02.06.2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovarao na poslanička pitanja
Na današnjoj sednici parlamenta ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovarao je na brojna poslanička pitanja koja su se odnosila na reformu i razvoj sistema odbrane, obuku u Vojsci Srbije i njenu profesionalizaciju, mogućnostima naše zemlje u okviru Partnerstva za mir i učešću pripadnika Vojske Srbije na vežbama i mirovnim operacijama u inostranstvu, izvozu srpskog naoružanja i međunarodnoj vojnoj saradnji naše zemlje.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u svojim odgovorima istakao je da sistem odbrane Srbije predstavlja stub odnosa saradnje sa velikim brojem zemalja. „Sistem odbrane predstavlja glavni oslonac saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, Norveškom, velikim brojem zemalja koje kupuju naoružanje i vojnu opremu iz naše zemlje. Nemamo ni jednu kočnicu vezanu za evropske integracije zbog sistema odbrane, odnosno zbog nepristupanja NATO-u", rekao je Šutanovac i naglasio da je prošle godine prvi put u izveštaju Evropske komisije pohvaljen sistem odbrane Srbije.Naglašavajući da su pripadnici Vojske Srbije u Gruziji trebali da učestvuju na komandno-štabnoj vežbi Partnerstva za mir, a ne na manevrima NATO pakta, Šutanovac je rekao da da je Srbija članica programa, a kada je dobila ponudu iz Brisela da učestvuje u ovoj vežbi nije se ni znalo gde će ona biti održana.
Ministar Šutanovac je istakao da je učešće oficira i podoficira Vojske Srbije na vežbama i u mirovnim operacijama elemenat koji se u inostranstvu veoma visoko ceni. „Ozbiljnost svake vojske ceni se, između ostalog, i kroz učešće njenih pripadnika u mirovnim misijama u inostranstvu. Pripadnici Vojske Srbije danas učestvuju u tri mirovne operacije, gde se susreću sa svojim kolegama i sa istoka i sa zapada. U tim operacijama, između ostalih, učestvuju i pripadnici SAD, Ruske federacije, Kine, Indije...
Kad je reč o učešću naše zemlje u Partnerstvu za mir, ministar Šutanovac je naglasio da se više od 70 odsto svih aktivnosti Srbije u tom programu svodilo na aktivnosti sistema odbrane. „Iako smo u Prtnerstvu za mir praktično od 2006. godine, tek prošle godine smo postigli značajne koristi od našeg učešća. Ipak, postoje neki tehnički problemi, na primer oko otvaranja naše kancelarije u Briselu i postavljanja ambasadora, ali će i oni uskoro biti rešeni. U okviru Partnerstva za mir veliki broj projekata tek čeka na ostvarivanje, ali mnogi od njih nemaju veze sa sistemom odbrane, već sa sistemima zdravstva, obrazovanja, elektroenergetike...“, rekao je Šutanovac.
Na današnjoj skupšinskoj sednici ministar Šutanovac je istakao da srpska “odbrambena industrija doživljava renesansu time što izvozi svoje naoružanje i vojnu opremu”.Šutanovac je, odgovarajući na pitanja poslanika, istakao da predstojeća Treća konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja ima veliki značaj i da je usmerena ka uspostavljanju čvršće vojne saradnje država u regionu. Pored zajedničkog rada na unapređenju obuke i obrazovanju radi dostizanja interoperabilnosti, značaj konferencije je i u zajedničkom delovanju na jačanju bezbednosti i stabilnosti regiona, a uzajamna pomoć biće pružena i u slučajevima eventualnih tehnoloških i prirodnih katastrofa.
Odgovarajući na pitanje o profesionalizaciji Vojske, ministar Šutanovac je istakao da je kraj 2010. godine rok do koga će se, ukoliko ne dođe do produbljivanja globalne ekonomske krize i daljeg smanjenja budžeta, taj proces i okončati.
„Mi već danas u mnogim jedinicama imamo potpuno profesionalni sastav, kao na primer na administrativnoj liniji s Kosovom i Metohijom. Činimo sve što je u našoj moći da ispoštujemo postojeći rok, ali to najmanje zavisi od nas. Za jedno mesto profesionalnog vojnika u Vojsci Srbije javila su se četiri lica, tako da za oko 2.500 mesta danas konkuriše oko sedam hiljada osoba. Ugled Vojske Srbije je u stalnom porastu, pa se na redovno odsluženje vojnog roka već duže vreme javlja više od 90 odsto pozvanih regruta“, rekao je Šutanovac i naveo podatak da se za upis u Vojnu akademiju javilo više od 1000 kandidata, odnosno četiri kandidata na jedno mesto, što se decenijama nije dogodilo, a interesovanje za upis u Vojnu gimnaziju konstantno je visoko. O kvalitetu našeg vojnog školstva veoma pohvalno se izražavaju mnoge delegacije inostranih armija, posle obilaska Vojne i Vojnomedicinske akademije, koje su nedavno dobile i akreditaciju za obrazovanje po Bolonjskoj deklaraciji.
Reforma vojnog zdravstva dala je očekivane rezultate, istakao je Šutanovac. „U razvoj VMA uloženo je 10 milona evra, ona je postala značajan fakultet za obrazovanje vojnog saniteta, odnosno lekara koji se opredeljuju za rad u vojsci. VMA je treća po veličini vojna bolnica u svetu, ostvarila je oko 40 miliona evra prihoda u 2008. godini, a na njoj se školuju i strani studenti“, rekao je, pored ostalog, ministar odbrane odgovarajući na poslanička pitanja na današnjoj sednici Narodne skupštine Srbije.
