08.02.2009.
Intervju državnog sekretara Dušana Spasojevića za „Politiku“
Kosovo je najvažnije pitanje bezbednosti za Srbiju
U NATO ulazi ili ne ulazi država Srbija, a ne samo naša vojska. Narodna skupština je proglasila neutralnost i mi kao Ministarstvo odbrane samo sledimo državnu politiku, kaže državni sekretar Ministarstva odbrane
Srbija bi konačno trebalo da dobije strategiju nacionalne bezbednosti, o kojoj se raspravljalo oko dva meseca. Kritike su se slivale u Ministarstvo odbrane. Deo tih kritika objavila je i „Politika” a u kojima se autorima strategije zamera „iskustveno nepoznavanje savremenih trendova bezbednosti, kao i praksa spoznaje parametara na osnovu kojih se pišu ključni bezbednosni papiri”.
Kako čitaoci „Politike” žele da znaju da li smo bezbedni, odgovore smo potražili od državnog sekretara Ministarstva odbrane Srbije Dušana Spasojevića.
Javna rasprava donela je i kritike dela nevladinih organizacija na račun Nacrta strategije nacionalne bezbednosti.
- Prvo, bezbednost je nacionalni interes države Srbije, a strategija nacionalne bezbednosti krovni dokument u toj oblasti, u čijoj su izradi još od 2006. godine učestvovali svi relevantni resori. Mi smo demokratsko društvo i javnom raspravom o strategijama hteli smo da i srpsko društvo zainteresujemo za bezbednost i odbranu. Jer, država i Vojska ne mogu sve same i ova javna rasprava bila je neka vrsta apela u stilu „dozvolite da se obratimo”. Poznato je s kakvim smo se stanjem suočili u Vojsci, od nedovoljne brojnosti do problema u obuci. Predsednik Republike Boris Tadić je rekao da Srbija treba da ima jaku Vojsku i mi sve činimo da u okviru datih mogućnosti to i ostvarimo.Na ogromnu većinu skupova organizovanih povodom Nacrta strategije nacionalne bezbednosti, od strane nevladinog sektora, predstavnici Ministarstva odbrane su išli i učestvovali u radu. Očekujemo da će strategija nacionalne bezbednosti biti usvojena na sednici vlade do kraja februara i da će odmah zatim biti upućena na proceduru u parlament.
Koji su izazovi, rizici i pretnje za Srbiju po Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti?
- Najveća pretnja bezbednosti je protivpravno i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije. Nametanje jednostranog rešenja može da učini da to područje postane dugotrajni faktor nestabilnosti u regionu. S druge strane, mi smatramo da se proevropska politička orijentacija Srbije pozitivno odražava na njenu bezbednost i da je u tom kontekstu smanjena mogućnost direktne pretnje ili agresije na Srbiju.
Nacionalni interesi Srbije?
- To su očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavina prava i razvoj demokratije, integracija u EU, zaštita života i imovine građana, ekonomski razvoj...
Koje su glavne stručne primedbe na Nacrt strategije nacionalne bezbednosti?
- Na primer, jedna vrsta primedaba odnosi se na ulogu manjinskih zajednica u sistemu bezbednosti, a druga na odnos prema NATO-u.
Oko manjinskih zajednica, da li je reč o tome hoće li Albanci na jugu centralne Srbije služiti vojsku ili neće?
- Da, reč je i o tome. Mi nastojimo da svi građani Republike Srbije, a samim tim i manjinske zajednice, u skladu sa Ustavom i zakonom, budu uključeni u sistem nacionalne bezbednosti.
Pitanje članstva u NATO-u?
- Tu nam pojedinci zameraju da se nismo dovoljno jasno izjasnili, kao da je pitanje članstva u nekom vojno-političkom savezu samo pitanje vojske. U vojno-politički savez ili ako hoćete u političko-vojni savez kakav je Organizacija severnoatlantskog pakta, ulazi ili ne ulazi država Srbija, a ne samo naša vojska. Dakle, to je pre svega političko pitanje. Narodna skupština je proglasila neutralnost i mi kao Ministarstvo odbrane samo sledimo državnu politiku, koja u ovom trenutku kaže da je učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir prava mera naše saradnje s NATO.
Koje su uopšte moguće opcije Srbije kada su bezbednost i odbrana u pitanju?
- Teoretski, pa donekle i praktično, postoji pet opcija: oslonac na sopstvenu vojsku i sistem bezbednosti pod okriljem UN, status oružane ili neoružane neutralnosti, odbrambeni sporazumi s drugim državama, uključivanje u NATO ili samo u vojne formacije EU. Naposletku, moguća je i kombinacija nekoliko prethodnih opcija.
Strategija odbrane treba da se usvoji posle Strategije nacionalne bezbednosti. Kako su tu definisani zadaci Vojske?
- Misije i zadatke Vojske definiše Narodna skupština Republike Srbije, a po redu to bi išlo ovako: odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja, učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu i podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.
Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti zamera se i nepoznavanje savremenih trendova bezbednosti?
- Jasno smo naveli da se na globalnom planu bezbednost iz isključivo vojne sfere proširila i na druge oblasti, prvenstveno na ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekološku, tu su problemi terorizma, etničkog i verskog ekstremizma, organizovanog kriminala, proliferacije oružja za masovno uništavanje. Međunarodna zajednica se suočava i sa izazovima koje nameće praksa preventivnog napada i intervencionizma u unutrašnje stvari suverenih država. Znate, svet se toliko brzo menja, menjaju se i umnožavaju problemi bezbednosti, tako da nijedna pojedinačna strategija ili doktrina ne može sve to vremenski i potpuno da „pokrije”. Sve se to može i mora dograđivati. Još je Napoleon rekao da se strategija mora menjati ili dograđivati na svakih pet godina.
Miroslav Lazanski
