18.03.2010.

Svečana akademija povodom Dana Vojne akademije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Svečanom akademijom na Velikoj sceni Jogoslovenskog dramskog pozorišta večeras je obeležen značajan jubilej – 160 godina Vojne akademije. Tom, za Ministarstvo odbrane i obrazovni sistem Srbije, veoma važnom događaju, prisustvovali su predsednik Republike Srbije Boris Tadić, patrijarh srpski Irinej, predsednik Vlade Mirko Cvetković i ministri u Vladi, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, predstavnici vojnog i diplomatskog kora u Beoradu, te poznate ličnosti iz javnog, privrednog i kulturnog života naše zemlje.

– Kada jedna državna institucija u Srbiji slavi 160 godina postojanja, to jeste jubilej vredan pažnje. A kada znamo da se radi o obrazovnoj instituciji, koja školuje junake od kojih su mnogi dali živote za svoju državu i narod, onda je to jubilej vredan dubokog poštovanja – rekao je ministar Šutanovac pozdravljajući goste i zahvalio svima koji su se večeras u Jugoslovenskom dramskom pozorištu okupili da zajednički obeleže praznik i Ministarstva odbrane i obrazovnog sistema Srbije.

Ministar Šutanovac istakao je da je danas, posle 160 godina postojanja Vojne akademije, podjednako teško zamisliti istoriju Balkana bez Vojske Srbije, a Vojsku Srbije bez Vojne akademije.

– Svesni uloge Vojske Srbije u društvu, nastavljamo reforme s ciljem da, uz izrazito poštovanje tradicije, izgradimo savremenu Vojsku koja će biti deo modernog društva i koja će istovremeno promovisati najsvetlije tradicije one vojske koja se sa velikom hrabrošću, po pravilu, upuštala u bitke protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja, radi zaštite svoje države i svoga naroda – naglasio je ministar odbrane, dodajući da je jedan od najvažnijih segmenata te reforme upravo reforma vojnoobrazovnog sistema, po kome je naša vojska poznata širom sveta.

Šutanovac je naveo da savremeni izazovi, rizici i pretnje zahtevaju vojni kadar koji će biti osposobljen da uvek i na svakom mestu nađe način da adekvatno odgovori na ugrožavanje sveobuhvatne bezbednosti.

– Sledeći taj princip, cilj nam je da profilišemo moderan, efikasan i funkcionalan obrazovni sistem, koji će u potpunosti odgovoriti potrebama vojske 21. veka. Želim da naglasim da smo, analizirajući te potrebe, oformili i medicinski fakultet na Vojnomedicinskoj akademiji, čije studije već u prvoj godini pohađaju i kadeti stranih vojski. U okviru reforme, stvorili smo i uslove za početak novog oblika usavršavanja u vidu integrisanih studija bezbednosti i odbrane – istakao je ministar.

Da smo na pravom putu, rekao je ministar odbrane, najbolje govore činjenice o interesovanju mladih za upis na Vojnu akademiju. U protekloj godini, na konkurs za upis u Vojnu akademiju javilo se više od 1.000 kandidata, što je više od četiri kandidata za jedno upražnjeno mesto.

– Srbija želi i može da bude lider u regionu. Pred nama je put da taj cilj i dostignemo, ali sa ponosom želim da istaknem da je vojno obrazovanje već lider u regionu i veoma važan činilac naše spoljne politike. U proteklih nekoliko godina na našoj Vojnoj akademiji se, u skladu sa najboljim tradicijama, školuju kadeti i oficiri stranih vojski. Trenutno školujemo kadete i oficire iz Makedonije, BiH, Crne Gore, Ruske Federacije, Alžira, Turske, ako tome dodamo i one koji su već prošli školovanje u godinama za nama i to iz Kine, Amerike, Francuske, Iraka, kao i one koje očekujemo, nije teško zaključiti da je Vojna akademija zaista prepoznata kao izrazito kvalitetna vojnoobrazovna institucija i u zemlji i u inostranstvu – rekao je Šutanovac.

Ministar odbrane najavio je u ovoj godini i formiranje Univerziteta odbrane. Prema njegovim rečima time će se objediniti obrazovni i naučnoistraživački rad u jedinstven proces visokoškolskog obrazovanja, a vojne naučnoistraživačke ustanove integrisati u sistem naučnoistraživačke delatnosti društva.

