06.04.2010.
Интервју државног секретара Душана Спасојевића дневном листу ’’Данас’’
Војска Србије неће учествовати у мировној мисији у Авганистану
Београд - Војни део мисије при НАТО-у у Бриселу биће успостављен у првој половини ове године, каже у разговору за Данас Душан Спасојевић, државни секретар у Министарству одбране.
Он подсећа да је у августу прошле године, на предлог Министарства спољних послова, Влада именовала Бранислава Милинковића за нашег првог амбасадора и шефа мисије при НАТО-у, а за војног представника, указом председника Републике, одређен је бригадни генерал Небојша Ђукановић.
Колико Србија користи учешће у Партнерству за мир? - Амбиција у оквиру овог програма јесте да достигнемо статус унапређеног партнерства, за шта не постоје препреке. То значи да желимо да искористимо све потенцијале и капацитете које нам овај програм пружа. Систем одбране и Влада Србије раде све како би се достигао тај ниво.
- Подсетимо, Србија је постала пуноправни члан Партнерства за мир (ПзМ) у новембру 2006. у Риги. Наша сарадња са западном алијансом дефинисана је чланством у програму ПзМ и Резолуцијом Народне скупштине из децембра 2007. којом је проглашена војна неутралност. Проглашена војна неутралност обавезује све државне органе и институције Србије, али нас не спречава да у пуној мери сарађујемо у оквиру ПзМ. Велику корист добијамо за нашу војску у погледу обуке, школовања и усавршавања појединих капацитета. Прошле године имали смо више од стотину активности. Три четвртине активности спроводи Министарство одбране и Војска Србије, док је 25 одсто у надлежности других министарстава - каже Спасојевић.
Шта Србија може да понуди овом партнерству?
- Оно што ми можемо да понудимо партнерима јесу високо развијени центри. То су, пре свега, Центар за атомско-биолошко-хемијску одбрану у Крушевцу, Војномедицинска академија у Београду и Центар за обуку паса у Нишу. Србија има изузетно високообразован војни кадар и то је, такође, оно што можемо да понудимо другим земљама чланицама.
У јавности се често може чути да је Србија извозник безбедности. Шта то заправо значи?
- То значи да доприносите безбедности ван граница своје земље, а увозник безбедности значи да друге државе помажу да одржите безбедност у сопственој земљи. У овом тренутку, ми јесмо и извозник безбедности, што је посебан куриозитет с обзиром на чињеницу да на 15 одсто наше земље делује мировна мисија под мандатом Уједињених нација. Ту заправо говоримо о учешћу наших безбедносних снага у мировним мисијама. У овом тренутку Министарство одбране и Војска Србије имају припаднике у четири мировне мисије УН - у Обали Слоноваче, Конгу, Либерији и Чаду.
Који су наредни планови када је реч о мировним мисијама?
- У овој години планирамо да узмемо учешће у још три мировне мисије. Већ је договорено да заједно са шпанским партнерима, учествујемо у мировној мисији УН у Либану. Такође ћемо учествовати у мировној мисији у Уганди, а трају преговори о још једној мисији, чије детаље у овом тренутку не можемо да износимо у јавност. Иницирали смо и закључење Споразума о безбедносним процедурама за размену поверљивих информација са Европском унијом, што ће створити могућност да се ангажујемо и у мисијама ЕУ.
Постоји ли могућност да Србија учествује у мисији у Авганистану?
- Свако ангажовање Војске Србије ван граница наше земље у том смислу одобрава Народна скупштина. У овом тренутку немамо планове да учествујемо у тој мисији.
У каквом је стању војно школство у нашој земљи?
