18.03.2010.

Свечана академија поводом Дана Војне академије у Југословенском драмском позоришту

Свечаном академијом на Великој сцени Јогословенског драмског позоришта вечерас је обележен значајан јубилеј – 160 година Војне академије. Том, за Министарство одбране и образовни систем Србије, веома важном догађају, присуствовали су председник Републике Србије Борис Тадић, патријарх српски Иринеј, председник Владе Мирко Цветковић и министри у Влади, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, представници војног и дипломатског кора у Беораду, те познате личности из јавног, привредног и културног живота наше земље.

– Када једна државна институција у Србији слави 160 година постојања, то јесте јубилеј вредан пажње. А када знамо да се ради о образовној институцији, која школује јунаке од којих су многи дали животе за своју државу и народ, онда је то јубилеј вредан дубоког поштовања – рекао је министар Шутановац поздрављајући госте и захвалио свима који су се вечерас у Југословенском драмском позоришту окупили да заједнички обележе празник и Министарства одбране и образовног система Србије.

Министар Шутановац истакао je да je данас, после 160 година постојања Војне академије, подједнако тешко замислити историју Балкана без Војске Србије, а Војску Србије без Војне академије.

– Свесни улоге Војске Србије у друштву, настављамо реформе с циљем да, уз изразито поштовање традиције, изградимо савремену Војску која ће бити део модерног друштва и која ће истовремено промовисати најсветлије традиције оне војске која се са великом храброшћу, по правилу, упуштала у битке против вишеструко надмоћнијег непријатеља, ради заштите своје државе и свога народа – нагласио је министар одбране, додајући да је један од најважнијих сегмената те реформе управо реформа војнообразовног система, по коме је наша војска позната широм света.

Шутановац је навео да савремени изазови, ризици и претње захтевају војни кадар који ће бити оспособљен да увек и на сваком месту нађе начин да адекватно одговори на угрожавање свеобухватне безбедности.

– Следећи тај принцип, циљ нам је да профилишемо модеран, ефикасан и функционалан образовни систем, који ће у потпуности одговорити потребама војске 21. века. Желим да нагласим да смо, анализирајући те потребе, оформили и медицински факултет на Војномедицинској академији, чије студије већ у првој години похађају и кадети страних војски. У оквиру реформе, створили смо и услове за почетак новог облика усавршавања у виду интегрисаних студија безбедности и одбране – истакао је министар.

Да смо на правом путу, рекао је министар одбране, најбоље говоре чињенице о интересовању младих за упис на Војну академију. У протеклој години, на конкурс за упис у Војну академију јавило се више од 1.000 кандидата, што је више од четири кандидата за једно упражњено место.

– Србија жели и може да буде лидер у региону. Пред нама је пут да тај циљ и достигнемо, али са поносом желим да истакнем да је војно образовање већ лидер у региону и веома важан чинилац наше спољне политике. У протеклих неколико година на нашој Војној академији се, у складу са најбољим традицијама, школују кадети и официри страних војски. Тренутно школујемо кадете и официре из Македоније, БиХ, Црне Горе, Руске Федерације, Алжира, Турске, ако томе додамо и оне који су већ прошли школовање у годинама за нама и то из Кине, Америке, Француске, Ирака, као и оне које очекујемо, није тешко закључити да је Војна академија заиста препозната као изразито квалитетна војнообразовна институција и у земљи и у иностранству – рекао је Шутановац.

Министар одбране најавио је у овој години и формирање Универзитета одбране. Према његовим речима тиме ће се објединити образовни и научноистраживачки рад у јединствен процес високошколског образовања, а војне научноистраживачке установе интегрисати у систем научноистраживачке делатности друштва.

– Упоредо с реформом војног школства, успоставили смо правне темеље, као и нову, ефикаснију организацију целокупног Министарства одбране. Унапредили смо међународну војну сарадњу и интензивирали процес професионализације Војске, што представља кључни задатак реформе. Током протекле године имали смо, поред повећаног интересовања за упис у Војну гимназију и Војну академију, и велико интересовање за приступање професионалном саставу Војске Србије, што јесте показатељ да ћемо и тај задатак успешно извршити – рекао је Драган Шутановац.

Како је истакао министар одбране, Војска Србије је после дугог низа година поново постала државна институција која ужива највеће поверење свог народа.

– Жеља нам је да тако буде и у овој години, што је и нови задатак. На крају, користим прилику да свим садашњим, али и бившим припадницима Војне академије честитам јубилеј и пожелим успех у даљем раду, а кадетима, садашњим и будућим, желим да знања стичу у миру и користе само на полигонима – закључио је министар одбране Драган Шутановац.

Посебним драмским програмом “Част је наша имовина” у режији Александра Мандића, где је текст говора ђенерала Михаила Рашића, 1914. година, написао академик Добрица Ћосић, Војна академија је представила своју дугу, богату и славну историју.

Бригадни генерал доцент др Младен Вуруна, начелник Војне академије, начинио је за ову прилику интересантан приказ историје војног школства – 160 година Војне академије је више од 70.000 уписаних на школовање. У првој класи уписано је 23 младића. Данас на школовању имамо око 1.300 ученика, кадета, кадеткиња и официра. 160 година Војне академије је и неколико хиљада професора, међу којима је било академика, министара, научника, уметника и славних војсковођа. У Артилеријској школи рад је започело 10 професора. Данас у Војној академији наставу држи око 200 наставника и сарадника.

– 160 година Војне академије – додао је генерал – су стотине предмета и испита, али и четврт века практичне наставе у теренским условима. У Артилеријској школи, поред математике, физике, хемије, историје и географије, изучавала се и стилистика, хипологија, антропологија, религија и музика.

