05.10.2011.

Први цивилни лет на аеродрому „Морава“

Први цивилни авион слетео је данас на аеродром "Морава" код Краљева, који је до сада функционисао искључиво као војни аеродром, а по реализацији планираних инвестиционих радова, биће мешовита војно-цивилна ваздушна лука.

Међу путницима на тридесетоминутном лету били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић и амбасадор Турске у Београду Али Риза Чолак.

Слетању авиона на аеродром "Морава" присуствовали су министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, председник УО Агенције за контролу летења СЦГ Никола Станков, генерални директор аеродрома "Никола Тесла" Велимир Радосављевић и в.д. генералног директора ЈАТ-а Владимир Огњеновић.

Након обиласка новоизграђеног контролног торња, делегација је обишла и аеродромску зграду која је у последњој фази градње.

Говорећи о значају аеродрома "Морава", председник Тадић је истакао да је слетање државне делегације потврдило да је он оспособљен за пријем мањих летилица типа АТР, а да ће следеће године аеродром бити у потпуности реконструисан за цивилни саобраћај.

- Читав овај крај, Краљево, Крагујевац, Крушевац, па и Ужице и Нови Пазар добили су нови аеродром који ће у будућности бити на услузи грађанима и омогућавати нове инвестиције – истакао је председник Тадић додајући да је у привредном смислу подизање аеродрома „Морава“ веома значајно.

Председник је изразио наду да ће се у будућности оспособити још један аеродром у Војводини за цивилни саобраћај и на тај начин допринети бољим условима живота наших грађана.

- Треба подизати шансе за инвестиције. Само на тај начин можемо очекивати повећање броја радних места у овако невеселим околностима међународне привреде – истакао је председник Тадић

Помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Илија Пилиповић обавестио је чланове делегације о току радова, наводећи да су до сада завршени термо - енергетски блок, трафо-станица и пропратни радови као што је крчење шуме и поправка ограда које су урадиле инжињеријске јединице Војске Србије.

Према речима помоћника министра одбране, очекује се да аеродромска зграда, чија је површна 5.600 квадратних метара, буде готова до краја новембра, у зависности од временских прилика до краја године. Он је истакао да је планирано проширење и продужење постојеће писте, уколико Србија добије донацију из Турске. Тада ће, како је нагласио Пилиповић, на аеродром моћи да слећу и авиони капацитета до 300 путника.

Влада Србије је током августа 2010. године донела закључак о усвајању инвестиционог програма за превођење аеродрома Лађевци, који се сада зове аеродром "Морава", из војног у мешовити аеродром.

Министар Шутановац је раније најавио да ће цивилни аеродром "Морава" од пролећа наредне године бити спреман за редован саобраћај, а према плану, на аеродром би слетали мањи авиони, капацитета до 60 путника.

Укупна вредност инвестиције је 32 милиона евра, а инвестициони партнер је Турска која донира десет милиона евра. Министарство одбране Србије у његову обнову уложило је 12 милиона евра, Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе 3,5 милиона, а друга министарства и Аеродром Београд по два милиона.

Одговарајући на новинарска питања, председник Тадић је говорио о будућим инвестицијама у инфраструктуру широм Србије наводећи да се законским регулативама ствара све бољи амбијент за привредна улагања.

Он је, такође говорио и дометима петокотобарских промена оценивши да се Србија од тада до данас драматично померила напред. Председник Тадић је истакао да су тада, 2000. године успостављени демократија и демократске институције, и да у свету ту демократију више нико не доводи у питање, подсећајући да је организација „Фридом Хаус“ у извештају Србију оценила као земљу слобода.

У протеклом периоду, између осталог, истакао је председник Тадић, наша земља је окончала сарадњу са Хашким трибуналом, али и постигла значајан напредак на пољу инфраструктуре реализацијом великих инфраструктурних пројеката.