– Uporedo s reformom vojnog školstva, uspostavili smo pravne temelje, kao i novu, efikasniju organizaciju celokupnog Ministarstva odbrane. Unapredili smo međunarodnu vojnu saradnju i intenzivirali proces profesionalizacije Vojske, što predstavlja ključni zadatak reforme. Tokom protekle godine imali smo, pored povećanog interesovanja za upis u Vojnu gimnaziju i Vojnu akademiju, i veliko interesovanje za pristupanje profesionalnom sastavu Vojske Srbije, što jeste pokazatelj da ćemo i taj zadatak uspešno izvršiti – rekao je Dragan Šutanovac.

Kako je istakao ministar odbrane, Vojska Srbije je posle dugog niza godina ponovo postala državna institucija koja uživa najveće poverenje svog naroda.

– Želja nam je da tako bude i u ovoj godini, što je i novi zadatak. Na kraju, koristim priliku da svim sadašnjim, ali i bivšim pripadnicima Vojne akademije čestitam jubilej i poželim uspeh u daljem radu, a kadetima, sadašnjim i budućim, želim da znanja stiču u miru i koriste samo na poligonima – zaključio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Posebnim dramskim programom “Čast je naša imovina” u režiji Aleksandra Mandića, gde je tekst govora đenerala Mihaila Rašića, 1914. godina, napisao akademik Dobrica Ćosić, Vojna akademija je predstavila svoju dugu, bogatu i slavnu istoriju.

Brigadni general docent dr Mladen Vuruna, načelnik Vojne akademije, načinio je za ovu priliku interesantan prikaz istorije vojnog školstva – 160 godina Vojne akademije je više od 70.000 upisanih na školovanje. U prvoj klasi upisano je 23 mladića. Danas na školovanju imamo oko 1.300 učenika, kadeta, kadetkinja i oficira. 160 godina Vojne akademije je i nekoliko hiljada profesora, među kojima je bilo akademika, ministara, naučnika, umetnika i slavnih vojskovođa. U Artilerijskoj školi rad je započelo 10 profesora. Danas u Vojnoj akademiji nastavu drži oko 200 nastavnika i saradnika.

– 160 godina Vojne akademije – dodao je general – su stotine predmeta i ispita, ali i četvrt veka praktične nastave u terenskim uslovima. U Artilerijskoj školi, pored matematike, fizike, hemije, istorije i geografije, izučavala se i stilistika, hipologija, antropologija, religija i muzika.

Danas se u Vojnoj akademiji, uz mnoge predmete, uče i strani jezici, međunarodno humanitarno pravo, informatika, mirovne operacije i politika odbrane.

– 160 godina Vojne akademije su i njeni nekadašnji pitomci i kadeti, neki od njih su bili predsednici vlade, ministri vojske, građevine i spoljnih poslova, državni savetnici, poslanici, vojvode, predsednici Srpske akademije nauka, umetnici, narodni heroji, nosioci najviših ordena, sportisti državni reprezentativci i vlasnici medalja... – naveo je general Vuruna i dodao da je 160 godina Vojne akademije vreme stradanja i uzdizanja, razdvajanja i spajanja, ratova i mira, stvaranja i promena, prošlosti i budućnosti. Ipak, i pre svega, 160 godina Vojne akademije je vreme uspeha.

Naši eminentni glumci starije i mlađe generacije: Miša Janketić, Lazar Ristovski, Branislav Lečić, Goran Sultanović, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić, Gordan Kičić, Marko Janketić, Katarina Marković, uz pomoć kadeta, kadetkinja i hora Vojne akademije, kao i Orkestra Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” i Orkestra Garde – izveli su jednočasovni program sačinjen iz zanimljivih sekvenci iz života Vojne akademije. Obuhvaćena je istorija, značajni profesori, srpske vojvode u vreme kada su bili kadeti, a zabeleženi su i savremeni događaji.

Povodom ovog jubileja, ministar Šutanovac uručimo je priznanja za značajna dela istaknutim članovima našeg društva koji su završili Vojnu akademiju: književniku Mirku Demiću, dobitniku Andrićeve nagrade, koji je diplomirao 1987. godine; posthumno majoru pilotu Goranu Ljuboji koji je poginuo stašavajući ljudske živote na plaži u Ulcinju, koji je završio Vojnu akademiju 1993. godine i akademiku SANU Vladu Strugaru koji je školovanje završio 1957. godine.

