Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 

Partnerstvo za mir



Program „Partnerstvo za mir“, pokrenut 1994. godine, je program praktične bilateralne saradnje između NATO, u celini, i pojedinačnih država koje u njemu učestvuju. Osnovni cilj Partnerstva je unapređenje reforme, izgradnja međusobnog poverenja i uvećanje sposobnosti partnerskih država za očuvanje mira i bezbednosti na dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi.

Saradnja u okviru Programa „Partnerstvo za mir“ sprovodi se na onom nivou i onom brzinom koju samostalno određuje svaka partnerska država. Program „Partnerstvo za mir“ zasniva se na saradnji i zajedničkom delovanju sistema odbrane suverenih država i nema jasno obavezujući karakter u međunarodno-pravnom smislu, već se isključivo uvažavaju principi dobrovoljnosti i samostalnog opredeljivanja.

Čitav razvojni put Programa „Partnerstvo za mir“ odlikuju inicijative i konkretne mere da se ono unapredi i učini operativnijim. Ovaj program poslužio je i kao model za neke druge oblike partnerske saradnje NATO, kao što je, na primer, Istambulska inicijativa za saradnju.

U poslednje vreme intenzivirani su procesi objedinjavanja svih postojećih programa saradnje i mehanizmi razvijeni pod okriljem Programa „Partnerstvo za mir“ postaju otvoreni i za ostale inicijative saradnje sa partnerima.
 
Republika Srbija u Programu „Partnerstvo za mir“

Od perioda postojanja Republike Srbije kao sastavnog dela SFRJ, pa do današnjih dana, Srbija je imala različite oblike saradnje sa NATO, od formalnog savezništva u okviru Trećeg balkanskog pakta (1948-1953. godine), pa do obuke i školovanja pripadnika JNA u državama članicama NATO. Intenzitet ove saradnje varirao je u zavisnosti od političkih dešavanja u proteklim decenijama.
 
Konkretan korak u uspostavljanju saradnje u okviru Programa „Partnerstvo za mir“ učinjen je krajem aprila 2002. godine, kada je Savezna vlada R. Jugoslavije usvojila preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja ovom programu.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora podnela je, 19. juna 2003. godine, zvaničan zahtev Alijansi za prijem u Program „Partnerstvo za mir“. U cilju pripreme Državne zajednice za učešće u Programu „Partnerstvo za mir“, NATO je, 30. juna 2003. godine, pokrenuo poseban program za Srbiju i Crnu Goru: Prilagođeni program saradnje (eng. Tailored Cooperation Programme, TCP). Prilagođeni program saradnje podrazumevao je učešće na kursevima u NATO školi u Oberamergau, seminarima i konferencijama, a najveći doprinos predstavljalo je učešće pripadnika Vojske, kao posmatrača, na određenom broju vojnih vežbi Programa „Partnerstvo za mir“.

Republika Srbija pozvana je da pristupi Programu „Partnerstvo za mir“ na NATO samitu u Rigi 29. novembra 2006. godine, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. U skladu sa ovim pozivom i odlukom Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Boris Tadić potpisao je Okvirni dokument 14. decembra 2006. godine u Briselu, čime je Srbija i formalno postala učesnica Programa „Partnerstvo za mir“. Takođe, u Prezentacionom dokumentu o ciljevima Republike Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“ jasno je istaknuto da će učešće Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“ biti u skladu sa ekonomskim, finansijskim, ljudskim, materijalnim i ostalim mogućnostima.

Republika Srbije je, kao svaka država partner, samostalno izradila Prezentacioni dokument i u njemu predstavila političke ciljeve svog učešća u Programu „Partnerstvo za mir“, oblasti saradnje za koje je zainteresovana radi ispunjenja tih ciljeva, kao i resurse i sredstva koje namerava da stavi na raspolaganje za aktivnosti ovog programa. Ovim dokumentom predstavljen je političko-vojni okvir za obim, intenzitet i sadržaj saradnje sa NATO. Pored toga, ovo je jedini dokument koji partnerske države samostalno izrađuju, dok su svi ostali rezultat usaglašavanja i dogovora.

