17.08.2009.
Министар Шутановац у Дневнику Јутарњег програма РТС
Допринос глобалном миру
Гостујући у Дневнику Јутарњег програма Радио Телевизије Србије, министар одбране Драган Шутановац говорио је о учешћу припадника Министарства одбране и Војске Србије у мировним мисијама Уједињених нација. Истакао је значај ангажовања старешина и цивилних лица из система одбране изван граница наше земље, наглашавајући да то посебно повећава углед Србије и српске војске, те представља њен значајан спољнополитички интерес. Такође је објаснио да Србија, на тај начин, чини крупне кораке ка европским интеграцијама, али и доприноси глобалној безбедности и миру. Министар је говорио и о посети Ираку, активностима које очекују систем одбране у наредном времену. Најавио је и највећи аеромитонг на Батајници за 13. септембар.
Водитељ:
Тема Дневника Јутарњег програма је учешће припадника Војске Србије и Министарства одбране у мировним мисијама. Крајем августа, 21 припадник Војске Србије и Министарства одбране отпутоваће у Норвешку где ће наставити припреме за мировну мисију УН у Чаду. Они ће бити у саставу норвешког контигента. Колико овакво ангажовање наших војника може да допринесе угледу Војске Србије и колико овакво учешће може да убрза професионализацију Војске, нека су од питања која ћемо поставити Драгану Шутановцу, министру одбране у Влади Републике Србије.
Рекли сте да овакво ангажовање у мисији у Чаду је историјски искорак?
Драган Шутановац:Свакако је историјски искорак имајући у виду да је први пут у историји Србије Парламент донео одлуку на основу које се упућују припадници Министарства одбране и Војске Србије у мировну операцију у Чад. До сада је то било на савезном нивоу и доношене су одлуке на другачији начин, и ово је, значи, прва мисија коју је Парламент верификовао по новом закону, и то је нешто што је веома важно, имајући у виду да до сада није било најјасније на који начин се тај посао ради.
Водитељ:
И шта то за углед Србије значи?
Драган Шутановац:
Па морам да кажем да то пуно значи за Војску Србије и за наш углед.
За Војску Србије, како у земљи тако и у иностранству, и за целокупно Министарство одбране, међутим, оно што је битно рећи, ми се сада сврставамо у ред земаља које схватају време, изазове и претње у којима живимо, и желимо да учествујемо у нечему што се зове глобални мир. Оно што ми је јако драго, то је да од самог почетка свог министровања, апсолутно сви министри одбране који су долазили у Србију и приликом наших посета су исказали жељу да имају припаднике наше војске у својим контигентима, и да са нама сарађују на том плану. А оно што је још драже то је када вас неко тражи да радите као лекари у њиховом контигенту. То указује да поштује не само ваше војничке стандарде, већ и етичке и медицинске. То је нешто што је за нас веома важно, имајући у виду да ми желимо да промовишемо један бренд и то је војно здравство, и то је нешто што, чини ми се, јако добро радимо последње две године. Подсетићу само да смо у току ове године уписали прве студенте који ће студирати на ВМА, да буду сутра војни лекари и то је један нови бренд Војске Србије за коју желимо да се пробије у свету, да будемо познати не само по томе што умемо да носимо пушку и да ратујемо, већ да умемо да радимо неке ствари које су, да казжем, високософистициране на ратиштима.
Водитељ:
Припадници Војске и Министарства који ће бити у Чаду у норвешком контигенту биће са обележјима Србије.
Драган Шутановац:
Наравно.
Водитељ:
До сада, да ли су наши војници учествовали под неким другим обележјима?
Драган Шутановац:
Не, никада нисмо учествовали под неким другим обележјима. Тренутно имамо у још три мисије своје представнике. У Конгу имамо лекарски тим, посматраче у Либерији и Обали Слоновачце. Увек учествујемо, наравно, са нашим ознакама. Српска застава се већ у Чаду вијори поред заставе УН и Норвешке и јако ми је драго да је наше присуство тамо примећено. Оно што је, кажем, битно рећи, прва ротација која завршава се враћа, успешно је завршила задатак, спасавала животе како припадника контигента међународних снага, тако и цивилног становништва, и, оно што је такође важно рећи да је то мисија која има и хумани карактер, имајући у виду да лекари који учествују у таквим мисијама имају обавезу да помажу пре свега контигентима са којима су у саставу, али и цивилном становништву.
