15.03.2009.
Интервју бригадног генерала доц. др Младена Вуруне, начелника Управе за школство, магазину „Одбрана“
Дан Војне академије, 18. март, разумемо не само као датум када се своде биланси календарске године, подвлаче успеси и награђују заслужни, него као тренутак када сви који су свој рад уградили у процес увођења нових снага у систем одбране, треба јасно да сагледају циклус који следи. Бити суштински далековид, истовремено значи и бити искрен у спознаји грешке, пропуста или мањка одлучности током претходног периода.
Људи који се баве образовањем младих старешина Војске Србије морају бити проницљиви колико и најодговорнији људи у држави. Њихова визија не сме сезати краће од четири године, колико траје школовање једне класе Академије, и у њу морају бити урачунати чиниоци, на први поглед далеки и недодирљиви систему одбране.
У разговору који следи, бригадни генерал доцент др Младен Вуруна, начелник Управе за школство Сектора за људске ресурсе Министарства одбране, открива нам концепт који би дугорочно позиционирао систем војног школства у образовно-научни амбијент Србије, омогућавајући сигуран ресурс младих старешина спремних и способних да брину о безбедности земље. * У току је процес акредитације Војне академије, чији епилог са нестрпљењем очекујемо. Докле се стигло у том послу?
– Војна академија поднела је сву неопходну документацију за акредитацију институције и студијских програма. Исто је учинила и Војномедицинска академија. Намера ВА јесте да се акредитује као висока школа академских студија, док је ВМА поднела захтев за акредитацију високе школе интегрисаних академских студија медицине. Војна академија ће, после добијања уверења о акредитацији и дозволе за рад од Министарства просвете, школовати будуће официре на основним академским студијама у пет студијских програма – менаџмент у одбрани, војноелектронско инжењерство, војномашинско инжењерство, војнохемијско инжењерство и војно ваздухопловство. Студенти који заврше те студијске програме добијаће дипломе, препознате и признате у друштву – дипломе менаџера одбране, инжењера електротехнике и рачунарства, инжењера машинства или технологије, односно инжењера саобраћаја. Поменутим студијским програмима обухваћени су сви родови Војске Србије као и неке службе, другим речима – све што је оружаним снагама потребно сада, али у будућности.
* Када бисмо могли да очекујемо исход?
– Акредитација високошколских установа почела је 2007. године, након доношења Закона о високом образовању, који је усвојен две године раније. Акредитација се спроводи у пет циклуса. Академија је захтев за акредитацију, као и већина факултета у Србији, поднела новембра прошле године. Прве резултате са нестрпљењем очекујемо већ за неколико дана.
* Статус дипломаца Војне академије међу колегама из цивилства актуелно је питање већ неколико година. Пуно се говорило о сарадњи Академије и цивилних факултета на заједничким студијским програмима, односно да ће завршавајући их, студенти ВА добијати и војну и цивилну диплому. Данас је на ВА у оптицају неколико наставних планова и програма. Видите ли епилог?
– Ствари треба појаснити. Није суштински битно да ли ће неко добити цивилну диплому. Суштина је да лице после школовања добије диплому која ће бити призната у друштву, и то не само код нас него и у европском простору високог образовања. Та прича је, уосталом утемељена и у Закону о одбрани и у министарском упутству за 2008. и 2009. годину, у којима стоји да морамо да ускладимо систем образовања код нас са системом образовања у друштву. Најбољи пут такве хармонизације јесте акредитација. Дакле, није важно како ће се диплома звати. Битно је да буде призната и препозната.
* А, наставни планови?
– Тренутно се четврта и пета година школују по старим студијским програмима. Друга и трећа година неких родова, као што су пешадија, оклопне јединице, АРЈПВО, ваздушно осматрање и јављање и авијација, школују се по заједничким студијским програмима са неким факултетима Београдског универзитета. То су Факултет безбедности, Факултет организационих наука и Саобраћајни факултет. Студенти који су сада на првој години школују се према програмима који још нису акредитовани, али се надамо и учинили смо све да се то убрзо промени. Ми ћемо после акредитације искористити законску могућност да свима који нису похађали заједничке студијске програме, применом еквиваленције, омогућимо да добију одговарајуће дипломе.
