07.02.2011.

Уручене годишње награде за научноистраживачки рад

У Дому Војске Србије данас су додељене годишње награде за најбољи научноистраживачки пројекат, докторску дисертацију и магистарски рад.

Свечаности су присуствовали потпредседник Владе и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, министар одбране Драган Шутановац са државним секретарима, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, најодговорније старешине ВС, представници Београдског универзитета и бројни научни радници.

Награду за најбољи научноистраживачки пројекат добио је пуковник академик професор др Миодраг Чолић који је руководио научним пројектом „Клинички, патофизиолошки и молекуларни аспекти повреда и болести“. За најбољу докторску дисертацију проглашен је рад „Фази контролор за бидирекционално гаражирање мобилног робота са диференцијалним погоном и нехолономним ограничењима“ мајора др Срђана Митровића са Војне академије.

Међу магистарским радовима издвојио се „4-арил-4оксо-Н-фенил-2-аминилбутирамиди-синтеза, антихолинестеразна активност и 3D-QSAR“, аутора мр Маје Виторовић-Тодоровић, вишег истраживача из Војнотехничког института. Чланак „Реформа високог војног образовања Републике Србије – мисије Војске Србије и болоњски процес“ аутора пуковника проф. др Јана Марчека и пуковника проф. др Радуна Јеремића добио је награду часописа Војно дело.

Награђене радове представио је председник Комисије за доделу награда начелник Управе за стратегијско планирање генерал-мајор проф др Божидар Форца, док је награду часописа Војно дело образложио начелник Управе за планирање и развој Генералштаба бригадни генерал проф. др Митар Ковач.

Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић рекао је да се наша држава, упркос утицају светске економске кризе, успешно опоравља, како на плану војне, тако и цивилне технологије и нагласио да ће Србија бити и безбедна и научно напредна земља.

Министар науке и технолошког развоја казао је да између војне индустрије и науке и технологије постоји чврста веза. Он је изразио понос радом Војне академије и резултатима наменске индустрије, која је у минуле три године повећала извоз са 80 на 250 милиона евра. Ђелић је подсетио да су прошле године ВТИ и Војна академија акредитовани за научно-истраживачку установу, чиме су добиле могућност да буду интегрални део науке и технологије наше земље. Он је подсетио да се ВТИ у јакој конкуренцији изборио да руководи са два пројекта, а да су чак 73 истраживача нашла потражњу на научно-технолошком тржишту наше земље. С друге стране, 26 истраживача са Војне академије, како је најавио, учествоваће у пет научних пројеката, што значи да ће укупно сто научника из система одбране бити ангажовано у овом циклусу.

Министар одбране Драган Шутановац уручио је захвалнице за најбољи докторат и магистарски рад у систему одбране за 2010. годину.

Министар Шутановац јер том приликом рекао да је доделом годишњих награда за најбоље научне радове, Министарство одбране створило традицију, која у времену у ком живимо, доживљава кулминацију. Он је претходну годину оценио као успешну, али је додао да је то тек почетак. Шутановац је рекао да ће 2010. година остати упамћена као реформска и у домену научноистраживачког рада.

Министар је подсетио на акредитацију Војне академије, Војномедицинске академије и Војнотехничког института, што су, како је оценио претпоставке за стварање Војног универзитета. Он је извукао паралелу између јаке државе, снажне привреде и војске, а као суштину снаге војске означио је људске ресурсе који морају имати научни капацитет.

Министар Шутановац подсетио је на резултате извоза наменске индустрије који није, како је подвукао, само питање трговине и производње, него развоја. Квалитетан тим је, према његовим речима, у систему развоја треба да направи производ који ће пронаћи тржиште. Тимови ВТИ, оценио је министар, знају шта раде. Он је изразио уверење да ће пројекти и производи којима се ти тимови баве пронаћи купце и изван граница државе.

Шутановац је рекао да је протекле године у систему одбране титулу доктора наука добило 16 лица, да је магистрирало њих 48, а да је звање специјалисте стекло 51. Он је нагласио да Министарство тим бројкама може бити поносно, али да оне могу бити и веће. Министар је изразио уверење да научни потенцијали МО који ће се развијати у сарадњи са Министарством за науку неће бити на услузи само систему одбране него целој земљи.

У категорији најбољи научноистраживачки пројекат додељена је награда за пројекат „Клинички, патофизиолошки и молекуларни аспекти повреда и болести“. Руководилац пројекта је пуковник академик проф. др Миодраг Чолић, доскорашњи начелник Института за медицинска истраживања ВМА, а од 2009. заступа декана Високе школе ВМА. У оквиру награђеног пројекта прошле године објављено је укупно 43 рада, од тога 20 у целости у међународним часописима високог ранга. Најзначајнија истраживања у оквиру пројекта су из области успостављања нових протокола за добијање имуностимулаторних дендритских ћелија као потенцијалних туморских вакцина, које могу имати будући клинички значај у терапији малигних тумора.

Пројекат је мултидисциплинарног карактера и у његову реализацију укључен је велики број истраживача и наставника са ВМА и из цивилних институција у земљи са којима ВМА сарађује, а баве се фундаменталним клиничким истраживањима.

За најбољу докторску дисертацију проглашена је рад „Фази контролор за бидирекционално гаражирање мобилног робота са диференцијалним погоном и нехолономним ограничењима“ аутора мајора др Срђана Митровића. Оригинални научни допринос ове тезе је дефинисање новог концепта навигације мобилних робота са диференцијалним погоном и нехолономним ограничењима, првенствено као нове методе гаражирања мобилних робота, чија је директна примена анализирана на два типа возила. Истраживања везана за мобилне роботе релативо су нова и њихова примена је област која се интензивно истражује, а предност мобилних робота је што смањују или уклањају ризике по људску посаду у високоризичним задацима. Ризике преузима техника.

Магистарски рад који је проглашен за најбољи је „4-арил-4оксо-Н-фенил-2-аминилбутирамиди-синтеза, антихолинестеразна активност и 3D-QSAR“, аутора мр Маје Виторовић-Тодоровић, вишег истраживача из Војнотехничког института. У раду је описан рационални дизајн и синтеза конгенерне серије од 26 нових, до сада не синтетисованих, једињења 4-арил-4оксо-Н-фенил-2-аминилбутирамида. На квалитет рада указује чињеница да је објављен у водећем светском часопису „Bioorganic and Medical Chemistry“.

Одлуком министра одбране од 2008. године установљена је и Годишња награда „Војно дело“ за најбољи чланак објављен у научнотехничком часопису „Војно дело“. Током прошле године конкурисало је 39 текстова, а одлуком комисије за доделу награде за најбољи је проглашен чланак „Реформа високог војног образовања Републике Србије – мисије Војске Србије и болоњски процес“ аутора пуковника проф. др Јана Марчека и пуковника проф. др Радуна Јеремића. У раду је анализиран утицај норамтивно-доктринарних и образовних детерминанти на реформу система високог војног образовања, приказан је усвојен модел и изложене су фазе кроз које ће се реформе система реализовати.