17.08.2009.
Ministar Šutanovac u Dnevniku Jutarnjeg programa RTS
Doprinos globalnom miru
Gostujući u Dnevniku Jutarnjeg programa Radio Televizije Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac govorio je o učešću pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija. Istakao je značaj angažovanja starešina i civilnih lica iz sistema odbrane izvan granica naše zemlje, naglašavajući da to posebno povećava ugled Srbije i srpske vojske, te predstavlja njen značajan spoljnopolitički interes. Takođe je objasnio da Srbija, na taj način, čini krupne korake ka evropskim integracijama, ali i doprinosi globalnoj bezbednosti i miru. Ministar je govorio i o poseti Iraku, aktivnostima koje očekuju sistem odbrane u narednom vremenu. Najavio je i najveći aeromitong na Batajnici za 13. septembar.
Voditelj:
Tema Dnevnika Jutarnjeg programa je učešće pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u mirovnim misijama. Krajem avgusta, 21 pripadnik Vojske Srbije i Ministarstva odbrane otputovaće u Norvešku gde će nastaviti pripreme za mirovnu misiju UN u Čadu. Oni će biti u sastavu norveškog kontigenta. Koliko ovakvo angažovanje naših vojnika može da doprinese ugledu Vojske Srbije i koliko ovakvo učešće može da ubrza profesionalizaciju Vojske, neka su od pitanja koja ćemo postaviti Draganu Šutanovcu, ministru odbrane u Vladi Republike Srbije.
Rekli ste da ovakvo angažovanje u misiji u Čadu je istorijski iskorak?
Dragan Šutanovac:Svakako je istorijski iskorak imajući u vidu da je prvi put u istoriji Srbije Parlament doneo odluku na osnovu koje se upućuju pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnu operaciju u Čad. Do sada je to bilo na saveznom nivou i donošene su odluke na drugačiji način, i ovo je, znači, prva misija koju je Parlament verifikovao po novom zakonu, i to je nešto što je veoma važno, imajući u vidu da do sada nije bilo najjasnije na koji način se taj posao radi.
Voditelj:
I šta to za ugled Srbije znači?
Dragan Šutanovac:
Pa moram da kažem da to puno znači za Vojsku Srbije i za naš ugled.
Za Vojsku Srbije, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i za celokupno Ministarstvo odbrane, međutim, ono što je bitno reći, mi se sada svrstavamo u red zemalja koje shvataju vreme, izazove i pretnje u kojima živimo, i želimo da učestvujemo u nečemu što se zove globalni mir. Ono što mi je jako drago, to je da od samog početka svog ministrovanja, apsolutno svi ministri odbrane koji su dolazili u Srbiju i prilikom naših poseta su iskazali želju da imaju pripadnike naše vojske u svojim kontigentima, i da sa nama sarađuju na tom planu. A ono što je još draže to je kada vas neko traži da radite kao lekari u njihovom kontigentu. To ukazuje da poštuje ne samo vaše vojničke standarde, već i etičke i medicinske. To je nešto što je za nas veoma važno, imajući u vidu da mi želimo da promovišemo jedan brend i to je vojno zdravstvo, i to je nešto što, čini mi se, jako dobro radimo poslednje dve godine. Podsetiću samo da smo u toku ove godine upisali prve studente koji će studirati na VMA, da budu sutra vojni lekari i to je jedan novi brend Vojske Srbije za koju želimo da se probije u svetu, da budemo poznati ne samo po tome što umemo da nosimo pušku i da ratujemo, već da umemo da radimo neke stvari koje su, da kazžem, visokosofisticirane na ratištima.
Voditelj:
Pripadnici Vojske i Ministarstva koji će biti u Čadu u norveškom kontigentu biće sa obeležjima Srbije.
Dragan Šutanovac:
Naravno.
Voditelj:
Do sada, da li su naši vojnici učestvovali pod nekim drugim obeležjima?