Opredeljena za unapređenje saradnje i zajedničkog delovanja sa državama članicama NATO i ostalim državama partnerima na izgradnji globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti, Srbija u svom Prezentacionom dokumentu izražava spremnost da preuzme deo odgovornosti za stabilan i trajan mir u regionu, učestvuje u mirovnim operacijama sa mandatom UN i dostigne interoperabilnost oružanih snaga sa snagama država članica NATO. Republika Srbija svojim angažovanjem u aktivnostima Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i učešćem u Programu „Partnerstvo za mir“ jača sopstvenu bezbednost i dijalogom i saradnjom doprinosi miru i stabilnosti u regionu, jačanju dobrosusedskih odnosa i rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem.

U svom Prezentacionom dokumentu, Srbija je istakla nameru da aktivno učestvuje u Programu „Partnerstvo za mir“, na osnovu postojećih sadržaja tog programa, kao i dosadašnje saradnje sa Alijansom. Takođe, Srbija ističe spremnost učešća u skoro svim uspostavljenim mehanizmima Programa „Partnerstvo za mir“, uključujući i Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), što ukazuje na mogućnost intenzivne saradnje sa Alijansom, prilagođene obostranim interesima. Vlada Republike Srbije je 20. decembra 2014. godine usvijula Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) između Republike Srbije i NATO za period od dve godine, a u skladu sa predviđenom procedurom, u sedištu NATO je dokument odobren 15. januara 2015. godine.

Prezentacioni dokument Republike Srbije, za razliku od ostalih prezentacionih dokumenata država u regionu, ne predviđa članstvo Srbije u NATO, čime se, za sada, isključuje učešće Srbije i u Akcionom planu za članstvo (MAP), kao mehanizmu Programa „Partnerstvo za mir“ za sveobuhvatne pripreme u procesu pristupanja neke države Alijansi.

1. Mehanizmi saradnje sa NATO

Individualni program partnerstva i saradnje
Osnovni mehanizam saradnje između države partnera i NATO predstavlja Individualni program partnerstva i saradnje (Individual Partnership and Cooperation Programme, IPCP), koji mod nedavno egzistira pod nazivom Finalna lista događaja (Final List of Events / FLE).

Ovaj mehanizam obezbeđuje samoopredeljenje i pristupačnost aktivnostima Programa „Partnerstvo za mir“. Osnovu Programa čini Meni partnerske saradnje (Partnership Cooperation Menu, PCM), koji sadrži listu oko 1.500 aktivnosti, od čega MO i VS svake godine za svoj IPCP bira određeni broj aktivnosti (od 100 do 160).

Pripadnici MO i VS učešćem na aktivnostima koje organizuje NATO u okviru IPCP, poput seminara, kurseva, konferencija i vežbi, stiču nova znanja i veštine i razmenjuju iskustva sa pripadnicima oružanih snaga članica NATO i učesnica Programa PzM.

Angažovanje Republike Srbije u Individualnom programu partnerstva i saradnje ne kosi se sa proglašenom vojnom neutralnošću, što potvrđuje i činjenica da su tradicionalno i međunarodno priznate neutralne države, poput Austrije i Švajcarske, napredni partneri Alijanse, koji između ostalog koriste i ovaj mehanizam saradnje sa Alijansom.

Program za izgradnju integriteta

Program za izgradnju integriteta (Building Integrity Programme) predstavlja deo projekata kojim NATO nastoji da potvrdi svoju posvećenost ideji jačanja dobre uprave u resoru odbrane i sektoru bezbednosti. Prvobitno je pokrenut kao Inicijativa, u okviru Akcionog plana partnerstva za izgradnju institucija odbrane (the Partnership Action Plan on Defence Institution Building, PAP-DIB) na zasedanju Saveta evroatlantskog partnerstva u novembru 2007. godine.

Osnovni ciljevi Programa su podizanje nivoa svesti, promovisanje dobre prakse i razvoj praktičnih mehanizama koji mogu pomoći državama učesnicama da poboljšaju stanje integriteta i snize prisustvo rizika korupcije u nacionalnim sektorima bezbednosti, jačajući transparentnost i odgovornost. Aktivnosti u okviru Programa prvenstveno su usmerene ka problematici upravljanja finansijskim sredstvima, materijalnim i ljudskim resursima.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije uključilo se u NATO Inicijativu za izgradnju integriteta u decembru 2011. godine, a od decembra 2012. godine, učestvuje i u Prilagođenom programu NATO za izgradnju integriteta u jugoistočnoj Evropi koji se realizuje kroz Proces saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM).

