- O министарству
- Воjска Србије
- Документа
- Услуге
еУправа
- Пријава кандидата за добровољно служење војног рока
- Уверење о одслуженом војном року
- Уверење да се лице води у војној евиденцији
- Уверење о регулисаној војној обавези
- Уверење да се лице не води у војној евиденцији
- Спорт
- Архива
- Контакти
17.05.2009.
Интервју министра Шутановца „ПРЕСУ“
ВОЈСКА ЈЕ ЈАК СПОЉНО-ПОЛИТИЧКИ АДУТ СРБИЈЕ
Нема сумње да је Србија најважнији фактор стабилности на Балкану, као што нема сумње да је српска војска најозбиљнија и најјача армија на овим просторима. То је признао и НАТО, а признају и други званичници.
После више десетина година, Војска Србије поново се појављује као један од главних адута наше спољне политике. После година ратовања, странчарења и политиканства, Војска постаје један од најјачих стубова добрих односа које Србија гради са осталим земљама.
То се и те како видело у Турској, где су министар одбране Драган Шутановац и његов колега Мехмед Веџди Гонул истакли да ће односи две војске бити стуб добрих односа две земље. Улога Војске тек ће се видети у редефинисању односа Србије и САД, нарочито током посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Београду. Према најавама из САД, управо војна сарадња дојучерашњих непријатеља истиче се као једна од важних карика нових односа Србије и САД.- Нема никакве сумње да је Србија један од најважнијих фактора стабилности на Балкану, као што нема сумње да је српска војска најозбиљнија и најјача армија на овим просторима. То признање Војска Србије добила је и од НАТО-а, а такве потврде добијам и од свих земаља са чијим сам званичницима имао сусрете. Подсећам да сам приликом свих посета у иностранству заједно са делегацијом министарства увек био приман од највиших представника државе домаћина, од председника, потпредседника, преко премијера и министара. Све то указује да је Војска Србије повратила међународни углед и да се на нас више не гледа са предрасудама из ‘90-их, већ се на нашу војску са правом рачуна као са најозбиљнијим фактором стабилности Балкана! Тако је било и током недавне посете Турској.
У Турској сте, поред министра одбране и начелника Генералштаба, разговарали и са председником Абдулахом Гулом. Пре вас у Турску је ишао и министар спољних послова Вук Јеремић. Откуд толико интересовање за Турску?
- Србију и Турску везује много тога, од економских и безбедносних до рођачких веза наших и турских грађана, преко бројних пријатељских веза које имамо са овом земљом. Турска је велика и моћна сила, како економска, тако и војна. По питању одбране, она је у самом врху војних снага НАТО-а, а турске оружане снаге су међу најозбиљнијим и најцењенијим на свету, а одбрамбена индустрија је у експанзији. Наша војна индустрија жели да са Турском оствари сарадњу у одређеним програмима и то је била једна од тема наших разговора.
Као један од могућих заједничких пројеката са Турском ви сте навели аеродром „Лађевци" код Краљева?
- „Лађевци" су један од великих пројеката Министарства одбране и Владе. Жеља нам је да тај аеродром постане цивилно-војни и да грађани целог региона имају могућност коришћења овог аеродрома. Посебно интересантно је да грађани Санџака, који свакодневно путују за Турску, више не лете из Приштине, већ са „Лађеваца". Реализација тог пројекта читавом региону дала би један нови економски импулс. Ка овом аеродрому гравитира око два милиона грађана, а у његовој близини је и велики број туристичких дестинација.
Турска је највећа земља у овом делу Европе, која још много година неће постати чланица ЕУ. Да ли ови интензивни односи са Анкаром показују да Србија тражи своје место у сарадњи са оним земљама које неће бити чланице Уније?
- Односи Србије и Турске немају директне везе са плановима Србије у вези са европским интеграцијама. Једноставно, верујем да је свима јасно да нико висе неће моћи да се прикључи ЕУ уколико није остварио висок ниво стабилности у оквиру своје земље, а Турска свакако може да има одређени позитиван утицај на то стање. Такође, Турска је дала пуну подршку нашем европском путу. Они су врло свесни да је питање уласка у ЕУ веома важно за све грађане који живе на просторима бивше Југославије.
