20.01.2022.
Обележена годишњица смрти великих српских војсковођа Павла Јуришића Штурма, Живојина Мишића и Петра Бојовића
Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић предводио је данас државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 100 година од смрти генерала Павла Јуришића Штурма и годишњице смрти генерала Живојина Мишића и Петра Бојовића на Новом гробљу у Београду.
Министар Стефановић је истакао да смо се данас традиционално окупили да се поклонимо сенима наших славних војсковођа Мишића, Бојовића и Јуришића.
- Да сви заједно и на овај начин не дозволимо да успомена на њих, на било који начин избледи. Сваки од њих уткао је свој живот у темеље наше отаџбине, дао све своје знање, умеће, борио се целим својим бићем за слободну и независну Србију и за боље сутра нашег народа - рекао је министар Стефановић, након полагања венца на гроб генерала Павла Јуришића Штурма.
Светска историја, подсетио је министар Стефановић, одаје им признање и сврстава их у ред највећих војсковођа Првог светског рата.
- Дух сваког од њих и данас живи у нашим војницима, а њихове велике речи храбре нашу војску и одзвањају као водиља у преданом служењу отаџбини. Сваки од њих оставио нам је у аманет да се данас у миру и слободи боримо да градимо што снажнију и сложнију Србију. Исто тако смо им дужни да наша деца и потомци познају своју историју. Да знају и да се поносе што су рођена у земљи једног Живојина Мишића, Петра Бојовића и Павла Јуришића Штурма - поручио је министар Стефановић.
Он је подсетио да данас одајемо посебну почаст генералу Јуришићу.
- Обележавамо стогодишњицу смрти овог посебног човека, несвакидашње биографије и изузетног војничког знања, који је у српској ратној историји оставио заиста посебан траг. Реч је о Лужичком Србину, рођеном у срцу Саксоније, који је толико волео нашу земљу и народ, да се иако је био пруски официр придружио као добровољац српској војсци. И то у одсудним годинама када се Србија борила за своје ослобођење. И не само то, реч је о човеку коме је Србија толико била у срцу да је променио име и примио православну веру - рекао је министар Стефановић.
Павле Јуришић Штурм, указао је министар одбране, својим заслугама и несебичном жртвом постао је истакнути српски генерал.
- Најтеже и најславније године за нашу земљу провео је раме уз раме са српским борцима, у рововима, на Солунском фронту и где год је то часна војна служба захтевала. Био је искрени родољуб, чија је цела породица своје знање, рад и животе посветила Србији. Борио се у чак седам ратова које је Србија водила и извојевао за наш народ бројне победе. Историја је забележила његове изванредне заслуге, оне блиставе у чувеној Церској и Колубарској бици. Хроничари су записали да је у њима показао шта значи бити први међу једнакима и борити се у строју са својим војницима - нагласио је министар Стефановић.
О његовом умећу и храбрости, истакао је министар Стефановић, довољно говори више од 40 одликовања која је добио.
- Генерал Јуришић био је прави војник наше Србије, дао је Србији и Србима пуно не тражећи ништа за узврат. Овај скромни човек напустио нас је у тишини те давне 1922. године, али се својим херојским делима уписао у вечност. И зато данас кажемо гласно хвала једном од наших највећих хероја, хвала му на свему што је учинио за ову земљу коју је неизмерно волео! Нека је вечна слава великој српској души генерала Штурма! - рекао је министар Стефановић.
У наставку церемоније, министар Стефановић, положио је венце и на гроб војводе Петра Бојовића, поводом 77. годишњице од његове смрти, и војводе Живојина Мишића, поводом 101 године од његове смрти.
Венце су на спомен обележја генералу Павлу Јуришићу Штурму и војводама Живојину Мишићу и Петру Бојовићу на Новом гробљу положили и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, као и представници удружења потомака и поштовалаца ратника из Првог светског рата.
Тројица истакнутих војсковођа умрла су у Београду - војвода Мишић 20. јануара 1921, војвода Бојовић 19. јануара 1945, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро је 14. јануара 1922. године.
ФОТОГАЛЕРИЈА
ВИДЕОГАЛЕРИЈА
mp4 