U dosadašnjem periodu izvršeni su samoprocena i zajednička analiza stanja integriteta u sistemu odbrane Republike Srbije, u saradnji sa ekspertskim timom NATO, analiza napretka u primeni preporuka, učešće na većem broju međunarodnih konferencija, radionica i programa obuke u zemlji i inostranstvu, posvećeni pitanjima izgradnje integriteta. Takođe, Ministarstvo odbrane bilo je domaćin dve međunarodne tematske radionice održane u Beogradu "Integritet u budžetiranju i finansiranju odbrane",  juna 2013. godine i "Integritet u angažovanju spoljnih resursa i javno-privatnim partnerstvima", juna 2014. godine. Ministarstvo odbrane redovno upućuje svoje predstavnike na aktivnosti pod okriljem Programa za izgradnju integriteta. O iskustvima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije iz učešća u navedenom programu objavljena je publikacija "Izgradnja integriteta: procesi i uticaji - Srbija".

Komiteti i radne grupe NATO

Pristupanje Programu „Partnerstvo za mir“ omogućilo je pristup brojnim komitetima i radnim grupama NATO otvorenim za partnere, kao forumima za razmatranje aktuelnih pitanja od značaja za partnersku saradnju i bezbednost evroatlantskog regiona. Predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije visokog nivoa aktivno učestvuju u radu Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva (EARMS), Političkog partnerskog komiteta (RRS), Konferencije nacionalnih direktora za naoružanje (CNAD), Komiteta za kodifikaciju (AS/135), Komiteta načelnika vojnomedicinskih službi NATO (COMEDS), Logističkog komiteta (LC), Komiteta za standardizaciju (CS) i Odbora za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NC3B). Pored navedenog, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvuju u radu brojnih radnih grupa na ekspertskom nivou, od kojih se kao najznačajnije mogu izdvojiti Radna grupa Vojnog komiteta za saradnju (MCWG/COOP+PfP), Radna grupa za kretanje i transport (AC/305 M&TG), Radna grupa za medicinsko zbrinjavanje (MHC WG) i paneli koji se organizuju pod okriljem NATO Agencije za istraživanje i tehnologiju. Učešćem u radu navedenih radnih tela, obezbeđuju se uslovi za izgradnju operativnih sposobnosti Vojske Srbije, dostizanje interoperabilnosti naših oružanih snaga i podršku reformi sistema odbrane.

Proces planiranja i pregleda

Proces Planiranja i pregleda (eng. Planning and Review Process, PARP) je osnovni mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“ kroz koji deklarisane jedinice dostižu interoperabilnost sa jedinicama država koje implementiraju opšteprihvaćene standarde Savezničke komande za operacije, kao i dalji razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti za izvršavanje zadataka. Proces je gotovo identičan procesu planiranja snaga u NATO.

Vojska Srbije je kroz PARP deklarisala nekoliko svojih jedinica za zajedničke aktivnosti Programa „Partnerstvo za mir“.

Radi dostizanja interoperabilnosti sa državama članicama NATO i ostalim učesnicama Programa „Partnerstvo za mir“, Republika Srbija je sa Alijansom usaglasila paket Ciljeva partnerstva. Dostizanjem Ciljeva partnerstva jedinice Vojske Srbije implementiraju savremene vojne standarde, koje su prihvatile i države članice EU, i na taj način doprinose ostvarivanju ciljeva spoljne politike Republike Srbije koji su predviđeni najvažnijim strategijskim dokumentima države.

Koncept operativnih sposobnosti

Koncept operativnih sposobnosti (eng. Operational Capabilities Concept, OCC) je mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“ kroz koji se vrši obuka i ocenjivanje unapred deklarisanih jedinica prema NATO standardima. Republika Srbija je, kao i sve druge članice Programa "Partnerstvo za mir", kroz Koncept operativnih sposobnosti deklarisala snage i kapacitete koje je stavila na raspolaganje za potrebe PzM.

