13.06.2021.
Obeleženo 950 godina manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog
Svečanom akademijom u porti manastira, danas je obeležen jubilej manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog - 950 godina od osnivanja i 700 godina od upokojenja kralja Milutina, koji ga je obnovio.
Predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću, koji je pokrovitelj proslave, tom prilikom, dodeljen je orden Eparhije vranjske „Prepodobni Prohor Pčinjski". Predsedniku Vučiću orden je uručio episkop vranjski Pahomije, a to priznanje dodeljeno mu je za sav doprinos i pokroviteljstvo nad obeležavanjem godišnjice manastira.
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović prisustvovao je svečanoj akademiji, kao i svetoj arhijerejskoj liturgiji koja joj je prethodila kao i komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović i komandant Četvrte brigade Kopnene vojske brigadni general Novica Petrović.
Obraćajući se okupljenima, predsednik Aleksandar Vučić zahvalio je na ordenu koji mu je dodeljen u Manastiru Prohor Pčinjski, ističući da je građanima Srbije najbolje bilo kada srpska država i crkva zajedno rastu i poručujući da, iako ne moraju uvek da budu u saglasju, bez crkve nema očuvanja nacionalnog i državnog tkiva.
"Ja nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mi mnogo znači ovaj orden, jer mi se čini da kada zajedno rastu srpska država i srpska crkva, tada je najbolje građanima", rekao je predsednik Vučić obraćajući se na svečanoj akademiji kojom se obeležava 950 godina manastira.
On je dodao da u savremenoj srpskoj istoriji nikada nije toliko urađeno za hramove, crkvu, manastire, za bratstva i sestrinstva u njima. Naveo je da je svestan da to nije dovoljno, ali da zato svi moramo da radimo još više i da budemo uspešniji.
"Posle Ordena Svetog Save, a jedini sam srpski predsednik koji je taj Orden primio, i ovaj mi mnogo znači, jer je neko od vas primetio koliko smo se trudili i borili za podršku i pomoć crkvi, razumevajući da, iako ne moramo uvek da budemo u saglasju, bez crkve nema narodnog jedinstva i da ne možemo da očuvamo nacionalno i državni tkivo", rekao je predsednik Vučić.
Onaj ko to ne razume, a vodi državu, ne zalsužuje da je vodi i ne može da je vodi uspešno, poručio je predsednik Vučić.
"Hvala vam na Ordenu, ovo je za mene sada obaveza više", dodao je predsednik Republike Srbije.
Čuvaćemo i štitićemo i Kosovski zavet i Vidovdan, ali ćemo brinuti o budućnosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kao i u Bujanovcu i svakom drugom mestu gde Srbi žive, poručio je predsednik Vučić u nastvaku svog obraćanja.
On je istakao da će se naša delegacija u Briselu boriti za Srbiju, neće biti ničiji podanici osim što će biti sluge samo svoga naroda i svoje države.
Devet i po vekova postojanja i opstanka na trusnom, teškom tlu, dodao je predsednik Vučić, o čemu svedoči i ovaj jubilej je obaveza da i u narednih devet i po vekova postojimo i opstajemo.
„Naša obaveza je da narodu koji živi ovde, u Trgovištu i Bujanovcu obezbedimo opstanak, da ponovo pokrenemo u prostoru Gumoplastike fabričke pogone, da ponovo naši mladi mogu da se zaposle ovde, da mogu da rade i žive, vide budućnost za sebe i svoju decu. Ovde živi divan narod, ljudi koji su uvek poštovali državu, koji su se uvek radovali državi, voleli i cenili crkvu", dodao je predsednik Vučić.
On je naglasio da uprkos silnim pritiscima koji dolaze spolja, koji dolaze sa KiM od albanskih političara, pretnjama tužbama i novim sukobima, on sutra ide u Brisel gde će predvoditi našu delegaciju.
„Znam ja koliko problema imamo, nisu stvari tako ružičaste kako želimo da ih predstavimo. Zna to verni narod u Bujanovcu. Obećavam da ćemo se boriti za Srbiju, nećemo biti ničiji podanici osim što ćemo biti sluge samo svoga naroda i svoje države", podvukao je Vučić dodajući da će se naša delegacija boriti ne tako što će da im pretimo, da im uzvraća uvredama, već čvrstinom, odgovornim i ozbiljnim stavom, pogledom u budućnost.