Водитељ:
Колико је наших људи укупно ангажовано у Конгу, Либерији?
Драган Шутановац:
Тренутно, ротација друга која се спрема, за коју сте рекли да ће бити 21 лице, имамо још неких тринаест или четнаест, значи укупно ће бити нешто мање од четрдесет. То је још увек доста скромно за наше потенцијале. Сматрамо да имамо потенцијал да нас буде више, али нам је важно да радимо корак по корак и да утемељимо то наше искуство. Оно што је битно рећи, поново да кажем, то је да је први пут на основу одлуке Парламента одлази мировни тим и то је нешто што је велики искорак, и да кажем историјска ствар. Некада ћемо се у будућности питати када смо први пут почели, па ево, то је тај моменат.
Водитељ:
Да ли имате конкретне податке, какве су њихове улоге на терену, колико су они угрожени животно. Имали смо онај пример где је наш човек, који је био ангажован преко УНХЦР-а, настрадао?
Драган Шутановац:
То је сасвим друга ствар. Преко УНХЦР-а је апсолутно друга ствар, а преко Војске је друга ствар. Човек који је радио у УНХЦР-у је имао свој сопствени аранжман са УН и нема никакве везе са државом. Ово је активност, коју да кажем, спроводи држава. Постоји, наравно, један степен угрожавања, и, наравно, пре свега, ако кажемо да је тамо преко педесет степени преко лета, да су врућине, да постоје разни инсекти који могу да вам угрожавају здравље, и да вам нарушавају здравље, али, са друге стране, то је и јако добро организовано, и оно што ми је важно да кажем, то је да је норвешка војска доста озбиљна и јака војска, и има веома велико искуство по питању војних операција. Нама је било важно да имамо партнера који ће бити добар партнер, од кога ћемо нешто моћи да учимо. Сви људи који одлазе у мировну операцију свесни су ризика који тамо постоји и морам да кажем да нико није приморан као што знате и...
Водитељ:
По ком принципу се бирају припадници који ће бити у мировним мисијама?
Драган Шутановац:
Као што добар део јавности зна, да поновим, поред тога што морају да буду стручни и да знају свој посао у односу на оно што се распише као конкурс за мировне мисије, они се сви, значи, јављају добровољно, нико не иде под командом апсолутно. Значи, постоје војске у свету које чим ступите у војску одмах сте дужни да учествујете у мировним операцијама широм света. Код нас такав случај није. Значи, овога пута имали смо чак на припремама када сам разговарао са њима, ургенције појединаца који учествују у припремама, али нема места за њих још увек, они су као резерве, они су ургирали ако могу да иду и они у првој ротацији односно у овој другој ротацији. Оно што је битно рећи то је, значи, нити ја, нити Парламент, нити начелник Генералштаба, нити Војска нити Парламент, можемо било кога да натерамо да учествује у мировној операцији, уколико, значи, Парламент одобри, онда имамо ситуацију да се они пријављују и морам да кажем, да заиста веома висок степен интересовања постоји и мислим да је то јако добро. Рекао сам том приликом, када смо разговарали са мировњацима, да сматрам да ће процес професионализације у ствари имати своју тежину у ситуацији у којој наш припадник професионалне Војске се врати из неке мировне мисије и од новца који је зарадио у иностранству сагради неку кућу или кућицу или не знам већ шта у месту одакле је он. Тада се показује, тада се види каква је суштина и због чега велики број грађана у иностранству учествује и служи војску, иако, рецимо, по њиховим законодавствима није дужан и не мора.
Водитељ:
Недавно сте били у Ираку. Шта је био циљ посете и какви су утисци?