Ovaj mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“, osim izgradnje vojnih sposobnosti, značajno doprinosi uspostavljanju mirnodopskih oblika saradnje, povećava uzajamno poverenje i predstavlja važan okvir za izvođenje zajedničkih vežbi i obuke sa članicama NATO. Koncept operativnih sposobnosti je jedan od najmerljivijih, najvidljivijih i najuspešnijih mehanizama saradnje.

Učešćem u OSS partneri dobijaju pristup NATO procedurama i standardima koji su već testirani i dokazani pa kao takvi predstavljaju jedino merilo dostignutog stepena interoperabilnosti. Korišćenjem alata OSS partneri mogu značajno da poboljšaju svoje odbrambene kapacitete.

Individualni akcioni plan partnerstva

Individualni akcioni plan partnerstva (eng. Individual Partnership Action Plan, IPAP) uspostavljen je na samitu NATO u Pragu 2002. g. i predstavlja intenzivni oblik institucionalne saradnje sa NATO radi pružanja pomoći državi partneru u reformi i modernizaciji njihovog sistema odbrane i u potpunosti se prilagođava potrebama partnera izradom Prezentacionog dokumenta za učešće u IPAP. Izrađuje se svake druge godine, a može se ažurirati na godišnjem nivou nakon podnošenja godišnjih informacija od strane države partnera.

Saradnja države partnera sa NATO kroz IPAP organizuje se u oblastima političkih pitanja i pitanja bezbednosne politike, odbrambenim bezbednosnim i vojnim pitanjima, informisanju javnosti, nauci, životnoj sredini i planiranju u vanrednim situacijama, kao i o administrativnim pitanjima i pitanjima zaštite bezbednosti i resursa.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 24. februara 2011. godine donela Zaključak o pokretanju procedure za izradu IPAP, a Pismo o nameri pristupanja IPAP, Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je NATO u martu 2011. godine. Prezentacioni dokument IPAP između Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog sporazuma usvojila je Vlada na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, a interresorna delegacija Republike Srbije je 25. novembra 2011. godine predstavila dokument u Briselu.  Vlada Republike Srbije je 20. decembra 2014. godine  usvojila Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) između Republike Srbije i NATO za period od dve godine, a u skladu sa predviđenom procedurom, u sedištu NATO je dokument odobren 15. januara 2015. godine. U toku je implementacija ciljeva i aktivnosti navedenih u IPAP.

Tabelarni pregled ciljeva i aktivnosti za IPAP sastoji se od spiska aktivnosti, rokova i planiranih sredstava za postizanje ciljeva na polju bezbednosti, reforme sistema odbrane, borbe protiv korupcije, zaštite životne sredine, ekonomije i pitanja na polju opštih demokratskih reformi i ljudskih prava.

Poverilački fond Programa „Partnerstvo za mir“

NATO je pružio značajan doprinos reformi sistema odbrane u Srbiji uspostavljanjem dva poverilačka fonda Programa „Partnerstvo za mir“. U martu 2005. godine, pokrenut je Poverilački fond namenjen za realizaciju projekta uništavanja zaliha protivpešadijskih mina, sa finansijskim sredstvima od oko 1,7 milion evra, koje je doniralo 12 država. Za izvršnu agenciju u sprovođenju projekta određena je NATO Agencija za održavanje i snabdevanje (eng. NATO Maintenance and Supply Agency, NAMSA). Neposredni izvršioci Projekta bili su Tehničko-remontni zavod (TRZ) u Kragujevcu i kompanija „Prva iskra“ Barič, tako što je TRZ vršio uništavanje mina delaboracijom, a kompanija „Prva iskra“ preradu iz vojnog u privredni eksploziv. Projekat se realizovao 2 godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.

Pored toga, u januaru 2006. godine, pokrenut je novi Poverilački fond, sa ciljem podrške pri zapošljavanju pripadnika Vojske Srbije, u civilnom sektoru, koji u procesu reforme postanu kadrovski višak. Za izvršnu agenciju u sprovođenju projekta određena je Međunarodna organizacija za migracije (eng. International Organization for Migrations, IOM), sa značajnim iskustvom u oblasti smanjenja viška vojnog kadra i njegove reintegracije u civilni sektor. Pod okriljem navedenog projekta utrošeno je oko 9,6 miliona evra, u okviru različitih oblika direktne pomoći licima iz Programa za otpočinjanje razvoja posla u civilnom sektoru, troškova upravljanja, održavanja i evaluacije Projekta, jačanja kapaciteta Programa podrške u promeni karijere, kao i na mnoge promotivne aktivnosti u cilju transparentnosti Projekta.

