02.06.2009.
Министар одбране Драган Шутановац одговарао на посланичка питања
На данашњој седници парламента министар одбране Драган Шутановац одговарао је на бројна посланичка питања која су се односила на реформу и развој система одбране, обуку у Војсци Србије и њену професионализацију, могућностима наше земље у оквиру Партнерства за мир и учешћу припадника Војске Србије на вежбама и мировним операцијама у иностранству, извозу српског наоружања и међународној војној сарадњи наше земље.
Министар одбране Драган Шутановац је у својим одговорима истакао је да систем одбране Србије представља стуб односа сарадње са великим бројем земаља. „Систем одбране представља главни ослонац сарадње са Сједињеним Америчким Државама, Норвешком, великим бројем земаља које купују наоружање и војну опрему из наше земље. Немамо ни једну кочницу везану за европске интеграције због система одбране, односно због неприступања НАТО-у", рекао је Шутановац и нагласио да је прошле године први пут у извештају Европске комисије похваљен систем одбране Србије.Наглашавајући да су припадници Војске Србије у Грузији требали да учествују на командно-штабној вежби Партнерства за мир, а не на маневрима НАТО пакта, Шутановац је рекао да да је Србија чланица програма, а када је добила понуду из Брисела да учествује у овој вежби није се ни знало где ће она бити одржана.
Министар Шутановац је истакао да је учешће официра и подофицира Војске Србије на вежбама и у мировним операцијама елеменат који се у иностранству веома високо цени. „Озбиљност сваке војске цени се, између осталог, и кроз учешће њених припадника у мировним мисијама у иностранству. Припадници Војске Србије данас учествују у три мировне операције, где се сусрећу са својим колегама и са истока и са запада. У тим операцијама, између осталих, учествују и припадници САД, Руске федерације, Кине, Индије...
Кад је реч о учешћу наше земље у Партнерству за мир, министар Шутановац је нагласио да се више од 70 одсто свих активности Србије у том програму сводило на активности система одбране. „Иако смо у Пртнерству за мир практично од 2006. године, тек прошле године смо постигли значајне користи од нашег учешћа. Ипак, постоје неки технички проблеми, на пример око отварања наше канцеларије у Бриселу и постављања амбасадора, али ће и они ускоро бити решени. У оквиру Партнерства за мир велики број пројеката тек чека на остваривање, али многи од њих немају везе са системом одбране, већ са системима здравства, образовања, електроенергетике...“, рекао је Шутановац.
На данашњој скупшинској седници министар Шутановац је истакао да српска “одбрамбена индустрија доживљава ренесансу тиме што извози своје наоружање и војну опрему”.Шутановац је, одговарајући на питања посланика, истакао да предстојећа Трећа конференција начелника генералштабова балканских земаља има велики значај и да је усмерена ка успостављању чвршће војне сарадње држава у региону. Поред заједничког рада на унапређењу обуке и образовању ради достизања интероперабилности, значај конференције је и у заједничком деловању на јачању безбедности и стабилности региона, а узајамна помоћ биће пружена и у случајевима евентуалних технолошких и природних катастрофа.
Одговарајући на питање о професионализацији Војске, министар Шутановац је истакао да је крај 2010. године рок до кога ће се, уколико не дође до продубљивања глобалне економске кризе и даљег смањења буџета, тај процес и окончати.
„Ми већ данас у многим јединицама имамо потпуно професионални састав, као на пример на административној линији с Косовом и Метохијом. Чинимо све што је у нашој моћи да испоштујемо постојећи рок, али то најмање зависи од нас. За једно место професионалног војника у Војсци Србије јавила су се четири лица, тако да за око 2.500 места данас конкурише око седам хиљада особа. Углед Војске Србије је у сталном порасту, па се на редовно одслужење војног рока већ дуже време јавља више од 90 одсто позваних регрута“, рекао је Шутановац и навео податак да се за упис у Војну академију јавило више од 1000 кандидата, односно четири кандидата на једно место, што се деценијама није догодило, а интересовање за упис у Војну гимназију константно је високо. О квалитету нашег војног школства веома похвално се изражавају многе делегације иностраних армија, после обиласка Војне и Војномедицинске академије, које су недавно добиле и акредитацију за образовање по Болоњској декларацији.
Реформа војног здравства дала је очекиване резултате, истакао је Шутановац. „У развој ВМА уложено је 10 милона евра, она је постала значајан факултет за образовање војног санитета, односно лекара који се опредељују за рад у војсци. ВМА је трећа по величини војна болница у свету, остварила је око 40 милиона евра прихода у 2008. години, а на њој се школују и страни студенти“, рекао је, поред осталог, министар одбране одговарајући на посланичка питања на данашњој седници Народне скупштине Србије.
