01.04.2019.

Министар Вулин: Ми имамо чиме да се поносимо, агресори на Србију не

- Битка на Кошарама је битка, која је, као и битка на Паштрику, зауставила копнену интервенцију НАТО пакта. Али није зауставила само зато што су ови храбри, изузетни момци зауставили тада физичко кретање јединица које су биле испред њих, већ зато што је агресор ту видео какав га отпор очекује. Све оне приче о томе да је фалила политичка подршка, да нису могли да се договоре, да није било одговарајућих снага на том терену, нису истина. Једина истина је да су ови људи показали какав би отпор дала Војска Југославије - истакао је министар одбране Александар Вулин на конференцији за медије посвећеној документарно- играном филму “Ратне приче са Кошара“ која је одржана данас у Дому Војске Србије у Београду.

Према речима министра Вулина, зато није било НАТО интервенције и зато НАТО није ни покушао да својим снагама, пуштајући Шиптаре испред себе, ризикује огромне жртве које би га чекале.

- Зато није било копнене интервенције, а није је било захваљујући овим људима. Овај филм је својеврстан споменик свима онима који су заувек остали на Кошарама, али и споменик онима који су преживели, споменик једној војсци, споменик једном народу. Овај филм је морао и требао да буде снимљен много раније, деценијама раније. На жалост, није и на нама је, да се кроз њега, бар сада, делимично одужимо свима који су оставили своје животе, али и онима који су преживели – нагласио је министар Вулин.

Говорећи о значају филма, министар одбране је истакао да је он доказ колико смо били праведни и колико смо били истинити као народ.

- Снимили смо филм са људима који имају имена и презимена, који имају лица и који су говорили истину. Они који су нас бомбардовали, они против којих смо се борили на Кошарама, су веома моћне земље и веома склоне да о сваком делићу своје историје сниме филмове, праве изложбе и пишу књиге. О бици на Кошарама, и уопште о агресији на СР Југославију нису снимили ни један једини филм, није написана ни једна прича. Зато што не можете да нађете ни једно једино име иза кога бисте се заклонили објашњавајући да је НАТО агресија била исправна или да сте били храбри или сјајни војници – истакао је министар Вулин.

Са друге стране, додао је он, ми имамо своје хероје, јер ти људи јесу били хероји и када су умирали и када живе.

- Два пута су показали своју храброст – једном на Кошарама и дуги пут када су говорили о ономе што су видели, доживели и преживели. Тим људима је било јако тешко да говоре, да се врате у то време, да се сете све оне смрти која је била око њих, да се сете себе из тог времена. А нама је, велика част и понос, што је, ето баш, за време наше страже, снимљен филм о Кошарама, зато што смо на овај начин могли да кажемо бар делом – хвала – нагласио је министар Вулин.

- И шта год да буде у будућности, више нико никада неће моћи да исприча лаж о онима који су ову земљу бранили на Кошарама, на Паштрику, као и на трговима, мостовима и где год је требало. Ово је рат у коме није било прве линије и позадине – сви су били мета и тако нам је умрло 79 деце, јер су сви били мета – нагласио је министар Вулин додајући да шта год буде било у будућности, ми ћемо имати на кога да се ослонимо, на кога да будемо поносни и да кажемо хвала.

Ауторка филма Слађана Зарић, говорећи о мотивима за снимање филма, истакла је да се о бици на Кошарама мало знало и говорило у годинама за нама и да се мало зна о том шта се тамо дешавало.

- Оно што ме је мотивисало да радим овај филм је храброст дечака који су тада бранили отаџбину, њихова пожртвованост и спремност да до последњег тренутка одбране државну границу тадашње СРЈ – нагласила је ауторка Зарић додајући да је сниман скоро годину, а како је додала, ауторски тим се трудио да што верније исприча причу о „паклу Кошара“.

На данашњој конференцији, окупљенима су се обратили и учесници битке на Кошарама, такође и актери филма, међу којима је и Иван Дражић, војник 53. граничног батаљона, који је присећајући се имена сабораца, који су крајем септембра 1999. погинули на борбеним задацима, нагласио да је поносан на све људе који су тада учествовали у одбрани земље, нарочито јер су се тада, иако млади од свега 19 и 20 година, храбро и часно борили.

О својим искуствима са Кошара говорио је данас и војник тадашње 125. моторизоване бригаде Ивица Колев, који је истакао да је битка на Кошарама за учеснике из свих јединица нешто што је прекретница у њиховим животима.

- Ја верујем да ће се сви моји саборци сложити да ми наше животе делимо на период до и након Кошара. На Кошарама смо имали част да бранимо отаџбину од покушаја копнене инвазије, у чему смо осујетили непријатеља, али на жалост у тој борби смо изгубили 108 браће – рекао је Колев.

Ветеран 63. падобранске бригаде и сведок страхота на Кошарама Владимир Кнежевић поручио је да је филм о Кошарама снимљен изузетно реално, а да ће овај филм донети неки мир и њима и њиховим породицама, јер је својеврстан конац на најгори период у њиховим животима и у скоријој историји.

Филм „Ратне приче са Кошара“ сећање је на жртве и израз захвалности свима који су бранили државну границу на Кошарама 1998. и 1999. године. О нападу на караулу Кошаре 9. априла 1999. године, сведоче војници и њихове старешине који су пре две деценије бранили отаџбину и спречили непријатеља да оствари свој циљ и продре на Косово и Метохију.

Реч је о остварењу који су копродукцијски реализовали Министрство одбране, ВФЦ „Застава филм“ и РТС. Филм ће бити емитован у уторак 9. априла у 21 час на Првом програму РТС-а на годишњицу почетка битке на Кошарама. Ауторски тим, уз Слађану Зарић, потписују и директори фотографије Жарко Пекез и Петар Вујанић, монтажер Бојан Перишић, продуценти Снежана Родић Синђелић и потпуковник Горан Иконић, новинар Весна Илић и композитор Владимир Тошић.