Dragan Šutanovac:
Ne, nikada nismo učestvovali pod nekim drugim obeležjima. Trenutno imamo u još tri misije svoje predstavnike. U Kongu imamo lekarski tim, posmatrače u Liberiji i Obali Slonovačce. Uvek učestvujemo, naravno, sa našim oznakama. Srpska zastava se već u Čadu vijori pored zastave UN i Norveške i jako mi je drago da je naše prisustvo tamo primećeno. Ono što je, kažem, bitno reći, prva rotacija koja završava se vraća, uspešno je završila zadatak, spasavala živote kako pripadnika kontigenta međunarodnih snaga, tako i civilnog stanovništva, i, ono što je takođe važno reći da je to misija koja ima i humani karakter, imajući u vidu da lekari koji učestvuju u takvim misijama imaju obavezu da pomažu pre svega kontigentima sa kojima su u sastavu, ali i civilnom stanovništvu.
Voditelj:
Koliko je naših ljudi ukupno angažovano u Kongu, Liberiji?
Dragan Šutanovac:
Trenutno, rotacija druga koja se sprema, za koju ste rekli da će biti 21 lice, imamo još nekih trinaest ili četnaest, znači ukupno će biti nešto manje od četrdeset. To je još uvek dosta skromno za naše potencijale. Smatramo da imamo potencijal da nas bude više, ali nam je važno da radimo korak po korak i da utemeljimo to naše iskustvo. Ono što je bitno reći, ponovo da kažem, to je da je prvi put na osnovu odluke Parlamenta odlazi mirovni tim i to je nešto što je veliki iskorak, i da kažem istorijska stvar. Nekada ćemo se u budućnosti pitati kada smo prvi put počeli, pa evo, to je taj momenat.
Voditelj:
Da li imate konkretne podatke, kakve su njihove uloge na terenu, koliko su oni ugroženi životno. Imali smo onaj primer gde je naš čovek, koji je bio angažovan preko UNHCR-a, nastradao?
Dragan Šutanovac:
To je sasvim druga stvar. Preko UNHCR-a je apsolutno druga stvar, a preko Vojske je druga stvar. Čovek koji je radio u UNHCR-u je imao svoj sopstveni aranžman sa UN i nema nikakve veze sa državom. Ovo je aktivnost, koju da kažem, sprovodi država. Postoji, naravno, jedan stepen ugrožavanja, i, naravno, pre svega, ako kažemo da je tamo preko pedeset stepeni preko leta, da su vrućine, da postoje razni insekti koji mogu da vam ugrožavaju zdravlje, i da vam narušavaju zdravlje, ali, sa druge strane, to je i jako dobro organizovano, i ono što mi je važno da kažem, to je da je norveška vojska dosta ozbiljna i jaka vojska, i ima veoma veliko iskustvo po pitanju vojnih operacija. Nama je bilo važno da imamo partnera koji će biti dobar partner, od koga ćemo nešto moći da učimo. Svi ljudi koji odlaze u mirovnu operaciju svesni su rizika koji tamo postoji i moram da kažem da niko nije primoran kao što znate i...
Voditelj:
Po kom principu se biraju pripadnici koji će biti u mirovnim misijama?
