Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 

Regionalne inicijative



Ministarstvo odbrane Republike Srbije i
regionalne inicijative


 
Početkom HHI veka na području Jugoistočne Evrope pokrenuto je više političkih, ekonomskih i bezbednosnih regionalnih inicijativa od strane Evropske unije, NATO, OEBS i Saveta Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, država članica EU, kao i država regiona. Cilj pokretanja regionalnih inicijativa bio je očuvanje mira i stabilnosti na području Jugoistočne Evrope.

Unapređenje regionalne saradnje predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, koja se ostvaruje kroz veoma aktivno učestvovanje u radu regionalnih inicijativa i organizacija. Za Ministarstvo odbrane Republike Srbije, koje potvrđuje čvrstu opredeljenost za još aktivnije učešće u radu regionalnih bezbednosnih inicijativa i organizacija, one predstavljaju značajnu podršku u procesu reforme sistema odbrane.
 
Saradnja ministara odbrane Jugoistočne Evrope
(Southeastern Europe Defense Ministry – SEDM)
Proces saradnje ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope (Southeastern Europe Defense Ministerial Process – SEDM) pokrenut je na predlog Sjedinjenih Američkih Država 1996. godine, sa namerom jačanja saradnje zemalja JIE i SAD na planu odbrane. Osnovni cilj SEDM je intenziviranje razumevanja i političko-vojne saradnje u JIE radi jačanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Članice SEDM su: SAD, Grčka, Italija, Turska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Ukrajina, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, dok Gruzija i Moldavija imaju status posmatrača.

Odluka o prijemu Srbije u SEDM doneta je na ministarskom sastanku SEDM održanom u oktobru 2009. godine u Sofiji. Vlada Republike Srbija, na sednici održanoj 10. juna 2010. godine, donela je zaključak o pristupanju Sporazumu o osnivanju Koordinacionog komiteta u okviru procesa SEDM. Usvajanjem pomenutog zaključka, Republika Srbija završila je nacionalnu proceduru koju predmetni sporazum predviđa za stupanje u punopravno članstvo u okviru procesa SEDM. U martu 2012. godine, Srbija je dobila i status posmatrača u sklopu Multinacionalne mirovne snage JIE (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE).

Mehanizmi saradnje unutar SEDM su ministarski sastanci, sastanci Koordinacionog komiteta (SEDM-CC), sastanci Komiteta za političko-vojno upravljanje (PMSC) i sastanci zamenika načelnika generalštabova država SEDM. Detaljni podaci dostupni su na sledećoj adresi.

Koordinacioni komitet SEDM (SEDM Coordination Committee – SEDM-CC), zvanično uspostavljen u oktobru 2000. godine, zadužen je za nadgledanje i davanje političkih smernica za sve projekte koji se iniciraju u okviru SEDM. 

Komitet za političko vojno upravljanje (Politico Military Steering Committee – PMSC) predstavlja upravljačko telo za Multinacionalne mirovne snage JIE (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE) i njihovu operativnu komponentu u vidu brigade za očuvanje mira u JIE (Southeastern Europe Peacekeeping Brigade – SEEBRIG).

U okviru procesa SEDM pokrenuto je nekoliko uspešnih aktivnosti i inicijativa, kao što su: Multinacionalne mirovne snage JIE - MPFSEE i njihova operativna komponenta u vidu brigade za očuvanje mira u JIE – SEEBRIG; Projekat simulacionih vežbi (Southeastern Europe Simulation Network – SEESIM); Projekat telemedicine – IMIHO, Incijativa za izgradnju integriteta i Konferencija o ulozi žena lidera u oblasti odbrane i bezbednosti.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije uzelo je učešće na svim ministarskim sastancima, sastancima Koordinacionog komiteta i sastancima zamenika načelnika generalštabova zemalja SEDM od 2006. godine, a aktivno učestvuje u svim projektima ove inicijative.
 
Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi
(Southeast European Cooperation Process - SEECP)

Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi - PrS JIE (Southeast European Cooperation Process - SEECP) pokrenut je, na predlog Bugarske, na sastanku ministara inostranih poslova zemalja JIE koji je održan 1996. godine u Sofiji. Inicijativa je prvobitno nosila naziv "Proces dobrosusedskih odnosa, stabilnosti, bezbednosti i saradnje među zemljama JIE". Pokrenuta je sa ciljem da se JIE transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa. Srbija se u punom kapacitetu uključila u aktivnosti SEECP na Samitu u Skoplju održanom u oktobru 2000. godine. SEECP predstavlja jedinu autentičnu inicijativu koja je potekla od samih zemalja JIE, kao svojevrstan "glad regiona".