* Помиње се могућност оснивања неке врсте војног универзитета у који би ушла Војна и Војномедицинска академија.
– Универзитет је цивилизацијска тековина које се не треба одрећи. Ми ћемо реформу војног школства спровести корак по корак. Прва на реду је акредитација ВА и ВМА као институција, односно високих школа које су квалификоване и акредитоване за студије првог и другог степена. Тиме бисмо задовољили готово све потребе система одбране. Војни универзитет, међутим, пружио би неке додатне могућности, као што је организовање докторских студија и развој научноистраживачког рада у области одбране и војне медицине. Трудићемо се да квалитет наших образовних институција поставимо тако да су оне у могућности да обједине образовни и научноистраживачки рад као компоненте јединственог процеса високог образовања. Сматрам да и ВА и ВМА имају квалитет да акредитују студије сва три степена и верификују своју научноистраживачку делатност.
* Од ове године млади потпоручници, пре преузимања прве дужности, стажирају шест месеци у јединицама Војске Србије. Сврха је, између осталог, „брушење” знања које су стекли током школовања. Чињеница је да је сваком младом старешини потребно време да помири разлике у ономе што је учио на Академији и свакодневних изазова трупе. Ради ли се нешто на смањивању тих разлика?
– То је био један од кључних захтева који је у процесу реформе војног школства поставио Генералштаб. Будућег потпоручника треба оспособити за командира вода. Нови студијски програми управо пружају ту могућност. У њима је 20 до 25 посто наставе посвећено војној обуци. Студент похађа војну обуку осам до девет месеци, што је дуже од војног рока или школе за резервне официре. У студијске програме уграђено је и стажирање на местима командира водова. Студенти ће проћи кроз 12 кампова током боравка на Војној академији, а поједини садржаји војне обуке спроводиће се и извођењем вежби у оквиру редовне наставе. После таквих студија, уверени смо, потпоручник ће бити спреман за почетне дужности, а јаз између студентског живота и прве дужности биће успешно премошћен.
* Пре неколико дана отворен је конкурс за пријем у Војну гимназију и Војну академију. Тиме почиње циклични процес чији крај очекујемо у октобру, када почиње школовање нове класе. Каква је стратегија промоције војног позива међу омладином?
– Број кандидата за упис прошле године знатно је порастао у односу на годину-две уназад. Верујем да ће се из године у годину повећавати. Много тога доприноси таквом закључку, између осталог и реформа система војног образовања. Призната диплома јесте велики аргумент. Ипак, треба рећи да се наши студенти не школују да би радили у цивилству. Напротив, оспособљавају се за почетне дужности у Војсци Србије. Али та призната диплома важна ј, јер им омогућава да се даље школују. Једноставно, живимо у таквом цивилизацијском тренутку када школе никада није довољно. Дакле, тим младим људима пружа се могућност да се усавршавају у разним правцима и они ће, верујем, то искористити.
И Министарство одбране учинило је значајне напоре на промоцији војног позива, а ти резултати виде се већ сада. У наредној години наставићемо са промоцијом тако што ће наши студенти учествовати на разним манифестацијама, не само у Београду него и у целој Србији, где ће и својом појавом и наступом учинити доста да Академију приближе омладини.
* Када бисте групи основаца или средњошколаца представљали Војну академију и покушали да их убедите да конкуришу, које бисте аргументе искористили?
– Прво бих им рекао да ће добити добро образовање. Затим бих им рекао да ће имати сигуран посао. Солидно плаћен посао. Поменуо бих могућност да током читавог живота напредују. Мислим да су то за младе људе довољни аргументи.
* Неке анализе показале су извесну меру непознавања чињеница о војном позиву међу омладином. Шта урадити да им се то разјасни?
– Када смо ми уписивали Војну академију, наравно, нисмо у потпуности разумели како Војска функционише. Мислим да није ни потребно да свршени средњошколци који долазе на Академију у потпуности разумеју Војску да би могли успешно да се баве својим почетним дужностима, односно пословима. Ми смо последњих година имали и реформу Војске Србије, тако да она не изгледа као што је изгледала некада. Сматрам да су ствари доста транспарентне и онај кога заиста занима да спозна како систем одбране изгледа и функционише, податке може наћи на сајту МО и ВС или у магазину Одбрана.
