18.12.2025.

Пројекат „Озелењавање јавног сектора – Рехабилитација ВМА болнице“

Састанак поводом реализације пројекта „Озелењавање јавног сектора – Рехабилитација ВМА болнице“ одржан је данас на Војномедицинској академији.

Тим поводом, министар одбране Братислав Гашић најавио је значајан искорак у унапређењу енергетске ефикасности и одрживог управљања ресурсима у систему војног здравства.

Он је истакао да је реч о пројекту који се финансира у оквиру билатералне сарадње Републике Србије и Савезне Републике Немачке, на основу договора две владе.

- Циљ реализације пројекта који се односи на ВМА је смањење потрошње енергије и искоришћење обновљивих извора енергије кроз очување и заштиту природне средине. Пројекат се спроводи у координацији са Немачком развојном банком и Министарством рударства и енергетике које је имплементатор пројекта. Подсетићу вас на улогу Војномедицинске академије која представља један од најзначајнијих објеката здравственог система Министарства одбране и Републике Србије, где се здравствене услуге пружају и грађанима земаља региона. О томе сведочи и недавно ангажовање лекара и медицинског особља ВМА на збрињавању повређених у пожару у Северној Македонији – рекао је министар одбране додавши да је зграда званично усељена 1. јануара 1981. године и сматрана је једном од највећих и најмодернијих болничких установа у Европи.

Министар Гашић подсетио је да је зграда ВМА пројектована као функционална целина, са јасно дефинисаним медицинским, дијагностичким, истраживачким и логистичким садржајима, што је тада било врхунско достигнуће у болничкој архитектури.

- Војномедицинска академија једна је од највећих војних болница терцијарног нивоа здравствене заштите у Југоисточној Европи у којој се под једним кровом за 10 минута може оформити конзилијум за сваку врсту интервенције. У свом саставу има 26 клиника, 25 операционих сала, 11 института, као и Национални центар за контролу тровања - једину специјализовану установу у земљи за лечење акутних тровања. Иако првенствено намењена лечењу војних осигураника, ВМА је након потписивања уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање 2008. године интегрисана у републички здравствени систем и Центар за хитну помоћ ВМА сваке среде је дежурна хитна служба за све грађане Београда и читаве Србије – истакао је министар одбране.

Том приликом, министар Гашић рекао је да зграда има око 180.000 м2 корисног простора, са око 6.000 просторија и 38.000 светлећих тела са инсталисаном топлотном енергијом еквивалентном загревању 8.000 двособних станова и просечном месечном потрошњом електричне енергије као насеље од 20.000 становника.

- Због наведеног одлучили смо да радимо на побољшању енергетске ефикасности ВМА како би допринели уштеди енергије искоришћавањем обновљивих извора и очувању и заштити природне средине. Пројекат под називом "Рехабилитација болнице ВМА", због којег смо се данас овде окупили, представља одрживо и значајно смањење потрошње енергије ВМА – нагласио је министар одбране додавши да се нада да ће то смањење износити до 40 одсто природног гаса и до 30 одсто електричне енергије у односу на садашњу потрошњу објекта што ће довести до смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и допринети побољшању услова у болници кроз мере енергетске ефикасности.

Истакавши да се пројекат реализује у три фазе министар Гашић рекао је да је укупна процењена вредност пројекта 211 милиона евра.

- Планирано је да прва фаза отпочне у трећем кварталу 2026. године и обухвата санацију конструкције објекта, реконструкцију крова на нижем делу објекта уз повећања термичког отпора проласку топлоте, реконструкцију система за припрему топле санитарне воде уз коришћење отпадне топлоте помоћу топлотних пумпи, реконструкцију водоводних прикључака итд. Овај пројекат чекамо да добије своју имплементацију преко седам година. Позивам све велике српске компаније да учествују на тендеру – рекао је министар одбране и додао да држава Србија и Министарство одбране нису чекали само овај пројекат већ је предузет низ значајних корака у протекле две године како би се побољшали услови рада припадника Министарства одбране и Војномедицинске академије, и свих пацијената.

Говорећи о плановима за 2026. годину, министар Гашић најавио је нови пројекат већ у првом месецу наредне године који ће бити реализован уз помоћ државе, као и да се ради на томе да до 30. јуна следеће године ВМА добије нове расхладне системе и да се 1200 кревета замени новим болничким креветима по светским стандардима.

Поводом реализације наведеног пројекта министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је енергетска санација болнице ВМА по вредности инвестиције појединачно највећи пројекат у области енергетске ефикасности, али и пројекат са великим утицајем кад је реч о уштедама енергије.

- Изграђена пре више од 40 година, Војномедицинска академија данас троши око три пута више електричне енергије и гаса у односу на просечну потрошњу болницу сличне величине у Немачкој. Мере које ће се спровести у првој фази рехабилитације, омогућиће уштеде у потрошњи енергије од најмање 35 одсто годишње, уз смањење емисије угљен-диоксида у истом проценту и продужити животни век болнице за најмање 30 година. Поређења ради, рехабилитацијом ВМА оствариће се уштеде једнаке резултатима енергетске санације 150 јавних зграда просечне површине од 1.500 м2, односно енергија коју хидроелектрана снаге 25 мегавата произведе за целу годину - рекла је Ђедовић Хандановић.

Амбасадорка Савезне Републике Немачке Анке Конрад истакла је да је ВМА највећа медицинска институција у Србији и једна од највећих у Европи те да је један од главних циљева овог пројекта да се смањи потрошња гаса, воде и струје. Она је нагласила да је овај пројекат подржан од стране Немачке развојне банке са 50 милиона евра и још пет милиона евра од стране Европске уније.

- Објављивање овог тендера се спроводи под процедуром међународног компетитивног тендера и нуди веома широк спектар уговорних могућности по међународно признатим уговорним условима. Оно што је важно, то је да се по стандардима Немачке развојне банке набавка исто тако спроводи и све ово омогућава транспарентност читавог пројекта – рекла је амбасадорка Конрад.