Tokom 2013. godine ustanovljen je novi Poverilački fond NATO za Republiku Srbiju koji bi trebalo da omogući uništavanje viškova ubojnih sredstava, a istovremeno i unapređivanje kapaciteta TRZ Kragujevac. Planirana vrednost projekta iznosi do sedam miliona evra koji bi se realizovao u dve faze sa vremenskim okvirom realizacije od četiri godine. Velika Britanija je prihvatila ulogu vodeće države u projektu, dok je NATO Agencija za podršku (eng. NATO Support Agency, NSPA) izvršno telo u njegovoj implementaciji. Finansijski doprinos NPF do sada su dale SAD, Velika Britanija, Italija, Švajcarska, Irska, Mađarska, Turska, Slovačka, Češka Republika, Norveška i Nemačka. Pomenuti Poverenički fond zvanično je otpočeo 24. marta 2016. godine stupanjem na snagu Implementacionog sporazuma, dok je ceremonija otvaranja pomenutog fonda realizovana 12. oktobra 2016. godine.
 
Specifični oblici saradnje Republike Srbije sa NATO
 
Grupa Srbija-NATO za reformu odbrane

Inicijativu za uspostavljanje Grupe za reformu odbrane (eng. Defence Reform Group, DRG), kao zajedničkog tela Ministarstva odbrane tadašnje Srbije i Crne Gore i NATO, pokrenula je Kraljevina Norveška, u svojstvu Ambasade za vezu sa NATO 2005. godine. Ova inicijativa je pokrenuta u cilju povećanja podrške Alijanse u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji i Crnoj Gori, u okolnostima intenzivnog rada na prvom Strategijskom pregledu odbrane. U decembru 2006. godine, Severnoatlantski savet odobrio je formiranje Grupe SCG-NATO za reformu odbrane, nakon višemesečnih konsultacija u NATO, i to kroz Politički komitet i Političko-vojni nadzorni komitet Partnerstva za mir. Posle neophodnih administrativnih priprema i odluka nadležnih državnih organa Srbije i Crne Gore, u februaru 2006. godine, formiran je ovaj novi, jedinstven mehanizam saradnje između Srbije i NATO, kakav Alijansa nije razvila ni sa jednom drugom državom. Pred Grupu su postavljeni sledeći zadaci:

• ubrzavanje i podrška reformi sistema odbrane,
• podsticanje međuresorne saradnje, sa ciljem bolje koordinacije i komunikacije u vezi sa vizijom razvoja,
• uvođenje modela projektno-orijentisanog pristupa reformi,
• podsticanje članica NATO da bolje koordinišu bilateralne aktivnosti u podršci reformi sistema odbrane i
• priprema Srbije i Crne Gore za angažovanje u Programu „Partnerstvu za mir“.

Rad Grupe u periodu od 2005. do 2008. godine je ocenjen kao veoma uspešan, a dosadašnja iskustva ukazuju da ona znatno olakšava interresorni pristup u procesima bitnim za reformu sistema odbrane i angažovanje u Programu „Partnerstvo za mir“.

Održavanjem 12. sastanka Grupe Srbija – NATO za reformu odbrane 30. juna 2010. godine u Domu Garde Topčider, nakon dvogodišnje pauze, nastavljen je rad ovog mehanizma saradnje Srbije i NATO. Usvojen je radni plan Grupe u periodu od juna 2010. godine do juna 2011. godine i uspostavljena su tela koja podržavaju rad Grupe. Sastanku su prisustvovali i izaslanici odbrane i predstavnici ambasada zemalja članica NATO i EU.

Kroz rad obnovljene Grupe Srbija dobija bilateralnu podršku partnerskih država radi dostizanja definisanih Ciljeva partnerstva u okviru Procesa planiranja i pregleda. Podrška partnerskih nacija se uglavnom sastoji u zajedničkom radu prilikom razvoja pojedinih projekata čijom realizacijom se dirktno utiče na razvoj kapaciteta i sposobnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Saradnja na terenu između Vojske Srbije i KFOR

Pravni okvir za saradnju između Vojske Srbije i KFOR predstavljaju Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojnotehnički sporazum. Vojska Srbije je izgradila specifičan mehanizam saradnje sa NATO – partnerstvo na terenu sa zajedničkim zadatkom izgradnje mira i bezbednosti u zonama odgovornosti, sa obe strane administrativne linije.