Predsednik Vučić je rekao i da će Srbija pobeđivati sa više fabrika, većim platama i penzijama, da hoće da bude bolja od drugih, a jedino što će da kaže jeste da ništa tuđe nećemo, ali nećemo dati, pa tako ni da po merilima drugih budemo dobri ako damo nešto što misle da nam ne pripada, a pripada nam više od devet i po vekova.
Predsednik Republike zahvalio je, takođe, vladici Pahomiju što je, kako je rekao, vredno i dostojanstveno štio naš narod decenijama na jednom području gde to nije lako i jednostavno.
„Kada god bi dolazio u Bujanovac, Vranje, Preševo, na teritoriju Vranjske eparhije uvek bi vladika Pahomije tražio nešto, ne za sebe, čak ne često ni za crkvu, već da pomognemo vama građanima, da dobijete neku fabriku više, novca više", rekao je on. Vučić je dodao da je Srbija danas jaka, ne previše jaka, ali iz dana u dan sve snažnija i jača uz podršku građana i njihovu veru u Srbiju.
„Molim vas da ostanite na svom ognjištu da čuvate Pčinju. Verujem da postoje ljudi koji nisu podaničkog duha, već slobodarskog srpskog duha da će pomoći da prebrodimo probleme pred nama koji nisu politički, već se tiču Kosova i Metohije, da iz toga zajednički izađemo", rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Republike pozvao je srpski narod na jedinstvo.
„Jedinstvo srpskog naroda je važnije i potrebnije nego ikada. Nismo slabi kao što smo bili, nismo tako jaki kako bi voleli, ali bićemo mnogo snažniji nego ikada ako budemo ujedinjeni", zaključio je predsednik Vučić.
Na svečanoj akademiji, govorio je i akademik dr Slavenko Terzić, koji je istakao da „diveći se danas sjaju obnovljenog manastira Prohora Pčinjskog, ne možemo da se ne setimo stotine drugih srpskih manastira i crkava širom stare Srbije, u srcu ove zemlje - na Kosovu i Metohiji" .
On je u svojoj besedi rekao da se moramo zapitati kakav je naš odnos danas prema staroj Srbiji. Akademik Terzić je dodao da mu se čini da cela stara Srbija nama danas znači manje nego što je to bila za naučnike, književnike, državnike i našem narodu u vremenima kada smo bili pod tuđom vlašću.
"Starosrpske i kosovske teme, kosovski zavet, bili su u središtu stvaralaštva celokupne srpske inteligencije 19. i 20. veka", kazao je Terzić.
On je ukazao i da su se na ovom mestu stare Srbije, u manastiru, naši preci okupljali deveti i po vekova, da bi slavili svetog Prohora Pčinjskog koji je oduvek u ovim krajevima imao snažan kult. Kako je podsetio, manastir je vekovima bio veliki duhovni i književni centar srpskog naroda, početkom 19. veka u njemu radi manastirska škola.
Svečanosti su prisustvovali predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, patrijarh srpski gospodin Porfirije, ministri u Vladi Srbije, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
Obeležavanje značajnog jubileja počelo je liturgijom koju je služio patrijarh Porfirije, uz sasluženje arhiepiskopa SPC, u prisustvu velikog broja vernika. U besedi koju je održao tokom liturgije, patrijarh Porfirije pozvao je sve na jedinstvo u Hristu ističući da će nam samo ukoliko budemo jedinstveni biti zdravo i selo i grad i država.
Manastir Sveti Prohor Pčinjski nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac, 30 kilometara južno od Vranja, a radi kao kulturno-prosvetni centar kraja u kojem se nalazi i u sklopu njega radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.
Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom „Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car. Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
FOTOGALERIJA
VIDEOGALERIJA13.06.2021
mp4 (248,05 MB)Obeležavanje 950 godina manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog
13.06.2021
Obraćanje predsednika Vučića