Данас се у Војној академији, уз многе предмете, уче и страни језици, међународно хуманитарно право, информатика, мировне операције и политика одбране.

– 160 година Војне академије су и њени некадашњи питомци и кадети, неки од њих су били председници владе, министри војске, грађевине и спољних послова, државни саветници, посланици, војводе, председници Српске академије наука, уметници, народни хероји, носиоци највиших ордена, спортисти државни репрезентативци и власници медаља... – навео је генерал Вуруна и додао да је 160 година Војне академије време страдања и уздизања, раздвајања и спајања, ратова и мира, стварања и промена, прошлости и будућности. Ипак, и пре свега, 160 година Војне академије је време успеха.

Наши еминентни глумци старије и млађе генерације: Миша Јанкетић, Лазар Ристовски, Бранислав Лечић, Горан Султановић, Драган Бјелогрлић, Милорад Мандић, Гордан Кичић, Мaрко Јанкетић, Катарина Марковић, уз помоћ кадета, кадеткиња и хора Војне академије, као и Оркестра Министарства одбране “Станислав Бинички” и Оркестра Гарде – извели су једночасовни програм сачињен из занимљивих секвенци из живота Војне академије. Обухваћена је историја, значајни професори, српске војводе у време када су били кадети, а забележени су и савремени догађаји.

Поводом овог јубилеја, министар Шутановац уручимо је признања за значајна дела истакнутим члановима нашег друштва који су завршили Војну академију: књижевнику Мирку Демићу, добитнику Андрићеве награде, који је дипломирао 1987. године; постхумно мајору пилоту Горану Љубоји који је погинуо сташавајући људске животе на плажи у Улцињу, који је завршио Војну академију 1993. године и академику САНУ Владу Стругару који је школовање завршио 1957. године.

Изјава председника Тадића поводом свечане академије

– Одајем признање министру одбране, начелнику Војне академије, као и свим организаторима, јер је ова свечаност другачија него што је то обично случај у оваквим приликама. Њихова иновативност је за сваку похвалу. Кадети су, такође, учинили велику ствар, јер су учествовали у представи, а да се није приметило да нису глумци.

На питање који део представе је на њега оставио најјачи утисак, председник Тадић је одговорио – Било је више него тешко слушати дијалог двојице кумова - Србина, чија је супруга Словенка и Хрвата, ожењеног Српкињом. Сви смо се на тренутак вратили у тескобне деведесете. Добро је да смо из тога изашли, и да све то посматрамо у позоришту, а не у стварности.

Изјаве глумаца о улогама у позоришној представи пободом 160 година Војне академије

Гордан Кичић, професор – Батајница

– Глумим професора на Војној академији, пилота. Прича је савремена. Све се дешава на часу. У току је симулација летења и моји кадети успевају да систем за навигацију надограде на своју руку, без мог одобрења. Пошто су сјајни, ја их мало грдим, али им на крају све опраштам. Мислим да сам ја једини плавац у представи и то ми је посебно задовољство. Увек се радујем када сам у прилици да помогнем Војсци, којој сам иначе веома захвалан јер сам цивилно служио свој војни рок у Народном позоришту, а то је за уметнике ипак најбоље решење.

Миша Јанкетић, професор, 1875. година

– Ја сам професор старог кова на Академији. У то време доктрина је била заснована на одбрани и борби против Турака. Србија је јако дуго имала само тог једног непријатеља. Ја сам професор четворици наших будућих војвода: Степи, Путнику, Мишићу и Бојовићу – занимљиво искуство.

Катарина Марковић, Милена, кадет Војне академије данас, библиотека

– Тумачим лик Милене, кадеткиње, која глуми Јулију у библиотеци у једном интересантном дијалогу, са Ромеом, наравно.

Немања Радојевић, кадет Војне академије

– Ја играм друга главног глумца у сцени из Ромеа и Јулије, сметам им у припремама, јер најављујем јутарњу смотру. Иначе сам кадет Војне академије, четврта година, а у представи сам јер имам искуства и у уметничким водама. Спој уметности и униформе ми веома прија. У Војсци се увек инсистирало на уметности.

Горан Султановић, 1945. година, Топчидер, мајор Анђић

– Играм официра краљеве војске, који је после ослобођења и Другог светског рата постао предавач на Војној академији. Он је лојалан Србији. А како после рата није било довољно школованих кадрова, мајор Анђић се нашао у улози професора. У сцени са питомцем, који је изабран међу 2.000 младих бораца да учи за официра, је и дијалог о различитим, али помирљивим концепцијама.

Драган Бјелогрлић, 1991. година, Ратна школа

– Сцена у којој се појављујемо ја и Драган Петровић је можда и најинтригантнија на вечерашњој представи. Све остало је углавном даља историја. Овде се све дешава у Загребу 1991. године. Ја играм официра ЈНА, а Пеле припадника Зенги, бившег официра ЈНА. Ми смо пријатељи, кумови, а у том тренутку смо се нашли на различитим, сукобљеним странама. Због још увек до краја неразјашњених чињеница о том делу наше историје, мислим да ће та сцена у представи изазвати највише полемика.

Милорад Мандић, 1945. година, Топчидер, Радивоје

– Радивоје је борац. Он зна да се бори, зна да трпи, али му школа не иде. Није имао времена да се бави школом, био је рат, Други светски. Изабран је међу 2.000 бораца да буде међу првим питомцима Академије. У почетку је тешко, али после разговора са мајором Анђићем, бившим краљевим официром, успева да се промени. Пристаје на то да се школује, али се тешко одваја од оружја.