- O министарству
- Воjска Србије
- Документа
- Услуге
еУправа
- Пријава кандидата за добровољно служење војног рока
- Уверење о одслуженом војном року
- Уверење да се лице води у војној евиденцији
- Уверење о регулисаној војној обавези
- Уверење да се лице не води у војној евиденцији
- Спорт
- Архива
- Контакти
27.09.2010.
Конференција о интеграцији западног Балкана у мрежу глобалне безбедности
Бројним новинарима, гостима, научним радницима из земље и региона и студентима, на почетку тродневног скупа, обратили су се –министар одбране Драган Шутановац, амбасадор САД у Србији Мери Бурс Ворлик, декан ФПН професор др Илија Вујачић, Иван Вејвода, директор Балканског фонда за демократију и професор др Драган Р. Симић, директор Центра за студије САД на Факултету политичких наука.
Министар Шутановац том приликом рекао је да регион западног Балкана неоспорно напредује у свеукупним реформама као и у процесу европских интеграција наглашавајући да смо свесни да постоје безбедносни проблеми из прошлости који и даље утичу на политичка кретања у региону и шире: питање статуса Косова и Метохије, затим покушаји наметања ревизије мировних споразума којима су окончани сукоби на простору бивше Југославије, етнички и верски мотивисан екстремизам.
Поред тога, регион оптерећују и други безбедносни проблеми као што су: организовани криминал, трговина наркотицима и оружјем, трговина људима, нерешавање питања повратка избеглих, прогнаних и интерно расељених лица, корупција, нестаблност и неефикасност економија, висок проценат незапослености, незадовољавајући квалитет живота грађана и недовољна ефикасност државних институција – рекао је министар одбране.
Али ови изазови, како је рекао Шутановац, уједно су и шанса за јачање сарадње држава у региону. Он је додао да охрабрује чињеница да постоји висока свест у региону да је безбедност у целини недељива и да је карактерише међузависност. Регонална саардња је, сматра он, начин за остваривање добробити појединачних држава и њихових грађана.
Изостанак јасне европске перспективе држава региона и обавеза које по њих проистичу из процеса интеграција, сматра министар, могао би да води закључку да се распиривање замрзнутих сукоба и оживаљавање агресивних политика исплати. Он је нагласио да смо охрабрени најавама да се у октобру може очекивати прослеђење молбе Републике Србије за чланство у ЕУ Европској комисији.
Упоредо са приступањем ЕУ, укључивање региона у мрежу глобалне безбедности подразумева и активно деловање и учествовање у напорима шире међународне заједнице на обезбеђењу мира и безбедности – додао је Шутановац.
Оружане снаге свих држава региона, како је подсетио, у одређеној мери већ учествују у мултинационалним операцијама под окриљем УН, ЕУ и Нато, а Војска Србије развија своје способности за већи допринос безебдности у том смислу. Шутановац је подвукао да је у Стратегији одбране Републике Србије изражена спремност да доприноси миру и стабилности у региону, и јача добросуседске односе, решава спорна питања, а да то у будућности чини и кроз механизме ѕаједничке безебдносне и одбрамбене политике ЕУ, као и кроз програм Партнерства за мир.
У складу са тим, преговарамо о Оквирном споразуму о безебедности са ЕУ и спремамо се да од следеће године учествујемо у мисијама ЕУ- истакао је Шутановац.
На плану одбране, констатовао је, процес регионалне сарадње веома добро напредује и додао да Србија има закључене споразуме о сарадњи у области одбране са свим државама региона осим Албаније, који би на иницијативу МО Србије ускоро могао бити потписан. Србија је активна у свим одбрамбеним регоналним иницијативама, а од ове године постали смо пуноправни члан SEEDM.
Сарадња Србије и САД у области одбране је најбољи део укупних односа две земље, док је сарадња на плану одбране са Русијом, како је оценио министар, добра, али још далеко испод очекиваног и потребног нивоа. Он је додао да МО чини напоре да се то промени и изразио наду да ће побољшању сарадње допринети планирана посета начелника Генералштаба руских оружаних снага Србији.
Шутановац је додао да сарадња са Кином има узлазни тренд, и да постоји интересовање за развијање војно-економских односа.
На крају излагања, он је додао да је конференција одлична прилика да се истакне значај међудржавне безбедносне сарадње у региону.