U radu SEECP u svojstvu punopravnih članova učestvuje jedanaest država: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska. 

Na Samitu SEECP održanom 11. maja 2007. godine u Zagrebu, doneta je odluka o uspostavljanju funkcionalnih veza između SEECP i Regionalnog saveta za saradnju (RCC), pri čemu će Proces nastaviti dosadašnju ulogu foruma za politički dijalog i usmeravanje saradnje zemalja učesnica, a Sekretarijat RCC, sa sedištem u Sarajevu će služiti kao operativna podrška Procesu saradnje.

U sklopu srpskog predsedavanja ovom inicijativom, od maja 2011. do maja 2012. godine, Ministarstvo odbrane je organizovalo sastanak ministara odbrane 11. i 12. aprila 2012. godine u Beogradu sa temom "Unapređenje stepena zajedničke saradnje u regionu za rešavanje pitanja viška naoružanja".
 
Regionalni savet za saradnju
(Regional Sooperation Souncil - RCC)

Regionalni savet za saradnju - RSS (Regional Sooperation Souncil - RCC) naslednik je Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi (PS JIE), regionalne inicijative nastale 1999. godine. Kako se situacija u JIE u međuvremenu znatno izmenila, sredinom 2005. godine, započet je proces definisanja novih prioriteta i uspostavljanja nove forme regionalne saradnje. Odluka o osnivanju RSS, prioritetima i dinamici pripreme osnivačkih dokumenata utvrđena je na zasedanju Regionalnog stola PS JIE u Beogradu maja 2006. godine.

Na Samitu PrS JIE u Zagrebu, 11. maja 2007. godine, usvojen je Statut RSS i određeno da sedište njegovog sekretarijata bude u Sarajevu. Dvogodišnji proces transformacije PS JIE u RSS zvanično je završen inauguralnim sastankom RSS 27. februara 2008. godine u Sofiji.

Osnivanjem RSS oformljena je «struktura» regionalne saradnje u JIE, pri čemu okosnicu novog koncepta saradnje čini PrS JIE, kao glavni politički forum, dok je Regionalni savet za saradnju funkcionalno povezan sa Procesom.

RSS čine jedanaest zemalja članica u PrS JIE (Albanija, BiH, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Turska i Crna Gora), UNMIK «u ime Kosova u skladu sa rezolucijom SBUN 1244"&39;, Evropska unija koju predstavlja Trojka - predsedavajući Saveta EU, Komisija i Sekretarijat Saveta, Evropski parlament, kao i određen broj zemalja i institucija koje će i dalje aktivno podržavati regionalnu saradnju u JIE. Izmenama Statuta i aneksa I i II RCC, usvojenim na sastanku Odbora RCC 27. februara 2013. godine, sve članice postale su učesnice Regionalnog saveta, a predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini predstavljeni su kao “Kosovo” sa fusnotom, u skladu sa Dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji postignutim u okviru dijaloga između Beograda i Prištine.

Statut RSS definiše sledeće zadatke RSS: fokusirana regionalna saradnja na osnovu okvira koji osmišlja i vodi sam region, političko usmeravanje radnih grupa i inicijativa, kao i promocija evropskih i evroatlantskih integracija. Rad RSS sprovodi se u šest prioritetnih grupa: ekonomski i socijalni razvoj; energetika i infrastruktura; pravosuđe i unutrašnji poslovi; saradnja u sektoru bezbednosti; jačanje ljudskog potencijala i parlamentarna saradnja, kao „krovna" tema, koja je uključena u sve pomenute prioritete.
 
Sastanci političkih direktora ministarstava odbrane Zapadnog Balkana (pre SEEC)
Forum za saradnju država Zapadnog Balkana u oblasti odbrane - SEEC (od osnivanja do 2011. godine naziv inicijative bio je Forum za pomoć zemljama JIE eng. South East Europe Clearinghouse - SEEC) je regionalna bezbednosna inicijativa pokrenuta 2004. godine na predlog Republike Slovenije i Komande oružanih snaga SAD za Evropu. Cilj SEEC je ostvarivanje bolje koordinacije donatora u pružanju pomoći zemljama iz regiona JIE.

