17.05.2009.
Intervju ministra Šutanovca „PRESU“
VOJSKA JE JAK SPOLjNO-POLITIČKI ADUT SRBIJE
Nema sumnje da je Srbija najvažniji faktor stabilnosti na Balkanu, kao što nema sumnje da je srpska vojska najozbiljnija i najjača armija na ovim prostorima. To je priznao i NATO, a priznaju i drugi zvaničnici.
Posle više desetina godina, Vojska Srbije ponovo se pojavljuje kao jedan od glavnih aduta naše spoljne politike. Posle godina ratovanja, strančarenja i politikanstva, Vojska postaje jedan od najjačih stubova dobrih odnosa koje Srbija gradi sa ostalim zemljama.
To se i te kako videlo u Turskoj, gde su ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov kolega Mehmed Vedždi Gonul istakli da će odnosi dve vojske biti stub dobrih odnosa dve zemlje. Uloga Vojske tek će se videti u redefinisanju odnosa Srbije i SAD, naročito tokom posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu. Prema najavama iz SAD, upravo vojna saradnja dojučerašnjih neprijatelja ističe se kao jedna od važnih karika novih odnosa Srbije i SAD.- Nema nikakve sumnje da je Srbija jedan od najvažnijih faktora stabilnosti na Balkanu, kao što nema sumnje da je srpska vojska najozbiljnija i najjača armija na ovim prostorima. To priznanje Vojska Srbije dobila je i od NATO-a, a takve potvrde dobijam i od svih zemalja sa čijim sam zvaničnicima imao susrete. Podsećam da sam prilikom svih poseta u inostranstvu zajedno sa delegacijom ministarstva uvek bio priman od najviših predstavnika države domaćina, od predsednika, potpredsednika, preko premijera i ministara. Sve to ukazuje da je Vojska Srbije povratila međunarodni ugled i da se na nas više ne gleda sa predrasudama iz ‘90-ih, već se na našu vojsku sa pravom računa kao sa najozbiljnijim faktorom stabilnosti Balkana! Tako je bilo i tokom nedavne posete Turskoj.
U Turskoj ste, pored ministra odbrane i načelnika Generalštaba, razgovarali i sa predsednikom Abdulahom Gulom. Pre vas u Tursku je išao i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Otkud toliko interesovanje za Tursku?
- Srbiju i Tursku vezuje mnogo toga, od ekonomskih i bezbednosnih do rođačkih veza naših i turskih građana, preko brojnih prijateljskih veza koje imamo sa ovom zemljom. Turska je velika i moćna sila, kako ekonomska, tako i vojna. Po pitanju odbrane, ona je u samom vrhu vojnih snaga NATO-a, a turske oružane snage su među najozbiljnijim i najcenjenijim na svetu, a odbrambena industrija je u ekspanziji. Naša vojna industrija želi da sa Turskom ostvari saradnju u određenim programima i to je bila jedna od tema naših razgovora.
Kao jedan od mogućih zajedničkih projekata sa Turskom vi ste naveli aerodrom „Lađevci" kod Kraljeva?
- „Lađevci" su jedan od velikih projekata Ministarstva odbrane i Vlade. Želja nam je da taj aerodrom postane civilno-vojni i da građani celog regiona imaju mogućnost korišćenja ovog aerodroma. Posebno interesantno je da građani Sandžaka, koji svakodnevno putuju za Tursku, više ne lete iz Prištine, već sa „Lađevaca". Realizacija tog projekta čitavom regionu dala bi jedan novi ekonomski impuls. Ka ovom aerodromu gravitira oko dva miliona građana, a u njegovoj blizini je i veliki broj turističkih destinacija.
Turska je najveća zemlja u ovom delu Evrope, koja još mnogo godina neće postati članica EU. Da li ovi intenzivni odnosi sa Ankarom pokazuju da Srbija traži svoje mesto u saradnji sa onim zemljama koje neće biti članice Unije?
- Odnosi Srbije i Turske nemaju direktne veze sa planovima Srbije u vezi sa evropskim integracijama. Jednostavno, verujem da je svima jasno da niko vise neće moći da se priključi EU ukoliko nije ostvario visok nivo stabilnosti u okviru svoje zemlje, a Turska svakako može da ima određeni pozitivan uticaj na to stanje. Takođe, Turska je dala punu podršku našem evropskom putu. Oni su vrlo svesni da je pitanje ulaska u EU veoma važno za sve građane koji žive na prostorima bivše Jugoslavije.
Ali otkud Srbija i Turska? Zar nije prirodno da saradnik Turske bude Bosna, pa i čak Kosovo? Ankara je priznala samoproglašeno Kosovo.
- Kakve god pojedinačne simpatije neko ima na Balkanu, niko ne može da zaobiđe Srbiju. Jednostavno, Srbija je tako postavljena. Svima je jasno da ako žele da grade dobre odnose sa zemljama na Balkanu moraju da imaju dobre odnose sa Srbijom. Ministar odbrane Turske Mehmed Vedždi Gonul na konferenciji za novinare istakao je da bez obzira na to što Turska nema zajedničku granicu sa Srbijom, oni nas smatraju svojim susedom. Predsednik Turske Gul poslao je jasnu poruku, rekavši da svi građani koji žive u Srbiji treba da smatraju Srbiju svojom domovinom i da se u skladu sa tim i ponašaju.
Bilo bi lepo da potpredsednik SAD Džozef Bajden prenese takvu poruku kada stigne u Beograd, ali to je teško očekivati. Šta očekujete od Bajdenove posete, jer je najavljeno da će vojni odnosi SAD i Srbije biti jedna od tema?
