04.08.2013.

Парастос жртвама операције „Олуја“ у Цркви Светог Марка у Београду

Парастос страдалима у „Олуји“, хрватској војно-полицијској акцији у којој је пре осамнаест година више хиљада Срба убијено, прогнано и нестало, одржан је данас у Цркви Светог Марка у Београду.

Парастосу који је служио владика Атанасије Ракита са свештенством присуствовали су председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, припадници Министарства одбране и Војске Србије, чланови породица убијених и несталих и бројни грађани.

Према речима министра Вучића, данас је тужан дан за целу Србију, не само за крајишке Србе.
- Народ не можете да делите и ми немамо право да заборавимо страшан злочин етничког чишћења, раекао бих, најтежи после Другог светског рата на европском тлу. Много убијених, много страдалих, нажалост без озбиљне одговорности за оне који су те злочине починили или су за те злочине одоворни – истакао је министар Вучић додајући да је наша порука и поука из свега што се нашем народу догодило то да је неопходно створити јаку и моћну Србију, и да је то једини начин да помогнемо нашем народу ма где он живео.

Вучић је такође

нагласио да је упућен апел међународној заједници и уколико наша снага и економски углед у свету буде већи, тај ће апел имати већу снагу да одговорни за те тешке злочине буду кажњени, јер ратни злочин никада не застарева.

- Што се тиче различитих осећања, ја сам о томе говорио у Загребу, а говорићу на исти начин и овде у Београду, ми Срби имамо право да кажемо да је туга доминантно осећање данас код нас, али смо имали и довољно снаге да презремо оне који су под нашим именом чинили злочине. Надамо се да е сви други људи овде на балканском простору имати снаге да презру оне који су у њихово име чинили најтеже злочине према и против српског народа – нагласио је министар Вучић.

Хашки трибунал је пресудио да "Олуја" представља удружени злочиначки подухват с циљем да се протерају Срби из Книнске крајине. Тада је из Книна и Книнске крајине протерано више од двеста хиљада људи. У километарским колонама које су се 4. августа 1995. године из западне Хрватске упутиле ка Србији, нажалост није било и око две хиљаде погинулих у једној од најсуровијих акција хрватске војске.

Према речима председника Комисије за нестала лица Владе Србије, Вељка Одаловића, на основу евиденције, која је усаглашена са хрватском страном, са простора Хрватске се укупно око 2.400 лица води као нестало, а од тога је око 1.400 особа српске националности, 403 наша држављанина, а остало су Срби, који су свој нестанак пријавили код наше комисије, односно који су протерани и прогнани.

И осамнаест година после, ексхумације још трају, а неке од гробница нису ни отворене, па отуда и различити подаци о броју погинулих, несталих и прогнаних, којих је, према подацима Документационог центра "Веритас", најмање 250.000.