Министарство одбране Републике Србије
 
15.07.2010.

VIP koментар министра одбране Драгана Шутановца за недељник НИН



НОВИ ИЗАЗОВИ БЕЗБЕДНОСТИ

Двадесет година након пада Берлинског зида, промена у међународним односима и посебно у питањима међународне безбедности, ствари још увек нису дошле на своје место. Прерасподела моћи између великих, мањих и регионалних сила, као и огромна међусобна зависност држава, захтевају даљу реформу међународног система. Наиме, свет у коме живимо се свакодневно мења, a то je узроковано значајним утицајем процеса глобализације и повезаности не само држава, већ и грађана - отворене границе, нова и бржа средства транспорта и комуникација, медији, спајају и приближавају људе. У таквим условима, питања очувања и одржавања безбедности добијају све значајније место. Улога ових питања безбедности постаје суштинска за живот сваког човека али и за утврђивање да ли je држава кредибилни и активни партнер у оквиру међународне заједнице.

Оно што je сасвим сигурно, региону коме припадамо, западном Балкану, југоисточној и централној Европи, na и Европи генерално посматрано, не прети никаква спољна оласност у смислу напада од сгране треће државе која je ван ових простора, било конвенционалним било неконвенционалним оружјем. Након окончања Хладног рата, ризик од војног сукоба глобалних размера je знатно умањен. Међутим, свет je и даље суочен са бројним традиционалним и новим изазовима, ризицима и претњама безбедности.

Да ли то значи да су Европа и Балкан, пa тиме и Србија сигурни, безбедни и заштићени? Нажалост не, јер су се појавили нови изазови за безбедност који су трансформисани и сада их je тешко видети голим oкoм, али се о њима мора водити рачуна. Нови изазови за безбедност у Европи су дефинисани Стратегијом безбедности ЕУ, која je усвојена још 2003. године, a у Србији су они констатовани као опасност и нашли су своје место у Стратегији националне безбедности која je усвојена 2009. године. Велику претњу и изазов за безбедност у Европи у овом моменту чини пролиферација оружја за масовно уништење - према договорима који постоје већ три деценије. нуклеарно оружје се не сме ширити a употреба нуклеарне енергије може бити унапређивана само у хумане сврхе. Но, сведоци смо да постоје државе за које се сумња да управо то чине, a додатно да то оружје може постати доступно и другима, посебно терористима, који представљају велики проблем за глобалну безбедност. Страх од тероризма није неоправдан, јер су такве претње свакодневне, a искуства с терористичкнм нападима који су однели значајне цивилне жртве имале су бројне државе, и не смеју бити занемарена. Нови изазови за сваки систем одбране јесу и питања енергетске безбедности и климатске промене, које захтевају да све савремене европске државе, дакле и Србија, траже одговоре на њихове последице.

Након окончања Хладног рата, ризик од војног сукоба глобалних размера je знатно умањен. Међутим, свет je и даље суочен са бројним традиционалним и новим изазовима, ризицима и претњама безбедности

Посебно велики изазов за безбедност представља организовани криминал, који не познаје границе међу државама, Парадоксално звучи да су криминалци „најавагарднији" део човечанства, јер међу њима нема ни етничких, ни верских, ни расних, ни разлика у сексуалној оријентацији, нити било каквих других разлика које би оптерећивале њихову сарадњу и незаконито стицање профита. Сва ова питања су од огромног утицаја на безбедност сваког грађанина, тако да су питања људске безбедности заправо у основи дефинисања концепта националне безбедности Србије.

