finansije su nam, dakle, problematične. Potrudićemo se da ove godine ostvarimo veće sopstvene prihode i time „rojačamo" sredstva u budžetu.
€: Srbija je nedavno imenovala ambasadora pri misiji NATO u Briselu, a mnogi su to protumačili kao tiho približavanje severnoatlantskom paktu uprkos skupštinskoj deklaraciji 0 neutralnosti?
D. Šutanovac: Prirodan sled stvari je da od trenutka pristupanja programu Partnersto za mir, dakle od novembra 2006, imamo ambasadora pri toj organizaciji. Neki su smatrali da će „Partnerstvo" biti oruđe u kome nećemo participirati punim kapacitetom, ali pomoću koga ćemo ostvarivati svoje potrebe i zahteve. To tako ne funkcioniše. Nije u pitanju ništa novo, već sa tim poslom kasnimo tri godine. U približavanju NATO najdalje se otišlo u vreme vlade Vojislava Koštunice, a to je upravo vreme kada smo pristupili Partnerstvu za mir. Sve posle toga su bili manji koraci.
€:Okruženi smo zemljama članicama NATOa ili onima koji će to postati. U tom kontekstu, da li je moguće da Srbija ostane neutralna?
D. Šutanovac: Srbija će biti u okviru NATO, pa i ako ne bude članica, kao što je, na primer, Austrija. Ta debata će se u javnosti sigurno voditi u 2010. i mi ćemo morati da otvorimo razgovore 0 konačnom uvođenju Srbije u evropske integracije koje podrazumevaju evropske sisteme vrednosti, a one obuhvataju i evroatlantsku bezbednosnu politiku. Srbija treba da učini niz koraka kada je reč o Partnerstvu za mir, tako da o samom učlanjenju trenutno nema razmišljanja. Mnogo koristi možemo da imamo od članstva u „Partnerstvu", a o učlanjenju će se razgovarati u budućnosti.
€: Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
D. Šutanovac: Moj stav je vrlo jasan, a ja sledim odluke parlamenta. Želimo da se naš sitem odbrane ustroji po najboljim standardima na svetu, a to je u ovom trenutku NATO standard.
€:Da li neutralnost može da uspori razvoj naše vojne industrije, kako se često može čuti od zagovornika pristupanja NATOu?
D. Šutanovac: Veliki broj onih koji su protivnici daljih evroatlantskih integracija, zapravo na talasu emocija, zagovaraju da se Srbija izoluje iz „patriotskih" razloga i to je uvek pogodno tlo za prikupljanje političkih poena. Istovremeno, morali bi da izračunamo kolike bi ekonomske benefite Srbija imala ako nastavi sa tim integracijama. I odbrana, po mom dubokom uverenju, treba da bude u funkiciji poboljšanja životnog standarda građana.
€: S druge strane, Rusija je predložila novi bezbednosni koncept, a ruski predsednik Medvedev u Beogradu jasno poručio da od Srbije očekuje da ostane van NATOa. Vidite li Srbiju kao deo ovog koncepta?
D. Šutanovac: Srbija mora da prati tokove u kojima se kreće naš region. Rusija nije zemlja sa kojom se graničimo i svaka vrsta saradnje koju budemo imali geografski ide preko NATO zemalja. I ruski gas će u Srbiju stići preko NATO zemlje Bugarske. Moramo da vidimo koji su naši regionalni interesi. Na globalnom planu, Srbija je suviše mala da bi bila neki važan „igrač". Mislim da je naš prevashodni interes da se stabilizuju odnosi u regionu i da postanemo lider u tom okruženju. U tom slučaju, bićemo važna zemlja i na širem planu.
€:U planu je otvaranje Centra za hitne intervencije u saradnji sa ruskim Ministarstvom za vanredne situacije. Znajući resurse kojima raspolaže ovo ministarstvo, otvara se pitanje da li to znači i rusko vojno prisustvo u Srbiji?