Али откуд Србија и Турска? Зар није природно да сарадник Турске буде Босна, па и чак Косово? Анкара је признала самопроглашено Косово.
- Какве год појединачне симпатије неко има на Балкану, нико не може да заобиђе Србију. Једноставно, Србија је тако постављена. Свима је јасно да ако желе да граде добре односе са земљама на Балкану морају да имају добре односе са Србијом. Министар одбране Турске Мехмед Веџди Гонул на конференцији за новинаре истакао је да без обзира на то што Турска нема заједничку границу са Србијом, они нас сматрају својим суседом. Председник Турске Гул послао је јасну поруку, рекавши да сви грађани који живе у Србији треба да сматрају Србију својом домовином и да се у складу са тим и понашају.
Било би лепо да потпредседник САД Џозеф Бајден пренесе такву поруку када стигне у Београд, али то је тешко очекивати. Шта очекујете од Бајденове посете, јер је најављено да ће војни односи САД и Србије бити једна од тема?
- Не очекујем да потпредседник Америке Џозеф Бајден дође у Београд и поставља услове Србији, напротив. Очекујем да посета буде пре свега пријатељска. Верујем да он жели да ослушне на који начин политичари и јавност у Србији размишљају, пре свега о српско-америчким односима, да ли има простора за сарадњу и поред неслагања око питања Косова. Дубоко сам убеђен да је ово на неки начин пружање руке са жељом да се односи подигну на виши ниво, што је свакако интерес обе стране!
Очекујете ли притисак на Србију у вези са уласком у НАТО и критику наше одлуке о војној неутралности. Какав ћете став заузети, уколико се отворе ова питања?
- Не очекујем никакву критику. Наивно је веровати да би у Србију дошла овако важна личност како би нас критиковала! Грађани морају знати да нама у одређеном броју земаља завиде што је Србија на списку земаља које посећује потпредседник САД у првој години свог мандата. Нити могу, нити хоћу да заузмем било какав другачији став од онога који представља државну политику Србије. Нема никакве дилеме да ће ставови свих саговорника бити јединствени. Што се тиче сарадње са НАТО-ом, то је готово увек спољнополитичка тема.
Како је Војска постала инструмент спољне политике Србије? Да ли се консултујете са министром Вуком Јеремићем?
- Наравно. Сектор за политику одбране Министарства одбране пред сваки пут у иностранство или посету страног званичника прикупља ставове министарстава који су везани за земљу. Уколико постоје неке специфичности, као што постоје за поједине земље, чујем се са министром Јеремићем. Дешава се да и он мене зове са путовања. Али, уверен сам да то интелектуална елита у Србији мора много озбиљније да ради. Нама недостају озбиљни истраживачки институти какви постоје у великим земљама, где стручни људи, растерећени дневнополитичких дешавања, разматрају стратегију и предлажу решења. Такве институције, такве невладине организације у Србији, нажалост, најчешће представљају само неку политичку странку.
Значи, нема свађе између вас и Вука Јеремића?
- Никада није било свађе између мене и Јеремића.
В. ЛАЛИЋ - С. МАРЈАНОВИЋ
НИКО НЕ СМЕ ДА БИЈЕ НАШЕ ГЕНЕРАЛЕ
Недавно је нападнут генерал Радивоје Вукобратовић, а Војна полиција, иако на то нема право, била је принуђена да ухапси човека који га је напао. Како оцењујете овај инцидент?- Стање у држави је јако лоше уколико се убијају полицајци, газе саобраћајци, туку генерали. Тиме се шаље порука грађанима да држава нема контролу над ситуацијом, а убеђен сам да у Србији није тако. У случају генерала Вукобратовића Министарство одбране, односно Војна полиција, није прекршило закон, јер је ова акција урађена заједно са МУП-ом Србије. Лично морам да изразим незадовољство због благе казе коју је добио насилник, односно два дана затвора за напад на генерала, али ни то више није ништа ново. Питам чему у таквој ситуацији може да се нада обичан грађанин.
КО НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ МЕЊА, ВОЛЕ ГА ИЗ САЖАЉЕЊА
Као потпредседник ДС, колико је тачно да вашој странци не требају никакви политички противници, већ да су функционери ДС сами себи највећи непријатељи?