- Ове године завршили смо свеобухватну реформу војног школства која ће бити заокружена формирањем Универзитета одбране. Наша Војна академија и Војномедицинска академија признате су, не само у региону и Европи, већ и у читавом свету. У овом тренутку школујемо 46 полазника из иностранства, што кадета на основном нивоу студија, што припадника страних армија на командно-штабном или генералштабном усавршавању. Имамо полазнике из великог броја земаља, између осталог из Кине, САД, Русије и Турске. На нивоу кадета имамо полазнике из готово свих земаља региона, а на последипломском усавршавању у Србији је 20 официра припадника оружаних снага Алжира. Подсетимо, 2006. само се 27 кандидата из Србије пријавило за школовање на Војној академији. Прошле године тај број је био изнад хиљаду, што значи да је интересовање 50 пута веће. Четири кандидата конкурише за једно место на Војној академији, десет кандидата за једно место у Војној гимназији, што је најбољи доказ да је наша војска институција у коју грађани имају највише поверења.
Колико је припадника Министарства обране и Војске Србије на школовању у иностранству?
- Прошле године су 192 припадника Министарства одбране и Војске Србије завршила школовање или усавршавање у иностранству. Тренутно се на војним академијама у иностранству налази 18 наших кадета - у Грчкој осам, Италији шест и у САД четири кадета. Први пут после дужег периода имамо наше полазнике и на руским војним школама, а ове године имамо руског официра који се школује код нас.
Каква је војна сарадња са Русијом?
- Желимо додатно да унапредимо сарадњу са Русијом. Амбиције су да војна сарадња између Србије и Руске Федерације достигне висок ниво, какав имамо у политичким и економским односима. Од 2007. конкретним и конструктивним корацима, иницијативама и идејама показујемо према руској страни вољу и жељу да то буде тако. Мислим да би наши напори могли да уроде плодом већ до краја ове године.
Са ким Србија најбоље сарађује у региону?
- Најбоље односе у овој области у региону имамо са Босном и Херцеговином, а потом и са Македонијом, Словенијом, Црном Гором, Бугарском, Румунијом, Мађарском. До краја априла посетићу Загреб, где ћемо усагласити међудржавни споразум у области одбране, који два министра треба да потпишу у првој половини ове године. Разматрамо успостављање сарадње и са Албанијом. Подсетио бих да сем развијања добре билатералне сарадње у региону, Министарство одбране учествује у раду свих регионалних безбедносних иницијатива.
Каква је војна сарадња са осталим земљама?
- Билатералну сарадњу имамо са више од 50 земаља. За последње две године смо потписали 23 међудржавна уговора, од тога у прошлој години са Великом Британијом, Шпанијом и Португалом. Сарадња у области одбране са САД је најбољи део укупних билатералних односа Србије и САД. Такође, са Кином имамо изврсну сарадњу у сваком погледу. Планирамо да у 2010. потпишемо више од 20 међународних уговора. У првој половини ове године на реду је потписивање споразума са Француском и Алжиром.
На ком је нивоу сарадња у вези са одбрамбеном индустријом?
- Значајни уговори су потписани са великим бројем земаља у Северној Африци и на Блиском истоку, а имамо и најаве нових уговора. Војно-економска сарадња није само трговина, већ представља висок степен поверења између држава. Реч је о трансферу технологија, знања, заједничким улагањима и наступу на трећим тржиштима, отварању нових радних места.
Политика безбедности
У ком правцу иде политика безбедности Србије?
- Постоји неколико приоритета наше политике. То су европске интеграције, одбрана територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, регионална сарадња и економска сарадња са светом. Опште су позната четири стуба наше спољне политике - Брисел, Москва, Пекинг и Вашингтон. У сваком погледу су Министарство одбране и Војска Србије незаобилазан инструмент у функцији остваривања државне и спољне политике. У области европских интеграција је Европска комисија последњих година врло позитивно оцењивала реформу система одбране. Сарадња у области одбране један је од кључних фактора сарадње у региону и значајно доприноси изградњи регионалне стабилности. У последње три године остварили смо одличну сарадњу у области одбране са свим државама региона. Од Анкаре до Љубљане и Беча, реализовали смо посете на највишем нивоу и такође, потписали споразуме о сарадњи у области одбране са већином регионалних држава.
Аутор: Бојан Цвејић