Na prvoj konferenciji Foruma koja je održana krajem 2004. godine u Ljubljani upućen je zahtev zemljama JIE da u formi projekata preciziraju oblasti u kojima im je potrebna pomoć. Tom prilikom određene su i zemlje koje će obavljati funkciju predsedavajućeg za pojedine zemlje - primaoce pomoći. Za predsedavajućeg Radne grupe za Srbiju u okviru SEEC određena je Velika Britanija. Pod okriljem SEEC održana je donatorska konferencija u Beogradu u junu 2006. godine na kojoj je obezbeđeno oko 4,5 miliona evra za realizaciju oko 64 projekta za reformu sistema odbrane Republike Srbije.

Zajedničkom izjavom ministra odbrane članica Foruma za pomoć zemljama JIE o formiranju tri regionalna centra, koja je potpisana 2009. godine, Centar ABHO u Kruševcu, Centar za mirovne operacije BiH (PSOTC) u Butmiru i Medija centar u Skoplju deklarisani su u regionalne centre.

Na završnom sastanku SEEC koji je održan 27. marta 2014. godine u Sarajevu zaključeno je da ova inicijativa prestaje sa radom u postojećem formatu a da se određene funkcionalnosti SEEC održe kako bi se osigurala koordinacija regionalnih centara za obuku, budućnost BVMS i eventualno novih projekata. Takođe je dogovoreno da se nastavi sa sastancima na nivou političkih direktora o funkcionalnostima SEEC.
 
Balkanske vojno-medicinske snage
Kao projekat nastao pod okriljem Foruma za saradnju država Zapadnog Balkana u oblasti odbrane - SEEC, a u skladu sa zaključcima sa 1. konferencije vojne medicine zemalja JIE koja je održana 2011. godine u Beogradu, formirana je Grupa za procenu balkanskih vojno-medicinskih snaga.

Republika Srbija je predsedavala Grupom od 2011. do 2013. godine, tokom kojeg je izrađen Nacrt koncepta balkanskih vojnomedicinskih snaga (Balkan Medical TAsk Force - BMTF). Navedeni Koncept predstavlja smernice za izgradnju BMTF i usvojen je potpisivanjem Deklaracije o namerama od strane svih država učesnica (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija i Slovenija).

Predviđeno je da BMTF budu multinacionalna medicinska jedinica sa zadatkom da obezbedi medicinsku podršku nivoa 2 (Role 2 level) u operacijama odgovora na krizu za veliki broj regionalnih vanrednih situacija (prirodne nepogode).

Zajedničkim delovanjem, rad Grupe je u međunarodnoj zajednici ocenjen kao veoma uspešan a BMTF je uvršten u red projekata "pametne odbrane" na Samitu NATO u Čikagu 2012. godine.

Tokom 2. regionalne vojnomedicinske konferencije, održane od 17. do 20. septembra 2013. godine u Beogradu, Republika Srbija se kandidovala kao Okvirna nacija (Framework nation) BMTF u prvoj rotaciji u trajanju od tri godine, a Republika Makedonija je ponudila da u Skoplju bude stacionirna Stalna organizacija (Standing Organiyation).

Od decembra 2013. godine rad ove Grupe nastavio se u sklopu tri nova tela: Predupravnog odbora, Predstalne organizacije i Pravne grupe.
 
RACVIAC - Centar za bezbednosnu saradnju

Centar za bezbednosnu saradnju - RACVIAC je osnovan oktobra 2000. godine u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u Rakitju pored Zagreba, Republika Hrvatska i u početku se bavio kontrolom naoružanja i primenom mera poverenja i bezbednosti. Uloga Centra je jačanje dijaloga i saradnje kroz partnerstvo država članica i drugih međunarodnih subjekata radi doprinosa i podrške regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.

Aktivnosti Centra su tokom vremena proširene, a težišne oblasti saradnje su:

• Kooperativna bezbednost sa fokusom na kontrolu naoružanja;
• Reforma sektora bezbednosti;
• Međunarodna i regionalna saradnja usmerena na evropske integracije.

Takođe, 2014. godine formirana je Mreža za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje (C-WMD Network) u okviru koje se godišnje organizuju tri aktivnosti na temu borbe protiv širenja oružja za masovno uništenje, uz podršku Američke komande oružanih snaga u Evropi (USEUCOM).

