27.11.2009.
Интервју министра одбране Драгана Шутановца листу “Политика“
ОДБРАНА СТУБ САРАДЊЕ СА САД
Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији Министар одбране Драган Шутановац, који ће током наредне недеље, на позив државног секретара за одбрану Роберта Гејтса, боравити у посети САД, за „Политику” каже да у односима са том земљом сарадња у области одбране и безбедности има веома велики значај за Србију. „Нема никакве дилеме да је ово и политички и војно веома важна посета. Уколико знамо да је позив из САД за званичну посету уследио после 25 година, јасно је да имамо обострано велика очекивања. Од демократских промена у Србији САД су кроз разне пројекте донирале више од 500 милиона долара Србији, што их чини највећим донатором после ЕУ. Део тих средстава употребила је Војска Србије”.
Како оцењујете сарадњу у области одбране?
Министарство одбране Србије гаји стабилне односе са војском САД и можемо рећи да је у овом тренутку сарадња у области одбране стуб односа између САД и Србије. Крајем 2006. Србија је приступила Партнерству за мир, а ове године смо потписали и безбедносни споразум, чиме смо отворили пут даљој сарадњи. Постављање Бранислава Милинковића за нашег амбасадора при НАТО програму Партнерство за мир представља и искорак у будућим, још квалитетнијим односима Србије и САД.
У ком смислу је одбрана стуб сарадње са САД?
Наивно је веровати да се партнерство у области одбране своди само на сарадњу две војске. Уколико знамо да је буџет за одбрану САД велики колико и буџет остатка света за те намене, онда се врло јасно види шта је то најважније у спољној политици и међународним односима за САД. Потпуно сам убеђен да се, уколико свој интерес у области одбране уклопимо, много лакше отварају све остале могућности, пре свега привредне и економске.
Да ли су ти односи у складу са политиком неутралности?
Скупштина Србије донела је одлуку која је обавезујућа за све државне органе. Сматрам, међутим, да у времену у коме живимо морамо да тражимо решења за проблеме са којима се суочавамо, а решења се добијају кроз отворени дијалог и партнерство. Уколико остваримо и пријатељство, то је онда савршенство коме тежимо.
Наше ангажовање у односима са САД ни на који начин није у нескладу са одлуком Скупштине Србије о војној неутралности. Напротив, уколико само анализирамо поруке лидера опозиције из протеклих неколико месеци видећемо да сви они политичари који су свесни тежине одговорности коју носи њихова функција заговарају стабилније односе са сва „четири стуба” наше спољне политике.
Да ли се, када је реч о односима са ЕУ, САД, Русијом и Кином у области одбране, води рачуна о томе да контакти буду равномерно распоређени?
У протеклих две и по године трудили смо се да наше спољнополитичке активности прилагодимо пре свега нашем приоритетном циљу а то је учлањење у ЕУ, као и потребама одбрамбеног система и државе Србије. Потпуно сам убеђен да смо у томе и успели. Данас када говоримо о приступању Србије ЕУ морам да подсетим да је Европска комисија још прошле године у свом извештају навела да је систем одбране у Србији испунио критеријуме демократског света.
Како гледате на руски план о новом систему безбедности у Европи?
Нисам имао прилику да присуствујем ниједном делу посете руског председника Дмитрија Медведева на коме се разговарало о безбедности виђеној из угла Москве. Немам потпун увид у тај предлог, а самим тим ни коначан став. Сматрам, међутим, да је за Србију важно да пре свега постане лидер у региону и да крене да испуњава међународне обавезе које испуњавају готово све земље света. Подсећам да је у овој години Србија први пут на основу одлуке парламента послала санитетски тим у мировну мисију у Чад. Тиме се Србија вратила на међународну сцену очувања глобалне безбедности, то нас сврстава у ред зрелих и међународно одговорних држава.
САД подржавају независност Косова и Метохије и тамо имају своје трупе. Како се у то уклапа залагање за јачање сарадње у области одбране?
Чињеница је да и приликом посете потпредседника Џозефа Бајдена Србији ни званичници Србије, а ни он нису заобишли да кажу да нисмо сагласни у вези са питањем јужне српске покрајине. Али оно што је Бајден у говору у Приштини рекао апсолутно се поклапа са интересима Београда – то је залагање за побољшање стандарда живота, виши степен људских права, заштита мањина, сузбијање сваке врсте екстремизма. Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији. А одговорност политичара је да грађане заштите од такве могућности.
Да ли то значи да сматрате да у спољној политици треба имати максимално прагматичан став?
Хајдемо само на секунд да замислимо Србију без директних и индиректних инвестиција које су дошле из САД преко разних компанија. Колико хиљада породица би остало без прихода? У сваком тренутку одговоран политичар то мора да има на уму, иако у Србији то не доноси политичку популарност. Избором да се професионално бавимо политиком изабрали смо пут одговорности и на крају мандата треба да се утврди шта смо урадили, а не о чему смо причали.
Планирани сусрети у САД
Током боравка у САД министар Шутановац ће се састати са државним секретаром за одбрану Робертом Гејтсом. Планирани су и састанци у Белој кући, Стејт департменту, Конгресу и Сенату, као и у Охају са представницима Националне гарде Охаја. „ВС је остварила одличну сарадњу са Националном гардом Охаја, а Министарство одбране са Министарством одбране САД, и то пре свега у области школовања, обуке и заједничких вежби”, каже Шутановац.
Школовање српских официра
Од 2001. до 2009. у САД различите облике школовања и усавршавања завршила су 83 припадника Министарства одбране и Војске Србије. Тренутно се на школовању и усавршавању налази 13 официра, један подофицир и четири студента.
Д.Јањић
