Министарство одбране Републике Србије
 
ТекстФотогалеријаВидеогалерија
04.08.2026.

Обележен Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији „Олуја“



Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији „Олуја“, коју су оружане формације Хрватске извеле 4. августа 1995. године, обележен је вечерас на Тргу краља Петра I Карађорђевића у Мркоњић Граду, у Републици Српској.

Дану сећања, који се обележава под називом „Хрватско-муслимански погром над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године“, присуствовали су председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић, председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.

Одавању поште жртвама „Олује“ и парастосу, који је служио Његова светост патријарх српски Порфирије, присуствовали су Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, председник Републике Српске Синиша Каран, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, председник Владе Републике Српске Саво Минић и потпредседник Владе Северне Македоније Иван Стоилковић.

Том приликом, председник Вучић поручио је да Србија не сме да заборави српске жртве и оценио да се одговорност за страдања Срба годинама покушава пребацити на сам српски народ, уместо на починиоце злочина.

- Убијали су нам људе, не по први пут. И ма колико људи да нам убијају, ма колико жртава да имамо, увек смо ми криви. Протерају нам 250.000 људи бруталном кампањом, куповином и агентурним деловањем, и у Србији и у српској Црној Гори, свуда, на сваки начин. Покушали су да нас убеде да смо ми за то криви. Ми Срби смо за то одговорни. Не они који су их побили, не они који су их протерали, већ баш ми - рекао је председник Вучић и додао да су многи од нас то прихватали и учествовали у том погрому над истином.

Говорећи о историјским догађајима и страдањима српског народа током Првог и Другог светског рата, председник је рекао да је дошло време да се отворено говори о српским жртвама и да нова поколења не пристају на заборав.

- Родила се нова поколења и нова генерација Срба која се више не плаши, која се не стиди да каже истину. Генерација људи који се не плаше да претрпе најтеже могуће ударце, најжешће могуће кампање лажи, неистина и свега другог, али која неће да заборави и жртвује очи Синише Добрића, оне анђеоске, да би добили неки аплауз у Загребу, Сарајеву, Подгорици или било где друго – рекао је председник Вучић.

Он је истакао да је много тога измењено у последњих 12 година, од ћутања о страдању Срба до супротстављања наративу који је постојао - немојте да се замерате.

- Од ћутања о страдању Срба за нас је било важније да слушамо и глуво, гламочко коло и крајишку песму и да не заборавимо страдање нашег крајишког народа и у Лици и у Банији и Кордону, Далмацији, свуда и на свим местима и тиме се данас поносим. Ми смо за то време успели да се супротставимо наративу који је већ постојао - немојте да се замерате, као што су нам после Другог светског рата говорили - немојте да причате о Јасеновцу -нагласио је председник.

Он је подсетио да није све почело „Олујом“ и да су Срби били називани агресорима иако нису они ти који су „растакали“ заједничку државу која се тада називала Југославија.

- То је била једна међународно призната творевина – Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Ви сте кренули у рушење правно признатог субјекта. Ви сте изазивали те сукобе, а не ми Срби. А Срби су само желели да сачувају ту и такву државу и да остану на својим огњиштима и ништа више од тога – нагласио је председник Вучић.

Упутивши извињење свим жртвама „Олује“ јер Србија у том тренутку није била довољно јака, „што је ћутала, што их је крила и ћутала о злочинима“, председник Вучић истакао је да је Србија за ово време економски, политички и војно ојачала те да више никада ни у Републици Српској ни на било ком делу територије Србије неће бити никакве „Олује“, погрома и страдања српског народа.

- Србија је довољно снажна, то данас могу да вам кажем, сачуваће и заштитити свој народ. Неће чекати и неће се склањати и тражити разлог и изговор да остави свој народ на цедилу. Није замерити народу Србије и том тренутку, Србија је била економски разбијена, политички слаба. Нисмо били ни довољно пристојни, ни довољно дисциплиновани да водимо рачуна о себи – рекао је председник подсетивши да су Република Србија и Република Српска у том периоду уместо као исти народ да буду на истој страни, неретко били супротстављени једни другима што су наши непријатељи чекали те искористили прилику да униште Српску крајину и покушали да у потпуности униште Републику Српску.

Председник Србије истакао је да је за Србе сада најважније очување мира и стабилности.

- Брже напредујемо од осталих, брже нам напредује економија, брже растемо индустријски, брже растемо у сваком смислу. Не заборавите, чак и у војном смислу, а надамо се да никада нећемо користити војску у одбрамбене сврхе. Време и мир раде за нас - нагласио је председник Вучић.

Он је подсетио да је српски народ најстрадалнији у 20. веку те нагласио да „немамо право да трпимо ни погроме, ни геноциде, ни злочине - изгубићемо народ“.

- Ваљда смо нешто научили из својих грешака. Оно што је такође важно јесте да морамо да будемо дисциплиновани у поштовању минималних националних циљева и интереса. Ми Срби морамо да знамо шта су нам елементарни циљеви и да се тога држимо – истакао је председник Србије.