Драган Шутановац:
У Ираку смо потписали споразум о сарадњи у области одбране, једну важну основу за будућу сарадњу међу два министарства и две војске, а свакако и две државе. Оно што је утисак, главни, то је да Ирачани желе да сарађују са Србијом, да су заинтересовани, памте квалитет робе коју смо испоручивали из области одбрамбене индустрије, али памте и нешто што је у овом тренутку можда важније, а то су квалитет грађевинских радова које смо ми изводили широм Ирака. Бивша Југославиа је у једном моменту имала око шездесет хиљада својих радника који су били у Ираку и верујте ми, утиске које су они оставили тамо ми још увек баштинимо, и мислим да је то једна добра могућност за сарадњу у будућности. Ирак у наредним годинама планира да инвестира у своју инфраструктуру и безбедност око седамдесет милијарди долара. Један или два посто су велики новци за Србију и мислим да уколико направимо један стратешки приступ и организујемо се на стратешком нивоу, наступ у Ираку направимо такав да добијемо те послове, да ће то бити заиста велики искорак и добра вест за српску привреду. Оно што је битно рећи је ангажовање наше грађевинске оперативе и ангажовање наше одбрамбене индустрије, је у ствари ангажовање оних који су били најугроженији у овим годинама. Одбрамбена индустрија је 1999. године порушена, грађевинска оператива у овим годинама је у јако тешком стању, јер генерално је тај посао реал естате, изградње, у проблему. Значи, постоји велико интересовање и морам да кажем да већи део разговора које смо водили тамо, водили смо пре свега из разлога ангажовања наших компанија. Оно што је битно рећи, такође, Ирак веома велику количину хране троши коју увозе, заинтересовани су за храну која се производи у Србији и данас увозе одређену робу из Србије преко неких других земаља и сматрамо да ће и наш аграр имати могућност да се нађе адекватно на тржисту Ирака. Својевремено су наше фабрике, односно наше компаније из бивше Југославије и Србије радиле и електродистрибутивну мрежу у Ираку. Оно што је интересантно, један део те мреже је порушен, један део може да се поправи, замени. Данас имамо могућности да то урадимо веома брзо, много брже него било која друга земља и мислим да је то наша предност, и кажем опет, уколико направимо адекватну и добру стратегију и добар план наступа да ћемо заиста имати пуно посла, пре свега за наше грађевинаре, а онда и за све остале, а мислим да је то један добар замајац за нашу укупну привреду.
Водитељ:
А да ли то све што се радило у Ираку, да ли је то плаћено?
Драган Шутановац:
Нажалост није све плаћено, то је, да кажем, нивелисано пре пар година на основу међународних уговора, наплаћен је један део, други део је, да кажем, практично опроштен. Међутим, оно што је битно рећо, ми смо имали прошле године уговор који се реализује и ове године у вредности од 236 милиона долара, који је апсолутно цео наплаћен и који се наплаћује сукцесивно, у складу са уговором и испоруком робе. Имамо у најави и нове уговоре из одбрамбене индустрије и мислим да не треба нико да се нервира, односно секира везано за ту врсту наплате. Оно што је битно рећи, нисам малопре поменуо, тиче се и сарадње у области одбране, у области војног здравства. Значи, Ирачани су заинтересовани да реконструишу једну велику болницу и, како су ми рекли, желели би да имају своју ВМА у Ираку, заинтересовани су да им помогнемо у целокупној поставци те болнице, и мислим да ту постоји велика шанса, значи, да покажемо шта знамо и умемо у области војног здравства, и заиста била би велика штета уколико не би искористили све могућности, јер кажем, седамдесет милијарди долара, нека буде посао за Србију само два, три посто, то је већ две, три милијарде.
Водитељ:
Да ли нека мисија постоји у виду када је Ирак у питању?
Драган Шутановац:
Не, војна мисија као таква не. Свакако постоји могућност едукације, тренинга, школовања њихових припадника, њихове војске и полиције. Разговарали смо и са полицијом и мислим да је то такође једна важна ствар, имајући у виду да та земља има пред собом безбедносне изазове који су јако високи и има жељу да организује државу, да организује безбедност грађана и мислим да ту треба да наступимо, не само као људи који тргују са Ираком, већ и да помогнемо, јер оно што је рађено осамдесетих година, без обзира што је то, да кажемо, наплаћивано, они то сматрају као помоћ у развоју Ирака, и мислим да сада сваку врсту помоћи би схватили на један пријатељски начин и практично би један стратешки однос направили између две државе, Србије и Ирака.
Водитељ:
Шта очекује нас, односно које су активности Министарства одбране почетком септембра?