Dragan Šutanovac:
Kao što dobar deo javnosti zna, da ponovim, pored toga što moraju da budu stručni i da znaju svoj posao u odnosu na ono što se raspiše kao konkurs za mirovne misije, oni se svi, znači, javljaju dobrovoljno, niko ne ide pod komandom apsolutno. Znači, postoje vojske u svetu koje čim stupite u vojsku odmah ste dužni da učestvujete u mirovnim operacijama širom sveta. Kod nas takav slučaj nije. Znači, ovoga puta imali smo čak na pripremama kada sam razgovarao sa njima, urgencije pojedinaca koji učestvuju u pripremama, ali nema mesta za njih još uvek, oni su kao rezerve, oni su urgirali ako mogu da idu i oni u prvoj rotaciji odnosno u ovoj drugoj rotaciji. Ono što je bitno reći to je, znači, niti ja, niti Parlament, niti načelnik Generalštaba, niti Vojska niti Parlament, možemo bilo koga da nateramo da učestvuje u mirovnoj operaciji, ukoliko, znači, Parlament odobri, onda imamo situaciju da se oni prijavljuju i moram da kažem, da zaista veoma visok stepen interesovanja postoji i mislim da je to jako dobro. Rekao sam tom prilikom, kada smo razgovarali sa mirovnjacima, da smatram da će proces profesionalizacije u stvari imati svoju težinu u situaciji u kojoj naš pripadnik profesionalne Vojske se vrati iz neke mirovne misije i od novca koji je zaradio u inostranstvu sagradi neku kuću ili kućicu ili ne znam već šta u mestu odakle je on. Tada se pokazuje, tada se vidi kakva je suština i zbog čega veliki broj građana u inostranstvu učestvuje i služi vojsku, iako, recimo, po njihovim zakonodavstvima nije dužan i ne mora.
Voditelj:
Nedavno ste bili u Iraku. Šta je bio cilj posete i kakvi su utisci?
Dragan Šutanovac:
U Iraku smo potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, jednu važnu osnovu za buduću saradnju među dva ministarstva i dve vojske, a svakako i dve države. Ono što je utisak, glavni, to je da Iračani žele da sarađuju sa Srbijom, da su zainteresovani, pamte kvalitet robe koju smo isporučivali iz oblasti odbrambene industrije, ali pamte i nešto što je u ovom trenutku možda važnije, a to su kvalitet građevinskih radova koje smo mi izvodili širom Iraka. Bivša Jugoslavia je u jednom momentu imala oko šezdeset hiljada svojih radnika koji su bili u Iraku i verujte mi, utiske koje su oni ostavili tamo mi još uvek baštinimo, i mislim da je to jedna dobra mogućnost za saradnju u budućnosti. Irak u narednim godinama planira da investira u svoju infrastrukturu i bezbednost oko sedamdeset milijardi dolara. Jedan ili dva posto su veliki novci za Srbiju i mislim da ukoliko napravimo jedan strateški pristup i organizujemo se na strateškom nivou, nastup u Iraku napravimo takav da dobijemo te poslove, da će to biti zaista veliki iskorak i dobra vest za srpsku privredu. Ono što je bitno reći je angažovanje naše građevinske operative i angažovanje naše odbrambene industrije, je u stvari angažovanje onih koji su bili najugroženiji u ovim godinama. Odbrambena industrija je 1999. godine porušena, građevinska operativa u ovim godinama je u jako teškom stanju, jer generalno je taj posao real estate, izgradnje, u problemu. Znači, postoji veliko interesovanje i moram da kažem da veći deo razgovora koje smo vodili tamo, vodili smo pre svega iz razloga angažovanja naših kompanija. Ono što je bitno reći, takođe, Irak veoma veliku količinu hrane troši koju uvoze, zainteresovani su za hranu koja se proizvodi u Srbiji i danas uvoze određenu robu iz Srbije preko nekih drugih zemalja i smatramo da će i naš agrar imati mogućnost da se nađe adekvatno na tržistu Iraka. Svojevremeno su naše fabrike, odnosno naše kompanije iz bivše Jugoslavije i Srbije radile i elektrodistributivnu mrežu u Iraku. Ono što je interesantno, jedan deo te mreže je porušen, jedan deo može da se popravi, zameni. Danas imamo mogućnosti da to uradimo veoma brzo, mnogo brže nego bilo koja druga zemlja i mislim da je to naša prednost, i kažem opet, ukoliko napravimo adekvatnu i dobru strategiju i dobar plan nastupa da ćemo zaista imati puno posla, pre svega za naše građevinare, a onda i za sve ostale, a mislim da je to jedan dobar zamajac za našu ukupnu privredu.
