21.10.2015.
Одржан
У Спомен парку Шумарице данас је, у присуству председника Србије Томислава Николића, служен молебан и одржана коморативна мировна манифестација "Велики школски час" у знак сећања на 21. октобар 1941. када је у том граду стрељано више хиљада грађана.
Венце поред Споменика стрељаним ђацима и професорима, поред председника Николића, положио је и министар одбране Братислав Гашић, представници републичке скупштине, амбасадори Немачке, Француске, Словачке, БиХ, Црне Горе, Кине и Палестине, као и представници амбасада Руске Федерације, Израела, Белорусије и Румуније.
Традиционално венце испред Споменика положили су и представници Прве крагујевачке гиманзије, Градске управе, верских заједница, као и борачких удружења.
Обележевању сећања на масовно стрељање цивила присуствовали су и наследници убијених, као и велики број ђака и грађана Крагујевца.
Председник Николић рекао је у изјави новинарима да му је драго што велики број грађана и ђака са пијететом и даље долази у Спомен парк Шумарице.
"Време се мало променило и некад смо били много агресивнији према онима који су нам то радили. Сада време прави заборав и окрећемо се будућности", рекао је Николић и додао да ће Србија увек памтити данашњи дан.
Манифестацијом "Велики школски час", која се одржава од 1971. године, Крагујевац и Србија сваке године свету шаље поруку да се никада и нигде не понови такав злочин када су немачки окупатори у једном дану стрељали више хиљада цивила.
Тај догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.
Ове године, у оквиру "Великог школског часа", изведен је сценски приказ под називом "Између неба и земље", по делу "Нишчи", крагујевачког писца Видосава Стевановића, који је урадио и сценарио.
За сценски приказ у којем су учествовали глумци Књажевско-српског театра, Стевановић је урадио и сценарио, музику Зоран Христић, а редитељ је Јано Чањи.
Текст сценског приказа "Између неба и земље", понуђен је као прозна целина, у којем се кроз осам исповедних фрагмената, преплићу и настављају продубљујући приче о индивидуалним судбинама стрељаних до општих, универзалних значења.
На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре је да је убијено 2.792 грађанина јер за толико особа располажу личним подацима - ко су, где су и када рођени, чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.
Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама са партизанским и четничким једницама 1. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.
Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.
Танјуг
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА- Манифестација [FLV]