Драган Шутановац:
Септембар ће бити заиста веома испуњен активностима које ће имати Министарство одбране и Војска Србије. После 25 година очекујемо посету министра одбране из Кине, имаћемо велику међународну војну вежбу код Ниша, војномедицинску вежбу где ће бити готово пет стотина учесника, преко 250 учесника из иностранства и ја мислим да је то највећа на свету медицинска војна вежба у овој години. Очекујемо посету министра одбране Турске, нашу велику промоцију потпоручцника, након тога ћемо имати промоцију нашег закона у Парламенту Србије, нових пет закона и две стратегије и након тога, почетком октобра, највећу војну вежбу која се одржава на Пештеру и која од деведесетих практично није одржана и на којој ће учествовати поред снага војске и жандармерија. Очекујемо посете из иностранства, министре који ће доћи да присуствују тој војној вежби и мислим да заиста активности које имамо у септембру и октобру месецу ће бити са великом динамиком и великим набојем. Оно што, такође, до краја године очекујемо, то је отварање базе на југу Србије и једна ствар коју морам да кажем онима који су љубитељи Војске Србије, имали смо начелан договор да учествујемо, односно да извршимо гађања противваздухопловним средствима у Бугарској у једном њиховом чувеном центру за те активности који се зове Шабли. Нажалост, финансијска средства нам то онемогућавају да урадимо ове године, па ћемо морати то да пребацимо за следећу годину. Желео сам и лично да присуствујем гађању 250. да казем историјске, како год хоћете историјске бригаде која је оборила Ф117, међутим немамо могућности да то урадимо, имајући у виду да то заиста изискује енормно велика средства која ми тренутно немамо.
Водитељ:
Поменули сте неколико пута војне вежбе, које ће бити до краја ове године. Малопре смо заједно посматрали Сухои и пад авиона, двоструки пад авиона јуче.
Драган Шутановац:
Да, малопре нисам поменуо, имамо и ми аеромитинг који ће бити 13. септембра. То ће бити највећи аеромитинг који је икад одржан на Батајници, то ће практично бити највећи аеромитинг икада одржан у Београду. Љубитељи војне авијације имаће могућност да виде поред мигова које ми имамо и наших авиона, и грипене и тајфуне и Ф-ове и многе друге авионе који ће доћи у Србију. Очекујем да отприлике неких милијарду долара буде на нашој стајанци, како кажу пилоти, и то ће бити заиста нешто што до сада није виђено у Београду. Нажалост, ситуација која се десила са сударом Сухоја у Русији, ситуација која се десила са нашим пилотом, да кажем, пре месец дана, на неки начин, понекад доведу у питање, поготово оне који не прате и не желе да сагледавају проблеме који постоје....
Водитељ:
Поставља се питање зашто се организују онда авиомитинзи?
Драган Шутановац:
Па напросто када падне Аир-бус негде у свету нико не поставља питање због чега се лети авионима или када неки аутобус негде излети и деси се неки судар нико не заустави саобраћај и каже ми сада више нећемо летети. Људи који лете на авионима, верујте ми да би највећа казна била да се забрани летење. Ја сам приликом посете породици погинулог пилота, у разговору са супругом, рекао једино што могу да урадим је да забраним летење скроз док се не купе нови апарати и нове летелице и она ми је рекла, али буквално ми је рекла, онда ћете их све убити. Значи, тиме бих практично све њих казнили, али то није идеја и то није циљ. Оно што је битно рећи то је да не постоји могућност да било који авион узлети уколико није апсолутно исправан, значи сто посто исправан. Нажалост, грешке пилота су могуће, грешке и отказивање у оквиру апарата који лете су могући, али тако вам је то, то је у животу тешка ствар, и оно што је битно рећи за аеромитинг, једини који су ми били меродавни да ми кажу да ли треба да откажемо или не су, у ствари, припадници ваздухопловства војног. Разговарао сам са челним људима, питао сам да ли сматрате да то можемо да радимо, да ли је, верујте ми, сви су ми рекли да је то неопходно да се ради, јер напросто, на тај начин се промовише и њихов занат, а на неки начин се и људи који су изгубили животе у, што у ратним дешсавањима, што мирнодопски, уздижу и стављају на пиједестал на који заслужују да имају.
Водитељ:
Онда сви очекујемо 13. септембар, Батајница, највећи аеромитинг код нас икада одржан.
Драган Шутановац:
Ја очекујем подршку наше телевизије, јавног сервиса, и мислим да заслужујемо и заиста све активности које ће бити у септембру ће бити јако интересантне медијски, и очекујем да ћемо да имамо код вас одређене тајминге и да нам омогућите да презентујемо шта се спрема.