Voditelj:
A da li to sve što se radilo u Iraku, da li je to plaćeno?
Dragan Šutanovac:
Nažalost nije sve plaćeno, to je, da kažem, nivelisano pre par godina na osnovu međunarodnih ugovora, naplaćen je jedan deo, drugi deo je, da kažem, praktično oprošten. Međutim, ono što je bitno rećo, mi smo imali prošle godine ugovor koji se realizuje i ove godine u vrednosti od 236 miliona dolara, koji je apsolutno ceo naplaćen i koji se naplaćuje sukcesivno, u skladu sa ugovorom i isporukom robe. Imamo u najavi i nove ugovore iz odbrambene industrije i mislim da ne treba niko da se nervira, odnosno sekira vezano za tu vrstu naplate. Ono što je bitno reći, nisam malopre pomenuo, tiče se i saradnje u oblasti odbrane, u oblasti vojnog zdravstva. Znači, Iračani su zainteresovani da rekonstruišu jednu veliku bolnicu i, kako su mi rekli, želeli bi da imaju svoju VMA u Iraku, zainteresovani su da im pomognemo u celokupnoj postavci te bolnice, i mislim da tu postoji velika šansa, znači, da pokažemo šta znamo i umemo u oblasti vojnog zdravstva, i zaista bila bi velika šteta ukoliko ne bi iskoristili sve mogućnosti, jer kažem, sedamdeset milijardi dolara, neka bude posao za Srbiju samo dva, tri posto, to je već dve, tri milijarde.
Voditelj:
Da li neka misija postoji u vidu kada je Irak u pitanju?
Dragan Šutanovac:
Ne, vojna misija kao takva ne. Svakako postoji mogućnost edukacije, treninga, školovanja njihovih pripadnika, njihove vojske i policije. Razgovarali smo i sa policijom i mislim da je to takođe jedna važna stvar, imajući u vidu da ta zemlja ima pred sobom bezbednosne izazove koji su jako visoki i ima želju da organizuje državu, da organizuje bezbednost građana i mislim da tu treba da nastupimo, ne samo kao ljudi koji trguju sa Irakom, već i da pomognemo, jer ono što je rađeno osamdesetih godina, bez obzira što je to, da kažemo, naplaćivano, oni to smatraju kao pomoć u razvoju Iraka, i mislim da sada svaku vrstu pomoći bi shvatili na jedan prijateljski način i praktično bi jedan strateški odnos napravili između dve države, Srbije i Iraka.
Voditelj:
Šta očekuje nas, odnosno koje su aktivnosti Ministarstva odbrane početkom septembra?
Dragan Šutanovac:
Septembar će biti zaista veoma ispunjen aktivnostima koje će imati Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Posle 25 godina očekujemo posetu ministra odbrane iz Kine, imaćemo veliku međunarodnu vojnu vežbu kod Niša, vojnomedicinsku vežbu gde će biti gotovo pet stotina učesnika, preko 250 učesnika iz inostranstva i ja mislim da je to najveća na svetu medicinska vojna vežba u ovoj godini. Očekujemo posetu ministra odbrane Turske, našu veliku promociju potporučcnika, nakon toga ćemo imati promociju našeg zakona u Parlamentu Srbije, novih pet zakona i dve strategije i nakon toga, početkom oktobra, najveću vojnu vežbu koja se održava na Pešteru i koja od devedesetih praktično nije održana i na kojoj će učestvovati pored snaga vojske i žandarmerija. Očekujemo posete iz inostranstva, ministre koji će doći da prisustvuju toj vojnoj vežbi i mislim da zaista aktivnosti koje imamo u septembru i oktobru mesecu će biti sa velikom dinamikom i velikim nabojem. Ono što, takođe, do kraja godine očekujemo, to je otvaranje baze na jugu Srbije i jedna stvar koju moram da kažem onima koji su ljubitelji Vojske Srbije, imali smo načelan dogovor da učestvujemo, odnosno da izvršimo gađanja protivvazduhoplovnim sredstvima u Bugarskoj u jednom njihovom čuvenom centru za te aktivnosti koji se zove Šabli. Nažalost, finansijska sredstva nam to onemogućavaju da uradimo ove godine, pa ćemo morati to da prebacimo za sledeću godinu. Želeo sam i lično da prisustvujem gađanju 250. da kazem istorijske, kako god hoćete istorijske brigade koja je oborila F117, međutim nemamo mogućnosti da to uradimo, imajući u vidu da to zaista iziskuje enormno velika sredstva koja mi trenutno nemamo.
