01.02.2009.
Завршена јавна расправа о нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране
О ДОКУМЕНТИМА
Стратегија националне безбедности представља свеобухватно безбедоносно програмско становиште, чијом се реализацијом штите највише националне вредности и интереси у различитим областима друштвеног живота грађана и државе. Она у суштини представља најопштији документ којим се формулишу безбедносни циљеви у области спољне политике, економије, одбране, унутрашње безбедности, образовања, науке, културе, и у другим областима друштвеног живота и одређују основе система националне беѕбедности.
Стратегија националне безбедности је документ којим се међународној и домаћој јавности транспаренто дају на увид стратешка опредељења у креирају националне безбедности и регионалном и међународном учешћу у изграднји што повољнијег стања безбедности. У јуну 2006. године Влада Републике Србије формирала је Радну групу за израду Нацрта Стратегије националне безбедности. У раду групе учествовали су представници Министарства одбране, унутрашнјих послова, финансија, спољних послова, представник Кабинета председника Републике Србије, представник БИА, ВОА и ВБА. Након усаглашавања на нивоу министарстава текст Нацрта је усвојен у октобру 2006. и прослеђен на даље поступања Влади.
Одржавање ванредних парламентарних избора у јануару 2007. године обуставило је даљи ток усвајања стратегије.
Након формирања Владе у мају, министар одбране је у августу 2007. године упутио Влади иницијативу да се оформи нови тим који би израдио нови Нацрт Стратегије националне безбедности или постојећи редефинисао и усагласио са новим безбедносно–политичим и уставно-правним променама у земљи. Имајући у виду да Стратегија националне безбедности представља документ од општег друштвеног значаја, и да је полазни документ за израду стратегијско-доктринарних докумената у области безбедности и одбране, Министарство одбране започело је и израду новог нацрта документа, а на основу постојећег нацрта. Нацрт документа усвојен je на Колегијуму министра одбране 26. октобра 2007. године и прослеђен на даље поступање Влади.
Усвајањем Закона о одбрани, крајем 2007. године, створени су нормативни услови за израду и усвајање Стратегије националне безбедности. У закону је дефинисано да Министарство одбране израђује Нацрт Стратегије националне безбедности, а да је усваја Народна скупштина.
Нелегално једнострано проглашење независности Косова и Метохије у фебруару 2008. године и признавање тог чина од стране појединих држава проузроковало је потребу да се Нацрт Стратегије националне безбедности доради.
Такође, након формирања Владе у јулу 2008. године извршена је доградња документа у складу са дефинисаном унутрашњом и међународном политиком Владе. Актуелна политичка збивања у земљи, региону и свету значајно су усложила безбедносну ситуацију Републике Србије. Догађаји као што су: признавање једнострано проглашене независности КиМ-а од стране појединих држава из окружења и света, сецесија Јужне Осетије и Абхазије од Грузије, светска финансијска криза, као и усвајање иницијативе Републике Србије у Генералној Скупштини УН да се Међународни суд правде изјасни о акту нелегалног проглашења независности и признавања Косова и Метохије, условили су потребу да се превреднују и дограде поједини ставови у документу.
Стратегија одбране је по значају други стратегијски документ, а први у области одбране, којим се у највећем броју држава, разрађује Стратегија националне безбедности у делу који се односи на област одбране.Почетни, тј. Иницијални текст овог документа, био је текст Стратегије одбране Државне заједнице СЦГ, као и компаративна анализа садржаја стратегија одбране и система одбране суседних и држава у региону. Након израде Нацрта стратегије националне безбедности у октобру 2006 године и усвајања Устава исте године, урађен је и Нацрт стратегије одбране Републике Србије. Даљи ток дораде текста текао је паралелно са дорадама Нацрта стратегије националне безбедности.
ЈАВНА РАСПРАВА
Јавна расправа о нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране одржана је од 15. децембра 2008.године до 31. јануара 2009. године.
У Министарству одбране, 24. децембра 2008. године, одржан је ,,округли сто,, на тему ,,Нацрт стратегије националне безбедности,, а 29. децембра ,,округли сто,, о Нацрту стратегије одбране.
На оба скупа учествовали су представници Правног факултета, Факултета безбедности, Факултета политичких наука Универзитета у Београду, као и представници Академије за дипломатију и безбедност, Центра за цивилно-војне односе, Мисије ОЕБС-а у Републици Србији, Београдског форума за политичку изузетност и Института за европске студије, Атлантског савета, ISAC-a, и Фонда за отворено друштво.
Са представницима наведених факултета и невладиних организација одржани су и појединачни експертски разговори у Министарству одбране.
Такође, током јануара, представници Сектора за политику одбране присуствовали су стручним расправама у организацији Академије за дипломатију и безбедност, Форума за безбедност и демократију и Европског покрета и на којима је учествовао низ других невладиних организација и експерата.
У целини учесници у јавној расправи позитивно су се изјаснили у односу на структуру и садржај нацрта Стратегије националне безбедности и Стратегији одбране, имајући у виду сву сложеност њихове израде. Став учесника је да је доношење ових стратегија прилика да се најзначајнији политички субјекти изјасне о најважнијим стратешким питањима безбедносне политике Републике Србије као што су питање војне неутралности, односа према НАТО и улоге Савета за националну безбедност. Такође исказана је општа сагласност да се јасније одреди систем националне безбедности и улога приватних предузећа за физичко-техничко обезбеђење.
У току јавне расправе у медијима су се појављивале поједине непрецизности и нетачне информације о процесу израде докумената.У условима бројних теоријских и практичних дилема, као и извесних нормативно-правних и стратегијско-доктринарних празнина у области безбедности и одбране, уложен је велики напор и понуђен синтетизовани и избалансирани садржај Нацрта стратегије националне безбедности и Нацрта стратегије одбране.
Од тренутка усвајања овог документа можемо рачунати на један далеко стабилнији приступ у реорганизацији и могућности даљег прецизнијег нормативног и организационог уређења система безбедности, система одбране и ВС. У конципирању нацрта стратегија веома детаљно су изучена страна материјална решења и коришћено је наше богато искуство, а максимално је испоштована и методологија рада која се иначе практикује у демократским државама приликом израде овакве врсте докумената.
