Стварање Краљевине СХС
Стварање Краљевине СХС
децембар 1914 – децембар 1918.
децембар 1914 – децембар 1918.
Српска влада је у јеку Колубарске битке, децембра 1914, дефинисала своје ратне циљеве везане за ослобођење и уједињење неослобођене јужнословенске браће. Убрзо након тога формирала је у Паризу Југословенски одбор, састављен од политичких представника Јужних Словена из Аустроугарске који су се налазили у емиграцији. Крфском декларацијом, потписаном између српске владе и чланова Југословенског одбора, постављени су оквири будуће југословенске државе.
Ипак, спровођење зацртаних ратних циљева започело је у јесен 1918. године. Након пробоја Солунског фронта, услед брзе савезничке офанзиве и тешке ситуације на осталим фронтовима, започео је распад Аустроугарске. Након избијања српских трупа на северне и западне предратне границе Краљевине Србије, наступање је настављено ка аустроугарској територији.
Мањи део српских трупа, на основу споразума између српске владе и Црногорског одбора за народно уједињење, кренуо је ка Црној Гори. У Подгорици је након одржаних избора хитно сазвана скупштина, која је 26. новембра донела одлуку о збацивању династије Петровића и безусловном уједињењу са Србијом.
Претходно је, 24. новембра, одржан Велики збор у Руми, који је прогласио непосредно уједињење Срема са Краљевином Србијом и позвао на стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца под династијом Карађорђевића. Затим је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији. На осталим просторима Аустроугарске који су већински били насељени становништвом српског, словеначког и хрватског порекла 29. октобра 1918. образована је Држава Словенаца, Хрвата и Срба. Она је обухватала простор Словеније, Хрватске, Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине са центром у Загребу.
У условима распада аустроугарске државе у новој држави владао је апсолутни хаос, а границе су биле угрожене италијанским војним наступањем. Вођство Државе Словенаца, Хрвата и Срба веома брзо је схватило да је једино решење које гарантује очување националних граница и заштиту поретка у земљи хитно уједињење са Србијом. У Београд је послата делегација коју је предводио Анте Павелић, угледни загребачки зубар. Иронија судбине је да су се два човека са истим именом у кратком периоду појавила на хрватској политичкој сцени. Један је тражио уједињење са Србијом, а други је, само тридесет година касније, командовао државом која је убила више стотина хиљада Срба.
Југословенско уједињење и стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца проглашено је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића. У тренутку настанка држава није била међународно призната, нити је имала утврђене границе. До њеног међународног признања дошло је током Мировне конференције у Версају. Питање граница нове краљевине решавало се дуго и постепено.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