Voditelj:
Pomenuli ste nekoliko puta vojne vežbe, koje će biti do kraja ove godine. Malopre smo zajedno posmatrali Suhoi i pad aviona, dvostruki pad aviona juče.
Dragan Šutanovac:
Da, malopre nisam pomenuo, imamo i mi aeromiting koji će biti 13. septembra. To će biti najveći aeromiting koji je ikad održan na Batajnici, to će praktično biti najveći aeromiting ikada održan u Beogradu. Ljubitelji vojne avijacije imaće mogućnost da vide pored migova koje mi imamo i naših aviona, i gripene i tajfune i F-ove i mnoge druge avione koji će doći u Srbiju. Očekujem da otprilike nekih milijardu dolara bude na našoj stajanci, kako kažu piloti, i to će biti zaista nešto što do sada nije viđeno u Beogradu. Nažalost, situacija koja se desila sa sudarom Suhoja u Rusiji, situacija koja se desila sa našim pilotom, da kažem, pre mesec dana, na neki način, ponekad dovedu u pitanje, pogotovo one koji ne prate i ne žele da sagledavaju probleme koji postoje....
Voditelj:
Postavlja se pitanje zašto se organizuju onda aviomitinzi?
Dragan Šutanovac:
Pa naprosto kada padne Air-bus negde u svetu niko ne postavlja pitanje zbog čega se leti avionima ili kada neki autobus negde izleti i desi se neki sudar niko ne zaustavi saobraćaj i kaže mi sada više nećemo leteti. Ljudi koji lete na avionima, verujte mi da bi najveća kazna bila da se zabrani letenje. Ja sam prilikom posete porodici poginulog pilota, u razgovoru sa suprugom, rekao jedino što mogu da uradim je da zabranim letenje skroz dok se ne kupe novi aparati i nove letelice i ona mi je rekla, ali bukvalno mi je rekla, onda ćete ih sve ubiti. Znači, time bih praktično sve njih kaznili, ali to nije ideja i to nije cilj. Ono što je bitno reći to je da ne postoji mogućnost da bilo koji avion uzleti ukoliko nije apsolutno ispravan, znači sto posto ispravan. Nažalost, greške pilota su moguće, greške i otkazivanje u okviru aparata koji lete su mogući, ali tako vam je to, to je u životu teška stvar, i ono što je bitno reći za aeromiting, jedini koji su mi bili merodavni da mi kažu da li treba da otkažemo ili ne su, u stvari, pripadnici vazduhoplovstva vojnog. Razgovarao sam sa čelnim ljudima, pitao sam da li smatrate da to možemo da radimo, da li je, verujte mi, svi su mi rekli da je to neophodno da se radi, jer naprosto, na taj način se promoviše i njihov zanat, a na neki način se i ljudi koji su izgubili živote u, što u ratnim dešsavanjima, što mirnodopski, uzdižu i stavljaju na pijedestal na koji zaslužuju da imaju.
Voditelj:
Onda svi očekujemo 13. septembar, Batajnica, najveći aeromiting kod nas ikada održan.
Dragan Šutanovac:
Ja očekujem podršku naše televizije, javnog servisa, i mislim da zaslužujemo i zaista sve aktivnosti koje će biti u septembru će biti jako interesantne medijski, i očekujem da ćemo da imamo kod vas određene tajminge i da nam omogućite da prezentujemo šta se sprema.