У изјави за медије, након отварања конференције, министар Шутановац истакао је да постоји потреба да се отвори научна дебата о даљим безбедносним интеграцијама западног Балкана. Он је рекао да је неопходно да се изађе из фазе која је била емотивна, а често и ирационална у фазу која ће бити научно поткована са подацима који говоре о просперитету држава које су се укључиле у даљи ток безбедносних интеграција.
Одговарајући на новинарско питање о најављеној посети америчког државног секретара Хилари Клинтон Србији, Шутановац је рекао да нема прецизна сазнања о томе и да не очекује да ће бити било каквих притисака на наше руководство везано за Косово и Метохију. Он је изразио очекивање да ти разговори буду у пријатељкој и партнерској атмосфери као што је то био случај приликом посете потпредседника Бајдена.
Министар Шутановац је, поводом уништавања телекомуникационе мреже српских оператера на КиМ, изразио незадовољство „што се допушта да се на потпуно нецивилизован начин људима ускрати могућност комуникације“. Он је истакао да то не доприноси стабилизацији региона додавши да је добро што многи страни амбасадори у Србији изражавају незадовољство због таквог поступања. Шутановац је изнео захтев надлежнима у Покрајини да спрече уништавање телекомуникационе мреже и додао да су грађани у случајевима немогућности комуникације дезорјентисани те да се „никад не зна коме је комуникације ускраћена“ будући да међу њима има и оних који су здравствено угрожени и којима је неопходна помоћ.
Научна конференција на ФПН у наредна три дана окупља предаваче из: Србије, САД, Немачке, Црне Горе, Макдоније, Албаније, БиХ и Турске. Тема првог дана је „ Нато и мрежа глобалне безбедности“, другог дана ће се говорити о „Нато и безбедносна архитектура региона западног Балкана“, док је трећи дан резервисан за тему „Интеграција Србије и региона у мрежу глобалне безбедности“.
ФОТО ГАЛЕРИЈА- O министарству
- Надлежности
- Организацијска шема
- Опис функција постављених лица
- Министар и сарадници
- Министар
- Државни секретари
- Помоћници министра
- Секретар Министарства
- Основне унутрашње јединице
- Сектор за политику одбране
- Сектор за људске ресурсе
- Сектор за материјалне ресурсе
- Сектор за буџет и финансије
- Сектор за инфраструктуру и услуге стандарда
- Посебне унутрашње јединице
- Кабинет министра
- Секретаријат
- Војно правобранилаштво
- Органи управе у саставу МО
- Инспекторат одбране
- Војнообавештајна агенција
- Војнобезбедносна агенција
- Самосталне управе
- Управа за односе са јавношћу
- Управа за војно здравство
- Високошколска установа
- Универзитет одбране
- Уже унутрашње јединице
- Генерални инспектор служби
- Одсeк за интерну ревизију
- Воjска Србије
- Документа
- Прописи
- Закони
- Правилници
- Службени војни лист
- Одлуке
- Јавнe расправe
- Стратегије
- Стратегија националне безбедности
- Стратегија одбране
- Бела књига одбране
- Концепт тоталне одбране - сажетак
- Средњорочни план Министарства одбране
- Информатор о раду
- Информатор
- Преглед средстава
- Планови јавних набавки
- Подаци о јавним набавкама
- Буџет
- Реализација буџета
- Подаци о ревизији буџета
- Остало
- Акциони планови
- Изградња интегритета
- Услуге
- еУправа
- Пријава кандидата за добровољно служење војног рока
- Уверење о одслуженом војном року
- Уверење да се лице води у војној евиденцији
- Уверење о регулисаној војној обавези
- Уверење да се лице не води у војној евиденцији
- Уверење о учешћу у рату
- Грађани
- Приступ информацијама од јавног значаја
- Објављивање писмена - огласна табла
- Најчешће постављана питања
- Електронско општење са странкама
- Привреда
- Јавне набавке
- Мастер план - листа продаје непокретности МО и ВС
- Спорт
- Архива
- Контакти
- Ко је ко
- Контакт подаци организацијских целина
- Канцеларија за брзи одговор
- Односи са јавношћу
- Контакт особе за сарадњу са организацијама цивилног друштва
- Контакт особе за сарадњу са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
- Наплата пореских обавеза и других извршних исправа из зараде


