18.11.2009.

Министар Шутановац на састанку земаља чланица Aмеричко-јадранске повеље

Министар одбране Србије Драган Шутановац изјавио је данас, после састанка министара одбране земаља чланица Америчко-јадранске повеље који је одржан у Сарајеву, да Србија цени сваку иницијативу, посебно регионалну, која треба да допринесе повећању стабилности и безбедности у југоисточној Европи и да, без обзира на одлуку парламента о војној
неутралности, у будућности може да развија чвршћу сарадњу у оквиру програма "Партнерство за мир".

Истичући да је један од најважнијих циљева спољне политике Србије сарадња у региону он је рекао да државе на овим просторима деле истоветне ризике, претње и изазове, са којима само једна земља не може да се избори сама.

"Само у сарадњи, разумевању и дијалогом можемо доћи до коначног решења... Убеђен сам да је оно што је добро за Србију добро и за регион и да је оно што је добро за регион добро и за Србију", нагласио је Шутановац, који предводи делегацију Министарства одбране на састанку Америчко-јадранске повеље, у којој Србија има статус посматрача.

Он је прецизирао да се, у склопу те регионалне сарадње, на командно-штабном и генералштабном усавршавању у Србији налази десет официра из земаља региона, а да је жеља да се тај тренд настави и даље.

Србија је, прецизирао је Шутановац у изјави ФоНету, у склопу регионалне сарадње на данашњем састанку понудила центар за Атомско-биолошко-хемијску одбрану у Крушевцу да буде регионални центар за обуку свих војски региона.

"Разговарано је и о сарадњи која ће бити ван граница наше земље. Постоји интересовање у центрима у Бутмиру и Скопљу", рекао је он.

Шутановац је изразио очекивање да следеће године, када би требало да се заврши реформа система одбране, Србија узме значајније учешће у оквиру иницијативе и омогући веће присуство припадника војски земаља региона у центрима у Србији.

Он је додао и да је колеге из БиХ, Хрватске, Албаније, Црне Горе и Македоније, које су чланице Повеље, као и Словеније, која је на скупу учествовала као гост, информисао о завршетку базе "Југ" код Бујановца, највећем инфраструктурном пројекту у последњих неколико деценија, где ће моћи да се припремају војници за учешће у мировним операцијама.

"Сматрам да је то једна од најбољих инвестиција које је Министарство одбране у протеклих више година урадило и да ће то бити битна тачка и са аспекта обуке наших регионалних партнера за мировне операције", оценио је Шутановац.

Он је подржао напоре БиХ и Црне Горе да постану чланице НАТО и изразио наду да ће се то десити у најкраћем року.

Министар одбране БиХ Селмо Цикотић, домаћин скупа, упозорио је да се више не сме дозволити да се висока цена недостатка сарадње и комуникације плати на начин како је то платила БиХ деведесетих година.

Он је нагласио да је врло битно да регион "сазрева" у схватању да је успех сваке од земаља успех региона у целини, као и да је успех сваке друге државе и властити успех.

Он је рекао да је на састанку постигнут "значајан степен разумевања" о регионалним центрима за обуку, а да је највећи квалитет скупа то што учесници, по питању евроатлантских интеграција, све више разумеју једни друге и сазрева свест да, осим сарадње у региону, треба што пре постати члан евроатлантске породице.

Помоћник америчког секретара за одбрану Александар Вершбоу истакао је да је разговарано о неким корацима које могу предузети старе и нове чланице Америчко-јадранске повеље ради утицаја на реформе у региону и да су старе изразиле спремност да пренесу своја искуства, а нове да уче из тога.

Он је додао да је разговарано и о потреби одржавања заједничких вежби, које јачају капацитете држава чланица и доприносе бржим евроатлантским интеграцијама.

Вербшоу је оценио да је присуство Србије, као посматрача, и Словеније, као госта, било врло значајно за састанак.

Састанак Америчко-јадранске повеље у Сарајеву отворио је председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, који је оценио да је скуп изузетна прилика за давање даљег подстицаја стабилизацији стања у региону, јер се Америчко-јадранска повеља показала као успешан пример регионалне сарадње.

Србија у Америчко-јадранској повељи има статус посматрача, а чланице те иницијативе, утемељене 2003. године су, поред оснивача - САД, Албаније, Хрватске и Македоније, и Црна Гора и Босна и Херцеговина, које су у пуноправно чланство прииступиле у децембру 2008. године.

Циљ Америчко-јадранске повеље је јачање регионалне сарадње, безбедности и стабилности, као предуслова за што брже укључивање у евроатлантске интеграције, као и јачање демократије и мањинских права.

Главна подручја сарадње су сузбијање тероризма, прекограничног криминала и оружја за масовно уништење, корупције и трговине дрогом.

ФОНЕТ