08.01.2010.
Интервју министра Шутановца дневном листу
Ако желите да извозите, не смете да имате политичке сметње. Група америчких сенатора ускоро у Београду, након чега би требало да буду створени услови за формализовање америчке подршке Србији и у Сенату и у Конгресу.
Министар одбране Драган Шутановац сматра да Србија годишње може да има између 400 и 500 милиона долара од извоза наоружања и војне опреме и продаје знања и услуга из области безбедности, чему треба додати и могућност дугорочног ангажовања домаће грађевинске оперативе, као и пласмана пољопривредних производа. „Реч је о просеку, укупни ефекти не могу да се сагледавају само на основу једне године будући да се уговори закључују на више година. Наша жеља је да правимо уговоре који ће имати стратешки допринос повећању извоза а самим тим и смањењу спољнотрговинског дефицита“, каже Шутановац.Где је Србија сада у односу на бившу Југославију, која је била велики извозник наоружања и војне опреме?
У 2009. години смо достигли приближно резултат какав је био 1989. године у бившој СФРЈ која је била око три пута већа. То сматрамо изузетним успехом, али не и коначним дометом. Сви памте уговоре о продаји тенкова Кувајту који је реализован непосредно пред почетак ратова у бившој СФРЈ. Сада смо поново врло близу тог резултата.
Зашто Србија није успела да у минулих двадесетак година одржи темпо извоза наоружања и војне опреме који је имала бивша СФРЈ?
Није никаква тајна да је производ одбрамбене индустрије такозвани политички производ. Дакле, да би могао да се реализује неопходно је у најмању руку да немате политичких сметњи. Сама чињеница да смо вишеструко у протеклој години повећали извоз и уговарање указује не да немамо политичких сметњи већ да имамо подршку.
Каква је у том контексту улога сарадње са НАТО-ом?
Проширивање сарадње са НАТО-ом, поред безбедносног питања, треба да нам донесе напредак и у научно-технолошком развоју, као и у развоју медицине, енергетике, заштите животне средине...
А улога сарадње са САД?
Дубоко сам убеђен да је посета делегације Министарства одбране Америци, као и посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији, имала вишеструко позитивне консеквенце од којих су тренутно највидљивије донације које наш систем одбране добија од САД. Ако кажемо да је приоритетни спољнополитички циљ учлањење Србије у ЕУ, онда нам је свака подршка у приближавању добродошла. Подсећам да је након посете Бајдена америчка администрација јасно рекла да Србија испуњава обавезе према Хашком трибуналу и тиме нам дала велику подршку ка даљем интегрисању у ЕУ.
Хоће ли та подршка бити настављена?
Свакако. Током посете Америци водио сам разговоре и у Сенату и у Конгресу и том приликом сам изнео спољнополитичке приоритете Србије за које смо добили апсолутну подршку. Ускоро очекујемо и посету једне делегације сенатора са Џорџом Војновичем на челу, након које би требало да буду створени услови за формализовање америчке подршке Србији и у Сенату и у Конгресу.
Драган Јањић
-----------------------------------------------------------
Ангажовање Поноша не би нарушило односе са МИП-ом
Доскорашњи начелник Генералштаба генерал Здравко Понош, по свему судећи, одлази на нову функцију, у Министарство иностраних послова. Са њим сте јавно дошли у сукоб. Да ли његово постављење може да угрози сарадњу два министарства?
Систем одбране не може да зависи од једног човека, било у самом систему било ван њега. Не мислим да било ко у Министарству иностраних послова жели да преузме ингеренције Министарства одбране, нити мислим да евентуални ангажман Поноша може до тога да доведе. У међународној сарадњи у области одбране ингеренције су јасно дефинисане и немам никакву дилему да ће то и у будућности да функционише на подједнако добар начин као што функционише сада.
На овогодишњој амбасадорској конференцији сам захвалио свим амбасадорима појединачно са којима смо у току прошле године сарађивали директно, а посебно онима са чијим смо земљама, у којима службују, направили најбоље резултате. Радује ме што је по завршетку конференције велики број амбасадора изразио жељу да у овој години посетимо земље у којима они службују, како би се проширила сарадња.
-----------------------------------------------------------------------------
Сви официри мораће неко време да проведу у трупи
Тренутно најважнији део реформе је завршетак професионализације Војске Србије, што подразумева смањење администрације и повећање оперативних снага кроз запошљавање професионалних војника, али и цивила на позицијама на којима је неопходно њихово присуство. Министарство одбране не смањује бројно стање Војске Србије, напротив. У току је усвајање нове формације по којој ће наше министарство и војска бити структурисани у складу с најзахтевнијим стандардима.
Шта то конкретно значи?
То значи да се смањује број такозваних канцеларијских официрских места и да се ојачавају формације у самој војсци. У припреми је одлука по којој ће сви официри до одређеног нивоа који раде у управном делу Министарства морати годишње да извесно време проведу у трупи. До сада је постојала пракса да се официр по завршетку војне академије ангажује у управом делу Министарства, да као такав у цивилном оделу остане тамо заувек и направи каријеру какву не може да сања трупни официр због кога војска и постоји.
Када ће бити завршена професионализација Војске Србије?
Жеља нам је да се то догоди следеће године у ово време. За тако нешто, поред буџета који нам тренутно то омогућава, неопходна је и општа друштвена подршка, као и подршка медија, невладиног сектора...
Србија треба да има 10.600 активних војника, плус око 2.000 војника који би били на обуци. Подсећам да смо новим законом увели једну апсолутно нову категорију у систему одбране, активну резерву. Реч је о људима који би, поред професије коју обављају у цивилству, имали и одређену позицију у оквиру система одбране. Улазак у активну резерву је добровољан, а сваки активни резервиста ће имати, поред својих обавеза, и одређене бенефиције. Такав модел постоји у развијеним земљама света, не само у војсци, већ и у полицији.
