08.02.2009.
Интервју државног секретара Душана Спасојевића за „Политику“
Косово је најважније питање безбедности за Србију
У НАТО улази или не улази држава Србија, а не само наша војска. Народна скупштина је прогласила неутралност и ми као Министарство одбране само следимо државну политику, каже државни секретар Министарства одбране
Србија би коначно требало да добије стратегију националне безбедности, о којој се расправљало око два месеца. Критике су се сливале у Министарство одбране. Део тих критика објавила је и „Политика” а у којима се ауторима стратегије замера „искуствено непознавање савремених трендова безбедности, као и пракса спознаје параметара на основу којих се пишу кључни безбедносни папири”.
Како читаоци „Политике” желе да знају да ли смо безбедни, одговоре смо потражили од државног секретара Министарства одбране Србије Душана Спасојевића.
Јавна расправа донела је и критике дела невладиних организација на рачун Нацрта стратегије националне безбедности.
- Прво, безбедност је национални интерес државе Србије, а стратегија националне безбедности кровни документ у тој области, у чијој су изради још од 2006. године учествовали сви релевантни ресори. Ми смо демократско друштво и јавном расправом о стратегијама хтели смо да и српско друштво заинтересујемо за безбедност и одбрану. Јер, држава и Војска не могу све саме и ова јавна расправа била је нека врста апела у стилу „дозволите да се обратимо”. Познато је с каквим смо се стањем суочили у Војсци, од недовољне бројности до проблема у обуци. Председник Републике Борис Тадић је рекао да Србија треба да има јаку Војску и ми све чинимо да у оквиру датих могућности то и остваримо.На огромну већину скупова организованих поводом Нацрта стратегије националне безбедности, од стране невладиног сектора, представници Министарства одбране су ишли и учествовали у раду. Очекујемо да ће стратегија националне безбедности бити усвојена на седници владе до краја фебруара и да ће одмах затим бити упућена на процедуру у парламент.
Који су изазови, ризици и претње за Србију по Нацрту стратегије националне безбедности?
- Највећа претња безбедности је противправно и једнострано проглашена независност Косова и Метохије. Наметање једностраног решења може да учини да то подручје постане дуготрајни фактор нестабилности у региону. С друге стране, ми сматрамо да се проевропска политичка оријентација Србије позитивно одражава на њену безбедност и да је у том контексту смањена могућност директне претње или агресије на Србију.
Национални интереси Србије?
- То су очување суверенитета, независности и територијалне целовитости Србије, очување унутрашње стабилности, владавина права и развој демократије, интеграција у ЕУ, заштита живота и имовине грађана, економски развој...
Које су главне стручне примедбе на Нацрт стратегије националне безбедности?
- На пример, једна врста примедаба односи се на улогу мањинских заједница у систему безбедности, а друга на однос према НАТО-у.
Око мањинских заједница, да ли је реч о томе хоће ли Албанци на југу централне Србије служити војску или неће?
- Да, реч је и о томе. Ми настојимо да сви грађани Републике Србије, а самим тим и мањинске заједнице, у складу са Уставом и законом, буду укључени у систем националне безбедности.
Питање чланства у НАТО-у?
- Ту нам појединци замерају да се нисмо довољно јасно изјаснили, као да је питање чланства у неком војно-политичком савезу само питање војске. У војно-политички савез или ако хоћете у политичко-војни савез какав је Организација северноатлантског пакта, улази или не улази држава Србија, а не само наша војска. Дакле, то је пре свега политичко питање. Народна скупштина је прогласила неутралност и ми као Министарство одбране само следимо државну политику, која у овом тренутку каже да је учешће Србије у програму Партнерство за мир права мера наше сарадње с НАТО.
Које су уопште могуће опције Србије када су безбедност и одбрана у питању?
- Теоретски, па донекле и практично, постоји пет опција: ослонац на сопствену војску и систем безбедности под окриљем УН, статус оружане или неоружане неутралности, одбрамбени споразуми с другим државама, укључивање у НАТО или само у војне формације ЕУ. Напослетку, могућа је и комбинација неколико претходних опција.
Стратегија одбране треба да се усвоји после Стратегије националне безбедности. Како су ту дефинисани задаци Војске?
- Мисије и задатке Војске дефинише Народна скупштина Републике Србије, а по реду то би ишло овако: одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља, учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету и подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.
Нацрту стратегије националне безбедности замера се и непознавање савремених трендова безбедности?
- Јасно смо навели да се на глобалном плану безбедност из искључиво војне сфере проширила и на друге области, првенствено на економску, енергетску, социјалну и еколошку, ту су проблеми тероризма, етничког и верског екстремизма, организованог криминала, пролиферације оружја за масовно уништавање. Међународна заједница се суочава и са изазовима које намеће пракса превентивног напада и интервенционизма у унутрашње ствари суверених држава. Знате, свет се толико брзо мења, мењају се и умножавају проблеми безбедности, тако да ниједна појединачна стратегија или доктрина не може све то временски и потпуно да „покрије”. Све се то може и мора дограђивати. Још је Наполеон рекао да се стратегија мора мењати или дограђивати на сваких пет година.
Мирослав Лазански