Како Србија може ефикасно да одговори на све ове изазове, и не само да сама себи и својим грађанима, већ и свим Европљанима, помогне да се осећају сигурним и безбедним? Три су нивоа нашег деловања и укључивања: национални оквир, сарадња у нашем региону и укључивање у безбедносне оквире у Европи. Ha националном нивоу у самој Србији, то je учињено реформом сектора безбедности - у законодавном оквиру je овај посао успешно окончаи усвајањем стратешких докумената, као и сета закона. Према оценама Европске комисије, које она износи у годишљем извештају о напретку Србије у процесу европске интеграције, учињен je значајан напредак у цивилној и демократској контроли оружаних снага, са све већим укључивањем одбора за безбедност Народне скупштине Републике Србије. Усвајањем Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, као и Стратегијског прегледа одбране, и јачањем цивилне и демократске контроле, Србија je законодавно заокружила своју реформу оружаних снага и достигла европске стандарде.

Други важак ниво нашег укључивања јесте сарадња са суседима у области одбране и безбедности. Заправо, сарадња ове врсте je предуслов за успостављање добрих билатералних односа, успешне регионалне размене у економији, енергетици, инфраструктурн, a никако не треба заборавити, један од важних услова за испуњавање критеријума регионалне сарадње, који стоји као услов напретка у процесу европске интеграције сваке државе западног Балкана. Потписивање Споразума о сарадњи у области одбране између министарстава одбране Републике Србије и Републике Хрватске, јуна 2010. године, потврда je разумевања неопходности успостављања оваквих односа. Ha основу овог, и бројних других споразума до сада закључених и у региону и ван њега, који као основни циљ имају јачање поверења и мере изградње безбедности, створен je широк оквир за сарадњу. Омогућена je сарадња у областима безбедносне политике и планирања одбране, војнонаучне сарадње, војног образовања, војне медицине, сарадње војних полиција, операција за подршку мира, сарадње у области атомско-биолошко-хемијске заштите, и могућност сарадње у другим важним областима.

И на крају, трећи ниво укључивања Републике Србије у систем европске безбедности и европског одговора на глобалне изазове, јесте укључивање у структуре у Европи које се баве овим питањима. Ha првом месту, потпуно коришћење свих могућности које проистичу из нашег чланства у Партнерству за мир. Како je Република Србија нагласила у свом презентационом документу о циљевима учешћа у Партнерству за мир, изражена je спремност да Србија преузме део одговорности за стабилан и трајан мир у региону, учествује у мировним операцијама са мандатом УН и достигне интероперабилност оружаних снага са општеприхваћеним међународним стандардом држава чланица НАТО. Затнм, европски оквир подразумева укључивање у активности које има Европска унија у области безбедности, преко њене заједничке безбедносне и одбрамбене политике, Наиме, као држава која je део процеса стабилизације и придруживања, и која je потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, Република Србија треба да сарађује са Унијом у развоју њене лолитике одбране. Први корак јесте потписивање Оквирног шоразума о безбедности са ЕУ, a преговори о њему су недавно започели формирањем преговарачких тимова обе уговорне стране. Ha ошову овог споразума, Србија ће моћи да буде много више укључена када државе чланице ЕУ разговарају о новим изазовима, имати прилику да понуди своју помоћ у одговарању на њих a тиме и да се наметне као кредибилни партнер.

To je оно што Србија свакако може - да буде кредибилан и одговоран партнер Европи у одговорима на изазове безбедности. Не само зато што je то Европи потребно, или зато што Србија жели да постане чланица ЕУ, већ зато што са Европом и њеним грађанима Србија и њени грађани деле исте вредности, али и исту забринутост. С друге сгране, кредибилност доброг партаера je потребна и зато јер Србија не може на глобалне изазове безбедности, као уосталом нити једна друга држава, сама да одговори, већ само у партнерству са другим европским државама. Тако, помажући Европи, Србија заправо помаже себи да заштити своје националне интересе, свој суверенитет и смањи опасност за своје грађане на најмању могућу меру.
 
MOD
Министарство одбране Републике Србије, Бирчанинова 5, Београд
Питања грађана: brziodgovor@mod.gov.rs, медијски захтеви: info@mod.gov.rs
Дозвољена је репродукција у целини и деловима уз обавезно навођење извора