24.02.2012.
Интервју сa проф. др Миодрагом Јевтићем, ректором Универзитета одбране за "Политику"
И ОФИЦИРИ СТУДИРАЈУ ПО БОЛОЊИ
Акредитовали смо 21 студијски програм, а пет студијских програма је у процесу акредитације. – На Универзитету ради око 250 професора и асистената
Најмлађи, осми по реду државни универзитет у Србији данас прославља годину дана постојања. О томе како изгледа студирање на Универзитету одбране, односно на Војној академији и Медицинском факултету ВМА, конкурсу за упис који је у току и женама у војсци, разговарамо с првим ректором генерал-потпуковником проф. др Миодрагом Јевтићем.Кадети имају све оно што чини део студентског живота на било којем другом универзитету, али вероватно имају и нешто више обавеза, каже ректор. Зато су им и решена многа питања која најчешће оптерећују студенте попут смештаја, исхране, посла по завршетку студија, а Болоњска декларација је интегрални део наставних програма.
Због чега је основан Универзитет одбране?
Овакви универзитети постоје у свим већим државама света, као и у више земаља у окружењу. Војнообразовна делатност на нашим просторима има изузетно дугу традицију и деценијама су стварани изузетни кадрови. У једном тренутку препозната је потреба интеграције тог квалитета, наших солидно опремљених лабораторија и института, али и очуваних стручних и научних потенцијала. Менаџмент Министарства одбране је донео одлуку и пружио пуну подршку овом важном државном пројекту. Систем одбране је поступио крајње рационално, јер је поседовао више од 75 одсто потребног наставног особља за акредитацију студијских програма.
Колико имате студената и професора, да ли сте задовољни простором, кадром, кадетима и који су највећи проблеми?
У овој фази постојања Универзитета смо задовољни условима рада и оствареним резултатима наших кадета. Акредитовали смо 21 студијски програм, а пет студијских програма је у процесу акредитације. На Универзитету ради око 250 професора и асистената. На основним академским студијама Универзитета одбране имамо 846 кадета, од којих су 196 девојке, а 10 студенти цивили.
Да ли жене могу да напредују као и мушкарци?
Сама чињеница да већ сада имамо око 20 одсто девојака, указује на наша европска опредељења и у погледу родне равноправности. Наше кадеткиње веома савесно и одговорно извршавају задатке, те су и очекивања Министарства одбране реална да у њима добијемо снажан ослонац и сјајне официре у блиској будућности.
Конкурс за пријем кандидата за упис на Војну академију и Медицински факултет је у току, отворен је до краја марта, колико кандидата очекујете и колико места је предвиђено?
Планирано је да се на пет студијских програма у Војној академији ове године упише 185 кадета и кадеткиња, а на Медицински факултет ВМА њих 30. Искуства од раније говоре о великом интересовању, па за свако место конкурише шест до 10 кандидата.
Зашто је једна од специфичности конкурса да кандидати не смеју бити у брачној нити ванбрачној заједници, чак морају да доставе потврду о томе, као и да немају децу?
Војска изнад свега поштује породицу, јер само тако ситуирани припадници могу да дају максимум и буду спремни за све три мисије, понајвише да бране своје огњиште и отаџбину. Међутим, припрема за то тражи пуну посвећеност и доста енергије. Војна јединица је дефинитивно једна велика породица у којој се сазрева и, наравно, када се елементарна обука заврши и створе услови и те како су пожељни и породица и деца.
У чему је разлика између досадашњег и новог начина школовања војних лекара?
Војна организација тражи од лекара оспособљавање за одређене специфичне, боље речено, ванредне ситуације. Ранијих година је систем одбране годишње стипендирао више десетина студената медицинских усмерења на медицинским факултетима, али се мали број њих враћао у систем и посвећивао пословима и задацима војног доктора. Имајући то виду, као и чињеницу да ВМА располаже с веома моћним наставним кадром, као и другим капацитетима, донета је одлука да се оснује Медицински факултет ВМА који ове године уписује већ четврту класу кадета. Сјајна су то деца, најбољи међу најбољима из средњошколских клупа су се определили за овај позив и сада они у раној младости уче и прихватају да је ова професија њихов избор, да је то њихова кућа и систем, да имају обезбеђен посао по завршетку студија, вођену каријеру и неслућене могућности за напредовање.
Како оцењујете рад Универзитета у првој години рада?
Конституисани су органи и тела универзитета, донети сви нормативни акти и опремљено је стално седиште за рад ректората. Није на мени да оцењујем рад универзитета, али могу да кажем да су наши упорност и ентузијазам изазвали позитивно реаговање унутар система, академске заједнице наше државе, као и шире јавности.