Izjava predsednika Tadića povodom svečane akademije

– Odajem priznanje ministru odbrane, načelniku Vojne akademije, kao i svim organizatorima, jer je ova svečanost drugačija nego što je to obično slučaj u ovakvim prilikama. Njihova inovativnost je za svaku pohvalu. Kadeti su, takođe, učinili veliku stvar, jer su učestvovali u predstavi, a da se nije primetilo da nisu glumci.

Na pitanje koji deo predstave je na njega ostavio najjači utisak, predsednik Tadić je odgovorio – Bilo je više nego teško slušati dijalog dvojice kumova - Srbina, čija je supruga Slovenka i Hrvata, oženjenog Srpkinjom. Svi smo se na trenutak vratili u teskobne devedesete. Dobro je da smo iz toga izašli, i da sve to posmatramo u pozorištu, a ne u stvarnosti.

Izjave glumaca o ulogama u pozorišnoj predstavi pobodom 160 godina Vojne akademije

Gordan Kičić, profesor – Batajnica

– Glumim profesora na Vojnoj akademiji, pilota. Priča je savremena. Sve se dešava na času. U toku je simulacija letenja i moji kadeti uspevaju da sistem za navigaciju nadograde na svoju ruku, bez mog odobrenja. Pošto su sjajni, ja ih malo grdim, ali im na kraju sve opraštam. Mislim da sam ja jedini plavac u predstavi i to mi je posebno zadovoljstvo. Uvek se radujem kada sam u prilici da pomognem Vojsci, kojoj sam inače veoma zahvalan jer sam civilno služio svoj vojni rok u Narodnom pozorištu, a to je za umetnike ipak najbolje rešenje.

Miša Janketić, profesor, 1875. godina

– Ja sam profesor starog kova na Akademiji. U to vreme doktrina je bila zasnovana na odbrani i borbi protiv Turaka. Srbija je jako dugo imala samo tog jednog neprijatelja. Ja sam profesor četvorici naših budućih vojvoda: Stepi, Putniku, Mišiću i Bojoviću – zanimljivo iskustvo.

Katarina Marković, Milena, kadet Vojne akademije danas, biblioteka

– Tumačim lik Milene, kadetkinje, koja glumi Juliju u biblioteci u jednom interesantnom dijalogu, sa Romeom, naravno.

Nemanja Radojević, kadet Vojne akademije

– Ja igram druga glavnog glumca u sceni iz Romea i Julije, smetam im u pripremama, jer najavljujem jutarnju smotru. Inače sam kadet Vojne akademije, četvrta godina, a u predstavi sam jer imam iskustva i u umetničkim vodama. Spoj umetnosti i uniforme mi veoma prija. U Vojsci se uvek insistiralo na umetnosti.

Goran Sultanović, 1945. godina, Topčider, major Anđić

– Igram oficira kraljeve vojske, koji je posle oslobođenja i Drugog svetskog rata postao predavač na Vojnoj akademiji. On je lojalan Srbiji. A kako posle rata nije bilo dovoljno školovanih kadrova, major Anđić se našao u ulozi profesora. U sceni sa pitomcem, koji je izabran među 2.000 mladih boraca da uči za oficira, je i dijalog o različitim, ali pomirljivim koncepcijama.

Dragan Bjelogrlić, 1991. godina, Ratna škola

– Scena u kojoj se pojavljujemo ja i Dragan Petrović je možda i najintrigantnija na večerašnjoj predstavi. Sve ostalo je uglavnom dalja istorija. Ovde se sve dešava u Zagrebu 1991. godine. Ja igram oficira JNA, a Pele pripadnika Zengi, bivšeg oficira JNA. Mi smo prijatelji, kumovi, a u tom trenutku smo se našli na različitim, sukobljenim stranama. Zbog još uvek do kraja nerazjašnjenih činjenica o tom delu naše istorije, mislim da će ta scena u predstavi izazvati najviše polemika.

Milorad Mandić, 1945. godina, Topčider, Radivoje

– Radivoje je borac. On zna da se bori, zna da trpi, ali mu škola ne ide. Nije imao vremena da se bavi školom, bio je rat, Drugi svetski. Izabran je među 2.000 boraca da bude među prvim pitomcima Akademije. U početku je teško, ali posle razgovora sa majorom Anđićem, bivšim kraljevim oficirom, uspeva da se promeni. Pristaje na to da se školuje, ali se teško odvaja od oružja.