RACVIAC, prema Sporazumu, čine stalne i pridružene članice, kao i posmatrači. Stalne države članice RACVIAC, koje imaju pravo odlučivanja u svim stvarima, su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, BJR Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Turska. Pridružene članice, koje mogu odlučivati o personalnim i programskim pitanjima budući da u njima kontribuiraju, su: Austrija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija. Države sa statusom posmatrača, koje nemaju pravo odlučivanja, su: Kanada, Moldavija, Poljska, Slovačka, Ukrajina i SAD.

Na 32. sastanku Multinacionalne savetodavne grupe (MAG) u oktobru 2014. godine «Kosovo*» je pozvano da učestvuje na svim sastancima i aktivnostima RACVIAC/MAG, zbog čega ima svojstvo učesnika (bez mogućnosti učestvovanja tzv. Kosovskih snaga bezbendosti, imajući u vidu Rezoluciju SB UN 1244).

Zasedanja MAG održavaju se dva puta godišnje, tokom aprila i oktobra svake godine, jedno u državi predsedavanja i drugo u Centru. Predsedavajući MAG je predstavnik jedne od država članica a funkcija traje godinu dana.

Republika Srbija je potpisala Sporazum o RACVIAC 14. marta 2010. godine u Budvi, Crna Gora, a u decembru 2011. godine okončana je nacionalna procedura ratifikacije. Navedenim je Republika Srbija postala peta država koja je ratifikovala Sporazum čime je on stupio na snagu i u tom smislu dala nedvosmislenu podršku završetku transformacije RACVIAC.

Takođe, Ministarstvo odbrane Republike Srbije na godišnjem nivou usaglašava plan aktivnosti sa RACVIAC i predstavnici Ministarstva odbrane Republike Srbije svake godine učestvuje u radu konferencija, okruglih stolova, radionica, seminara i kurseva u organizaciji Centra.

U okviru strateškog opredeljenja aktivnog doprinosa regionalnoj saradnji Ministarstvo odbrane Republike Srbije je predsedavalo MAG u periodu oktobar 2013 – oktobar 2014. godine.
 
Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja

Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja uspostavljena je na inicijativu Grčke i Turske 2006. godine. Prva konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja održana je u Solunu 2007. godine i njoj su prisustvovali načelnici generalštabova Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Makedonije, Srbije, Rumunije i Turske i Hrvatske. Iste godine potpisanu su Smernice za rad (Terms of Reference) kada su države učesnice prvog sastanka postale stalne članica navedene regionalne inicijative, Hrvatska i Slovenija stekle status posmatrača.

U okviru inicijative Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja čiji je Republika Srbija aktivni učesnik, izdvojen je rad posebne Koordinacione grupe, Podgrupe za obuku, obrazovanje i vežbe i Podgrupe za asimetrične pretnje, kao i Tima za konfiguraciju projekta SEEETN u cilju priprema Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja.

Cilj Foruma je da razmatra i jača modele vojno-vojne saradnje balkanskih država kao i modele odgovora na sve bezbednosne izazove, rizike i pretnje. Suštinu aktivnosti Foruma čine obuka i obrazovanje, odnosno aktivnosti u kojima se zajednički stiče zahtevani nivo interoperabilnosti koji omogućava zajedničko delovanje u najrazličitijim situacijama. Akcenat je dat prirodnim nepogodama i učešću na zajedničkim vojnim vežbama, kao i izradi godišnjih procena asimetričnih pretnji na Balkanu.

Uspostavljena je Lista zajedničkih aktivnosti: aktivnosti koje se nude samo balkanskim zemljama kao i aktivnosti koje su otvorene za druge zemlje (kursevi, seminari, konferencije i dr.). Postojeće liste se ažuriraju na godišnjem nivou. U okviru priprema za realizaciju zajedničkih vežbi održavaju se i pripremne konferencije (više puta u toku godine).

Pored navedenog, postoji i direktna veza na nivou načelnika generalštabova u hitnim slučajevima potreba za pružanjem pomoći u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima. Sastanak načelnika generalštabova balkanskih zemalja u okviru Konferencije realizuje se jednom u toku godine, a u cilju njene realizacije, kao i realizacije aktivnosti sa Liste zajedničkih aktivnosti, održavaju se sastanci koordinacionih grupa, podgrupa i timova više puta u toku godine).