Председник Вучић је рекао да су Србија и Република Српска у претходних 14 година градиле односе засноване на међусобном поштовању и да, упркос различитим ставовима, није било јавних сукоба њихових званичника.

- У 14 година ниједном се није догодило да је било који представник државног органа Србије или Републике Српске било шта лоше изговорио о оном другом. Умели смо да будемо дисциплиновани, озбиљни и одговорни према свом народу – истакао је председник.

Говорећи о Српској православној цркви, председник је истакао да су идеје о њеној децентрализацији, као и концепт „полицентричног српства“ опасни по национално јединство.

- То је смрт српског народа и Српске цркве. Српска православна црква је иста овде у Мркоњићу, у Пироту, Сиднеју, иста у Скопљу, Франкфурту, Мелбурну и на сваком другом месту у свету – рекао је председник описавши ове идеје као „растакање и разарање Србије и Републике Српске“.

Председник Србије овом приликом изразио је захвалност руководству Републике Српске, истичући да иако у њој живи процентуално мање Срба него у Црној Гори, она није признала тзв. Косово, нити је чланица НАТО, док је Црна Гора са 33% српског народа четири пута изгласала да су Срби геноцидан народ.

- Ја хоћу да се захвалим вама у Републици Српској, јер сте ви увек били уз Србију. Не само својом љубављу и пажњом и подршком, већ и својим политичким деловањем. Могли су да притискају Републику Српску колико хоће, никада није Србију оставила на цедилу и сад Србија има обавезу да Републику Српску никада не остави на цедилу - рекао је Вучић нагласивши да не можемо да мењамо границе, али да увек можемо да будемо једни уз друге.

Обративши се Невенки Добрић, мајци страдалог Синише, нагласио је да никада нећемо дозволити да умре сећање на њеног сина и многе друге породице те да ћемо се окупљати сваке године док ће се у међувремену радити на снажењу наше економије како би Србија и Српска биле све јаче.

- Лаког пута за озбиљне државе нема. Успели смо сви заједно, Србија је данас најјача у својој историји у сваком смислу и недовољно јака, мораће да буде још много снажнија и јача. За то нам је потребна уједињена снага, ми смо један јединствени народ – поручио је председник Вучић.

Говорећи о обележавању погрома у августу 1995. године, Милорад Додик истакао је да није реч о обичном датуму, нити некаквом протоколарном дану.

- Ово је место где говоримо истину, и захваљујући председнику Вучићу, нешто што је било готово заборављено, ми смо оживели. Пре 11 година смо договорили да ћемо организовати заједничке манифестације и обележавати и страдање, али и победе српског народа кроз историју. И прва коју смо организовали, на мосту у Рачи, управо је била посвећена егзодусу Срба из Хрватске и Републике Српске, рекао је Додик и додао да су Срби поносан народ који поштује и оплакује своје, али и туђе жртве, и то тако треба да остане.

Он је, говорећи о односу Србије и Републике Српске, истакао да Република Српска живи од успеха Србије и захвалио патријарху Српске православне цркве Порфирију што је присутан на манифестацији, јер он ”представља то јединство”.

- Сви морамо да се окупимо, да нестане политичких разлика и да овде буду баш сви. И они који не верују морају да поштују Српску православну цркву зато што је кроз историју спасла наш идентитет. Да није било тога, не би ни било Срба, рекао је Милорад Додик и још једном поновио позив да се ”окупимо око Српске православне цркве, Републике Српске и Србије” и да је то ”једино што вреди”.

У својој беседи, његова светост Патријарх српски Порфирије рекао је да се из године у годину сабирамо на различитим местима, да молитвено поменемо пострадале у страшном прогону над нашим народом.

- Нећемо тражити нове речи у односу на оне које смо раније изговарали, јер истина остаје иста, бол не престаје протоком времена, а наша обавеза да пред Богом памтимо своје сроднике и страдалнике остаје трајна и непромењива, рекао је Патријарх српски и, позивајући на праштање, љубав и заједништво, поручио да треба да будемо изнад подела и раздора, да чувамо мир и слогу међу собом као и са народима с којима делимо овај благословени простор.

Председник Демократске народне партије и посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић истакао је да је ”Светосавској Црној Гори данас место у Мркоњић Граду” на сећању на погром српског народа, и додао да су на помену присутни Срби из ”исконске Црне Горе”, потомци Његоша, и Марка Миљанова. 

У име страдалих и прогнаних у „Олуји“ обратила се Невенка Добрић из Сиска, којој је  у избегличкој колони убијен дванаестогодишњи син, описала је трагичне догађаје 4. августа 1995. године и говорила о својој правној борби да за своје дете избори статус цивилне жртве рата. Она је захвалила државном врху Србије и Републике Српске јер се труде да 4. август не буде обичан датум у календару.