15.08.2012.
Магазин ОДБРАНА у броју 166 од 15. августа доноси
У интервјуу ОДБРАНИ бригадни генерал Предраг Бандић, руководилац аеро-митинга „БАТАЈНИЦА 2012“ истиче да све већи број војних ваздухопловстава из иностранства потврђује долазак, цивилни ваздухоплови из Србије се још увек пријављују и, наравно, наше ваздухопловство ће се представити са око тридесетак летелица у дефилеу и акробатском програму. Циљ нам је да за стогодишњицу српског војног ваздухопловства не буде мање од 100 летелица на стајанци аеродрома Батајница. То је прави број за век српског војног ваздухопловства.Могу да обећам да ће бити више новца у делу који се односи на инвестиције, за опрему и наоружање наше војске. Очекујем да социјални положај официра, подофицира и војника ни у ком случају не буде погоршан, а даћемо све од себе да се он и побољша, истакао је министар одбране Александар Вучић у првој посети Генералштабу Војске Србије.
Уз војне почасти, 3. августа сахрањени су подофицири Војске Србије старији водник прве класе Небојша Милић из 98. ваздухопловне бригаде и старији водник Славиша Марковић из 204. ваздухопловне бригаде, који су страдали приликом рашчишћавања терена од минско-експлозивних средстава на Копаонику.
У Цркви светог Марка одржан је парастос пострадалима у „Олуји“, хрватској војној акцији у којој је, пре седамнаест година, погинуло и нестало око 2.000 људи, док је протерано више од 200.000 Срба из Книнске крајине.
На регати Речне флотиле на Дунаву прву такмичарску категорију чиниле су четири осмочлане посаде с кормиларом у чамцима типа „шљупка“, другу – пет шесточланих посада с кормиларом у металним чамцима типа „алуминијумски“. Јединствена веслачка смотра измамила је велики број Новосађана на кеј, који су уживали посматрајући трку чамаца и с обале бодрили своје фаворите.
Заставник прве класе Милојко Милосављевић, главни подофицир Војске Србије каже да се значај и одговорност првих и главних подофицира огледа у селекцији војника, међу којима се најбољи упућују на курсеве који су пут до подофицирског чина. Даље напредовање подофицира зависи од нивоа обучености, квалитета рада на формацијској дужности и жеље за учењем. Команданти јединица, пре него што донесу одлуку o војнику или подофициру, обавезно консултују главног подофицира и саслушају његово мишљење, што до пре неколико годинa није била пракса.
Припадници декларисаног вода Друге бригаде Копнене војске издвојили су се квалитетом рада и обученошћу на међународној вежби „Rapid trident 12” у Јавориву, код Лавова, и демонстрирали да могу успешно одговорити задацима у било којој мировној мисији у свету.
Кажу да адреналински шок даје човеку надљудску снагу и да се често после и сами запитамо – како ми је то пошло за руком. Тај осећај је најчешћи када некоме спасимо живот. Тада тој особи постајемо херој, а неретко и људима који нас окружују. „Није то ништа... Свако би то урадио да је био на мом месту...“, речи су старијег водника Слободана Ракоњца из 72. извиђачко-диверзантског батаљона након што је спасао дечака из сигурне смрти у Тамишу. А управо су то речи правих и великих хероја.
Потпуковник Микан Васиљевић, заступник команданта Оперативног центра Команде за обуку и дуборезац, каже да свако од нас има скривени таленат. Нешто у чему је бољи од других. Али ретки су они који се потруде да тај таленат усаврше. Не ради зараде, јер новац није смисао живота. Али срећа, која испуни душу када гледаш својих руку дело, сигурно јесте.
Када је почетком 20. века направљен мотор с унутрашњим сагоревањем веће снаге омогућено је полетање направе теже од ваздуха – авиона. Тај успех за цело човечанство везује се за догађај који су пре нешто више од једног века остварила браћа Орвил и Вилбур Рајт, чиме је означен почетак ере моторне авијације која је данас досегла неслућене размере и у цивилном и у војном погледу. Први авиони нису били наоружани, па су се користили само за извиђање, али су врло брзо почели да се претварају у „наоружане летеће платформе“.
У Дому војске у Београду отворена је изложба „Наша крила”, поводом века српског војног ваздухопловства. Поставку чини 95 фотографија, хронолошки сврстаних у 29 целина према типовима летелица које су производиле југословенске фабрике после Другог светског рата. Посебно занимљив сегмент јесу фотографије ваздухоплова који су својевремено испитивани у Ваздухопловном опитном центру, али никада нису серијски израђивани.
Скоро стотину и двадесет година од оснивања, несвесни одјека војничких чизама праћених дамским потпетицама, удбашких тврдих ђонова и оних нешто лаганијих, који су у његове дворане допливали на „новом таласу”, посетиоци данашњег Студентског културног центра – популарног СКЦ-а, у београдској улици Краља Милана 48, следећи неки нови, свој ритам, одржавају незаустављиви пулс живота бившег Дома официра
Српска војска и сликарство имају толико додирних тачака да се без икаквог претеривања може тврдити да ликовно стваралаштво, током развоја, има и једну ратну, војничку фазу. Довољно је подсетити се Првог светског рата и ратних сликара у јединицама српске војске, који су на платнима забележили многе ратне епизоде, избеглице, детаље из војничког живота или одмор ратника. Потпуковник Бошко Ћућуз, капетан Игор Денић и Жељко Марковић, припадници Копнене војске, настављају ту традицију.
Војник Дејан Јевђић из Централне логистичке базе, добитник је „Златне трубе“ на 52. сабору трубача у Гучи. Од давнина је труба пратила војску, и на бојном пољу и на сваком слављу. Зато и не чуди што је управо труба тридесетдвогодишњег десетара из Расне код Пожеге побрала највише симпатија сабораша већ првим тактовима песме „Крадем ти се у вечери“ и „Дуњиним колом“.
Ове године обележава ју се два века од рођења Илије Гарашанина, творца „Начертанија”. Велики број историчара сматра да је српски народ у новијој историји имао три велика државника – Илију Гарашанина, Јована Ристића и Николу Пашића. И док су Ристић и Пашић били веома образовани, Гарашанин је познат као „самоуки државник”.
У овом броју два специјална прилога
- ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА "ВОЈНОТЕХНИЧКОГ ГЛАСНИКА"
- АРСЕНАЛ 68 о техничким аспектима развоја домаћег војног ваздухопловства.
ОДБРАНУ можете купити на киосцима ШТАМПЕ и ФУТУРЕ ПЛУС и у ВОЈНОЈ КЊИЗИ у Васиној 22 у Београду по цени од 100 динара.