- Мислим да је то новинарски „спин", настао у тренутку док се распадала СРС. Али таква прича добила је много већи замах него што смо очекивали. Истина је да функционери ДС, нарочито министри, добро сарађују, иако се због бројних обавеза ретко виђају. Оно сто разликује ДС од других странака, а због чега ДС и има највеће поверење грађана, јесте жива политичка дебата, након које се заузимају ставови. У другим странкама тога нема или је забрањено. Погледајте само „идилу" која је владала у оквиру СРС, а данас једни о другима на најпримитивнији начин говоре и пишу књиге!
Хоће ли бити избора?
- Наравно! На Вождовцу и у Земуну.
Мислимо на парламентарне?
- Њих неће бити.
Томислав Николић предложио је концентрациону владу ДС, ДСС и СНС до нових избора. Можете да замислите такву владу?
- Врло тешко. Али, свакако је интересантно како Томислав Николић у свакој кампањи нуди своју подршку другим странкама, не би ли некако дошао на власт. Још нисам чуо да је било ко из ДСС, још мање ДС, рекао да му баш Николић недостаје за формирање будуће владе.
Оно што сада говорите о Николићу некада сте говорили о СПС-у, са којима сте сада на власти. Да ли сте променили мишљење о социјалистима?
- Мислим да се СПС мења, да прати савремени тренд и то уважавам. Али, велика је заблуда да је политика ствар која се не уобличава, која се не мења и да када једном кажете нешто да то више никад не може да се промени! То важи само за оне који не разумеју политику и не разумеју време у коме живимо. СПС данас нема везе са оним СПС-ом из ‘90-их. Уосталом, „ко не жели да се мења, воле га из сажаљења"! Томислав Николић је и сам то увидео и кренуо да се мења, али то ће за њега бити дуг пут. Морамо знати да је он ипак „војвода", а док је тако, тешко да га ико схвата озбиљно.
- O министарству
- Надлежности
- Организацијска шема
- Опис функција постављених лица
- Министар и сарадници
- Министар
- Државни секретари
- Помоћници министра
- Секретар Министарства
- Основне унутрашње јединице
- Сектор за политику одбране
- Сектор за људске ресурсе
- Сектор за материјалне ресурсе
- Сектор за буџет и финансије
- Сектор за инфраструктуру и услуге стандарда
- Посебне унутрашње јединице
- Кабинет министра
- Секретаријат
- Војно правобранилаштво
- Органи управе у саставу МО
- Инспекторат одбране
- Војнообавештајна агенција
- Војнобезбедносна агенција
- Самосталне управе
- Управа за односе са јавношћу
- Управа за војно здравство
- Високошколска установа
- Универзитет одбране
- Уже унутрашње јединице
- Генерални инспектор служби
- Одсeк за интерну ревизију
- Воjска Србије
- Документа
- Прописи
- Закони
- Правилници
- Службени војни лист
- Одлуке
- Јавнe расправe
- Стратегије
- Стратегија националне безбедности
- Стратегија одбране
- Бела књига одбране
- Концепт тоталне одбране - сажетак
- Средњорочни план Министарства одбране
- Информатор о раду
- Информатор
- Преглед средстава
- Планови јавних набавки
- Подаци о јавним набавкама
- Буџет
- Реализација буџета
- Подаци о ревизији буџета
- Остало
- Акциони планови
- Изградња интегритета
- Услуге
- еУправа
- Пријава кандидата за добровољно служење војног рока
- Уверење о одслуженом војном року
- Уверење да се лице води у војној евиденцији
- Уверење о регулисаној војној обавези
- Уверење да се лице не води у војној евиденцији
- Уверење о учешћу у рату
- Грађани
- Приступ информацијама од јавног значаја
- Објављивање писмена - огласна табла
- Најчешће постављана питања
- Електронско општење са странкама
- Привреда
- Јавне набавке
- Мастер план - листа продаје непокретности МО и ВС
- Спорт
- Архива
- Контакти
- Ко је ко
- Контакт подаци организацијских целина
- Канцеларија за брзи одговор
- Односи са јавношћу
- Контакт особе за сарадњу са организацијама цивилног друштва
- Контакт особе за сарадњу са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
- Наплата пореских обавеза и других извршних исправа из зараде

