09.11.2010.
Интервју министра Шутановца листу ''Политика''
Халифакс, Канада – Ни јака кишна олуја која је отежавала и летове и приземљења није спречила неколико стотина експерата да с разних страна допру до, широј јавности мање познатог, Халифакса и тај град на истоку Канаде претворе у привремени центар – међународне безбедности. Челници војних, полицијских, обавештајних и других служби будности окупили су се овде да би свету одавде послали поруку да међусобном сарадњом потисну бар део опасности којима смо све више изложени – као мете терориста, екстремиста, организованог и сајбер криминала, па и мера које у име сигурности угрожавају грађанске слободе.
Потреба за безбедношћу је јак обједињавајући фактор – сагласни су били учесници јуче завршеног тродневног скупа, који су организовали немачки Маршалов фонд Америке и Министарство одбране Канаде. Такву оцену дао је и министар одбране Драган Шутановац, у разговору за наш лист, пред јучерашњи завршетак тродневних заседања, која су поред наступа за ширу јавност, местимично у стилу популарних ток-шоуа са „звездама”, обиловала низом сусрета загарантоване дискреције. Најзанимљивији ми је био приступ учесника да свет третирају као извор заједничког добра и оног што то није.
Уз напомену да ми се чини да се код нас, често, на светска кретања гледа као на небитна уколико ми нисмо поменути у важној улози, упитао сам Шутановца, у мирнијем кутку ускомешаних комуникација у хотелу „Вестин”, како види везу између глобалних „споредности” и наших „важности”.
Одговорио је: – Од некадашње позиције да је безбедност недељива, при чему смо мислили само на себе, дошли смо до уважавања чињенице да се светски догађаји одржавају и на нас. Ко год мисли да Србија изолацијом и неупуштањем у глобалне ствари може да избегне глобалне токове, тај очигледно не разуме савремени свет ни савремена кретања.
– Ниједна земља не може самостално да решава светске изазове јер они превазилазе административне границе – наставио је. Неопходност повезивања илустровао је и опаском: – Док се на просторима бивше Југославије ратовало, организовани криминал се у њој повезивао – не марећи за етничка и друга диференцирања – и, уједно, указао да на исти тај начин можемо да му се супротставимо.
Скуп је првенствено био посвећен безбедносној сарадњи Северне Америке и Европе. При отварању је наглашено да се ради о састанку пријатеља који имају заједничке циљеве. Да ли се и наш министар осећао тако?
– Апсолутно. Чињеница да је овде учествовало око 40 државних делегација, као и велики број независних аналитичара и припадника невладиних сектора, говори да постоји велико интересовање људи који умеју да понуде одређена решења за усавршавање безбедносних структура у свету. Посебно ми је драго што је Србија први пут на овдашњем таквом скупу (другом по реду) и што смо имали прилику да се званично састанемо с низом колега међу којима с домаћином, представницима САД, Данске и Немачке. Иако мала земља, Србији је придата важност на Халифакс форуму, чији је један панел био посвећен „развоју безбедносне заједнице на Балкану”.
– Постоји потреба да се пре свега створи обавештајна заједница за размену информација. Неко ће рећи да је рано за то, али ако погледамо проблеме с којима се сусрећемо, схватићемо да не можемо само да гледамо у прошлост и да покушавамо да је исправимо, већ да треба да покушамо да искористимо ту прошлост како бисмо научили нешто за нашу будућност. У оквиру сарадње војних обавештајних агенција, недавно смо имали скуп на нивоу директора и заменика директора, на коме је уговорена сарадња низа земаља. То показује да постоје жеља, воља и знање да се проблеми решавају превентивно а не репресивно. Међу политичким ауторитетима у Србији нема ни трунке сумње, сматрају да је то право решење, и волео бих да тако буде и код наших колега у окружењу и онда ћемо направити нешто што је добро за све нас.
Окупљање у Халифаксу је сугерисало да се органи безбедности повезују боље него раније на међународном плану. Постоје и тезе да су њихови односи повремено и бољи него политичарима.
– Заговорник сам тезе да се војник с војником много брже разуме и да се војска питала и пита, до ратова не би долазило, јер ратови избијају због лоших политичких одлука. Међутим, изузетно је важно цивилно управљање оружаним снагама и треба да створимо такву политичку мрежу која ће професионалцима омогућити да сарађују на најбољи могућни начин. На простору југоисточне Европе, Србија управо чини те кораке, и недавно потписивање споразума о сарадњи у области одбране са хрватским министром у Загребу, показује да ми идемо укорак с временом, чак и брже… Посета председника Тадића Вуковару такође је гест који треба да релаксира све оне који раде на заједничкој безбедности – каже Шутановац.
На скупу је често истицано да је безбедност и економска категорија, да без ње нема ни доброг бизниса.
По Шутановцу, њихова веза је равна питању шта је старије кокошка или јаје. – Узајамно су повезане и што пре схватимо да нам и економија зависи од безбедности и безбедност од економије, то ће нам бити лакше да се крећемо напред.
У Халифаксу се, навелико, разговарало о предстојећој трансформацији НАТО и дометима алијансе. Министру сам напоменуо да сам недавно чуо крилатицу да је Србија, иако се није кандидовала за НАТО, већ „практично унутар” тог савеза јер је окружена његовим чланицама (или онима који рачунају с тим статусом).
– Морамо бити свесни и географског положаја и чињенице да смо у Партнерству за мир. Ако погледамо наше границе, видећемо да је Србија већ окружена НАТО-ом и да се тако, практично налази у НАТО. Питање чланства у НАТО тренутно није на реду, али свакако да ми немамо другу опцију него да сарађујемо са својим најближим суседима, а то је управо НАТО (уз претенденте за учлањење).
Из Халифакса је Шутановац јуче отпутовао у вишедневну посету САД. Пред одлазак је рекао да ће тамо имати састанке у Пентагону, посебно у врху Националне гарде, као и у Стејт департменту и Конгресу. Одржаће, рекао је, и предавање у вашингтонском Националном универзитету одбране. Биће речи и о реформи Војске Србије, која је „већ изазвала позитивне реакције и на истоку и на западу” – изјавио је Драган Шутановац, на крају разговора за наш лист. „Политика” је, иначе, била једини медиј из Србије са извештачем на безбедносном форуму у Халифаксу и наредних дана ће читаоцима пренети још неке интервјуе, увиде у догађаје иза сцене, и друге ексклузивности.
Момчило Пантелић