D. Šutanovac: Taj projekat nema veze sa Ministarstvom odbrane. On spada isključivo u nadležnost MUPa. Svakako, sve što bi doprinosilo humanitarnim intervencijama je dobrodošlo, ali treba da bude utemeljeno i u našem zakonodavstvu. Ukoliko je u pitanju regionalni centar pretpostavljam da bi to i zemlje regiona podržale. Ali da ponovim, strane vojne baze u Srbiji nisu dobrodošle i to sigurno neće biti vojna aktivnost bilo koje strane sile.
€: Odnos političkih snaga u Srbiji značajno je promenjen jer je Srpska napredna stranka praktičrio usisala sve birače radikala. Lokalni izbori na Voždovcu koliko god da ne daju realnu sliku, ukazuju na činjenicu da su naprednjaci postali izuzetno značajna stranka. Da li, kao potpredsednik DS, očekujete izbore u 2010?
D. Šutanovac: Ako pominjemo Voždovac, treba da pomenemo i Vrbas. Spadam u ljude koji zagovaraju pun mandat Vlade. Pregrupisavanje opozicije mene lično ne nagoni na pomisao 0 izborima. To ne može izazvati lomove u Vladi. Duboko verujem da Vlada vodi politiku koju je kandidovala na izborima, uostalom, vizna liberalizacija, odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma, pokazuju da ono što smo obećavali na izborima i ostvarujemo. Dobro je što su lideri SNS promenili retoriku, što se ponašaju na drugačiji način. Ne znam da li je to iskreno, ali doprinosi stabilizaciji političkih prilika u Srbiji. Drago mi je da čujem da SNS ne bi pravila miting ukoliko bude priveden Ratko Mladić. Imaćemo vremena da ukrstimo političke argumente i vidimo šta je to što su oni uradili bolje i šta je to u čemu smo mi bili uspešniji.
€:Možete li naprednjake da zamislite kao političke partnere u budućoj vladi?
D. Šutanovac: Trenutno ne razmišljam o budućoj vladi. U tom smislu razmišljam samo onoliko koliko je to česta pojava u svetu, da socijaldemokrate budu zajedno sa desničarima na vlasti. To nije prirodna politička pojava. Vidim dva pola, jedan je DS, drugi je SNS. Ideološki je neprirodno da ta dva pola čine koaliciju.
€:Minulih dana ponovo su se pojavile spekulacije o podelama unutar DS, a povod je bio nepojavljivanje predsednika Borisa Tadića na proglašenju Statuta Vojvodine. Posebno se ističu nešto lošiji odnosi predsednika Tadića i pokrajinskog premijera Pajtića?
D. Šutanovac: Ne mislim da bilo čije nepojavljivanje na toj protokolarnoj svečanosti ima neku konsekvencu. Jednostavno, tog dana je predsednik imao drugih obaveza. Ništa se ne bi promenilo ni da je predsednik bio u Novom Sadu. U javnosti bi se i dalje pokretalo pitanje da li postoje podele unutar DS. Imam odličnu saradnju sa Bojanom Pajtićem, a on je jedan od respektabilnijih političara koji je u Vojvodini uspeo da uradi mnoge značajne stvari. Kada se tako nešto dogodi, nameću se dva pravca „napada" ili je separatista ili cepa DS. Očigledno je teško da se prizna da je Vojvodina jedan od najrazvijenijih delova Srbije, da krupnim koracima ide ka standardima neophodnim za učlanjenje Srbije u EU, jer u tom slučaju ne možete reći da je, recimo, korumpiran ili da je stanje u Vojvodini loše. Šta je sledeće? Pa, naravno, raskol u DS. Raskola nema, radimo složno i kvalitetno, a kada dođe vreme videćete na izborima kako ćemo to predstaviti javnosti.
Zoran Preradović i Vojislav Stevanović,