* Како се школовање девојака одразило на климу на Академији?
– Веома добро. Девојке сјајно обављају своје дужности, одговорне су и дисциплиноване. На дужности гледају као и младићи, а колеге су их добро прихватиле. Тако нешто је у свим европским земљама нормално. Имао сам прилике да обиђем доста војних академија и уверио сам се да је присуство оба пола добро прихваћено и позитивно се одразило на климу на академији.
* Да ли трпи дисциплина?
– Напротив! Девојке су веома дисциплиноване и то утиче и на мушкарце. Мислим да је то изазов за њих.
* Услови живота и рада студената су вечита тема. Нека обећања по том питању су испуњена, а нека нису, нпр. Интернет у свакој студентској соби?
– Не престајемо да радимо на томе. Надам се да ћемо до почетка следеће школске године испунити то обећање и омогућити брзу конекцију на Интернет у свакој соби. Од тог пројекта нисмо ниједног тренутка одустали, али економска ситуација напросто утиче на процесе и на догађаје. Студенти имају довољан број рачунара на располагању, имају приступ Интернету, а ми ћемо се трудити да им омогућимо још више.
* Није било необично видети студенте како чисте круг касарне чак и за време испитног рока. Занима ме да ли се у протеклих неколико година та политика у неком смислу променила?
– Круг зграде и просторије морају да изгледају примерено чисто. Учење и испити увек су били у првом плану, али и остале обавезе не смеју се занемарити. Онај ко упише ВА мора се помирити са чињеницом да ће имати много више обавеза него неки студент у грађанству. Мислим да студенти, ипак, нису преоптерећени. Када дођем на наставу и разговарам са њима на релацији професор–студент, сазнам ствари које у формалном приступу тешко да бих могао. Тачно је да је студената мање него раније, а допунске обавезе су исте. Ипак настојимо да добрим планирањем створимо амбијент у коме обавезе нису терет.
* Војна гимназија ускоро ће прославити 40 година постојања. Школа је више пута била на прагу укидања, али је преовладавала логика да је систему, ипак, потребна таква институција. Где је она сада ?
– Управо смо ових дана разматрали реформу Војне гимназије. Неподељено мишљење министра одбране господина Шутановца и генерала Милетића јесте да Гимназија треба да постоји и да она има место у систему војног школства. Дакле, школа ће опстати, не зато што треба да попуњава бројно стање Академије, већ због тога што даје сјајне будуће официре. Ако анализирамо шта је досад дала Војна гимназија, открићемо мноштво врхунских старешина, генерала, интелектуалаца... И Гимназија ће, неминовно, проћи процес верификације, односно процес хармонизације система војног школства са системом образовања у Србији, иако су њен план и програм већ сада идентични са НПП-ом цивилних школа истог профила. Она ће бити верификована и уписана у регистар средњих школа републике Србије, а Министарство одбране задржаће јурисдикцију над Војном гимназијом.
* Чиме би сте заокружили причу претходног циклуса између 18, марта 2008. и 2009. године, а чиме бисте је отворили до следећег празника?
– Огроман напор уложен је на реформу војног школства и резултати ће врло брзо бити видљиви. Оно што је наш темељни задатак за наредни период јесте да имплементирамо акредитацију, тј. нове студијске програме, да их поправимо и дорадимо, да и даље школујемо официре довољно образоване, квалитетне, способне да се суоче са свим изазовима, ризицима и претњама. Да се изборимо за наше место у нашем, али и европском академском простору... Такође, развијамо и систем усавршавања официра у четири нивоа. У питању је – нижи командно-штабни курс, командно-штабно усавршавање, генералштабно усавршавање и виши курс безбедности и одбране који ће похађати највиши официри и генерали, заједно са државним службеницима, политичарима... То је нешто што нас очекује у наредној години.
Александар ПЕТРОВИЋ