- Ne očekujem da potpredsednik Amerike Džozef Bajden dođe u Beograd i postavlja uslove Srbiji, naprotiv. Očekujem da poseta bude pre svega prijateljska. Verujem da on želi da oslušne na koji način političari i javnost u Srbiji razmišljaju, pre svega o srpsko-američkim odnosima, da li ima prostora za saradnju i pored neslaganja oko pitanja Kosova. Duboko sam ubeđen da je ovo na neki način pružanje ruke sa željom da se odnosi podignu na viši nivo, što je svakako interes obe strane!
Očekujete li pritisak na Srbiju u vezi sa ulaskom u NATO i kritiku naše odluke o vojnoj neutralnosti. Kakav ćete stav zauzeti, ukoliko se otvore ova pitanja?
- Ne očekujem nikakvu kritiku. Naivno je verovati da bi u Srbiju došla ovako važna ličnost kako bi nas kritikovala! Građani moraju znati da nama u određenom broju zemalja zavide što je Srbija na spisku zemalja koje posećuje potpredsednik SAD u prvoj godini svog mandata. Niti mogu, niti hoću da zauzmem bilo kakav drugačiji stav od onoga koji predstavlja državnu politiku Srbije. Nema nikakve dileme da će stavovi svih sagovornika biti jedinstveni. Što se tiče saradnje sa NATO-om, to je gotovo uvek spoljnopolitička tema.
Kako je Vojska postala instrument spoljne politike Srbije? Da li se konsultujete sa ministrom Vukom Jeremićem?
- Naravno. Sektor za politiku odbrane Ministarstva odbrane pred svaki put u inostranstvo ili posetu stranog zvaničnika prikuplja stavove ministarstava koji su vezani za zemlju. Ukoliko postoje neke specifičnosti, kao što postoje za pojedine zemlje, čujem se sa ministrom Jeremićem. Dešava se da i on mene zove sa putovanja. Ali, uveren sam da to intelektualna elita u Srbiji mora mnogo ozbiljnije da radi. Nama nedostaju ozbiljni istraživački instituti kakvi postoje u velikim zemljama, gde stručni ljudi, rasterećeni dnevnopolitičkih dešavanja, razmatraju strategiju i predlažu rešenja. Takve institucije, takve nevladine organizacije u Srbiji, nažalost, najčešće predstavljaju samo neku političku stranku.
Znači, nema svađe između vas i Vuka Jeremića?
- Nikada nije bilo svađe između mene i Jeremića.
V. LALIĆ - S. MARJANOVIĆ
NIKO NE SME DA BIJE NAŠE GENERALE
Nedavno je napadnut general Radivoje Vukobratović, a Vojna policija, iako na to nema pravo, bila je prinuđena da uhapsi čoveka koji ga je napao. Kako ocenjujete ovaj incident?- Stanje u državi je jako loše ukoliko se ubijaju policajci, gaze saobraćajci, tuku generali. Time se šalje poruka građanima da država nema kontrolu nad situacijom, a ubeđen sam da u Srbiji nije tako. U slučaju generala Vukobratovića Ministarstvo odbrane, odnosno Vojna policija, nije prekršilo zakon, jer je ova akcija urađena zajedno sa MUP-om Srbije. Lično moram da izrazim nezadovoljstvo zbog blage kaze koju je dobio nasilnik, odnosno dva dana zatvora za napad na generala, ali ni to više nije ništa novo. Pitam čemu u takvoj situaciji može da se nada običan građanin.
KO NE ŽELI DA SE MENjA, VOLE GA IZ SAŽALjENjA
Kao potpredsednik DS, koliko je tačno da vašoj stranci ne trebaju nikakvi politički protivnici, već da su funkcioneri DS sami sebi najveći neprijatelji?
- Mislim da je to novinarski „spin", nastao u trenutku dok se raspadala SRS. Ali takva priča dobila je mnogo veći zamah nego što smo očekivali. Istina je da funkcioneri DS, naročito ministri, dobro sarađuju, iako se zbog brojnih obaveza retko viđaju. Ono sto razlikuje DS od drugih stranaka, a zbog čega DS i ima najveće poverenje građana, jeste živa politička debata, nakon koje se zauzimaju stavovi. U drugim strankama toga nema ili je zabranjeno. Pogledajte samo „idilu" koja je vladala u okviru SRS, a danas jedni o drugima na najprimitivniji način govore i pišu knjige!
Hoće li biti izbora?
- Naravno! Na Voždovcu i u Zemunu.
Mislimo na parlamentarne?
- Njih neće biti.
Tomislav Nikolić predložio je koncentracionu vladu DS, DSS i SNS do novih izbora. Možete da zamislite takvu vladu?
- Vrlo teško. Ali, svakako je interesantno kako Tomislav Nikolić u svakoj kampanji nudi svoju podršku drugim strankama, ne bi li nekako došao na vlast. Još nisam čuo da je bilo ko iz DSS, još manje DS, rekao da mu baš Nikolić nedostaje za formiranje buduće vlade.
Ono što sada govorite o Nikoliću nekada ste govorili o SPS-u, sa kojima ste sada na vlasti. Da li ste promenili mišljenje o socijalistima?
- Mislim da se SPS menja, da prati savremeni trend i to uvažavam. Ali, velika je zabluda da je politika stvar koja se ne uobličava, koja se ne menja i da kada jednom kažete nešto da to više nikad ne može da se promeni! To važi samo za one koji ne razumeju politiku i ne razumeju vreme u kome živimo. SPS danas nema veze sa onim SPS-om iz ‘90-ih. Uostalom, „ko ne želi da se menja, vole ga iz sažaljenja"! Tomislav Nikolić je i sam to uvideo i krenuo da se menja, ali to će za njega biti dug put. Moramo znati da je on ipak „vojvoda", a dok je tako, teško da ga iko shvata ozbiljno.