Obaveze i zadaci koji proističu iz Vojnotehničkog sporazuma, koji je potpisan u junu 1999. godine, dosledno se sprovode.
Linije komunikacije između Vojske Srbije i KFOR su uspostavljene na svim nivoima.
Sastanci između predstavnika Republike Srbije i NATO, u skladu sa potpisanim sporazumima, održavaju na lokalnom, koordinacionom, komandnom, glavnom i visokom nivou.

Sastanci na visokom nivou održavaju se u skladu sa potrebom i dogovorom načelnika GŠ VS i komandanta KFOR. Na sastancima se težišno razmenjuju informacije o bezbednosti duž administrativne linije, a obavlja se i koordinacija, potvrda i odobravanje aktivnosti na terenu. Specifičnu težinu saradnji daju jednovremene patrole i zajednička izviđanja duž administrativne linije. Jednovremenim patrolama Vojske Srbije i KFOR, nivo bezbednosti duž administrativne linije je podignut na viši nivo.

Dostignuti nivo saradnje između Vojske Srbije i KFOR se odlikuje visokim stepenom poverenja, uvažavanja i međusobnog razumevanja.

Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (DEEP)

Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (Defence Education Enhancement Programme – DEEP) je multinacionalna obrazovna inicijativa čija je svrha da pomogne partnerskim i drugim zainteresovanim državama da izgrade kapacitete kroz reformu vojnog obrazovanja i da usvoje vrednosti koje su povezane sa načelima Programa „Partnerstvo za mir“. Inicijativa je pokrenuta od strane Konzorcijuma vojnih akademija i bezbednosnih instituta PzM, čije sedište se nalazi u „Džordž Maršal evropskom centru za bezbednosne studije“ u Garmišpartenkirhenu, SR Nemačka. Program DEEP otpočeo je 2007. godine, sa ciljem da odgovori na izazove izgradnje kapaciteta partnerskih država u oblasti vojnog obrazovanja i trenutno se sprovodi u 13 zemalja.

Republika Srbija je zvanično otpočela angažovanje u Programu za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane februara 2014. godine radi reforme nastavnih planova i programa na svim nivoima studija u vojno-obrazovnim ustanovama, kao i usvajanja evropskih i NATO standarda u oblasti profesionalnog vojnog obrazovanja i akreditacije i/ili reakreditacije programa u skladu sa zahtevima bolonjske deklaracije.

U prethodnom periodu, pod okriljem DEEP, realizovana je serija poseta delegacija Univerziteta odbrane nacionalnim univerzitetima odbrane više evropskih zemalja (Austrija, Rumunija, Češka Republika), a realizovan je i niz aktivnosti u našoj zemlji. Jedna od najvažnijih jeste međunarodna radionica/seminar za obuku nastavnika, koja je održana u periodu od 6. do 11. aprila 2014. godine na Vojnoj akademiji, na kojoj je učestvovalo više od 40 nastavnika iz 11 zemalja. Tokom 2017. godine planirano je više aktivnosti u oblasti obuke nastavnog kadra na vojnim visokoškolskim ustanovama, kao i po pitanju školovanja podoficira i saradnje u oblasti vojnohemijskog inženjerstva.


3. Institucionalizovani oblici saradnje

NATO vojna kancelarija za vezu

Zaključeni Sporazum o tranzitnim aranžmanima između Srbije i Crne Gore i NATO, kao i početak rada Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, nametnuli su potrebu za jačanjem direktnih institucionalnih veza između Srbije i Alijanse. Na osnovu zaključenog sporazuma između Ministarstva odbrane Republike Srbije i NATO 18. decembra 2006. godine, u Beogradu je otvorena NATO vojna kancelarija za vezu (eng. NATO Military Liaison Office, MLO), u zgradi Ministarstva odbrane.

U liniji subordinacije u NATO, za funkcionisanje Vojne kancelarije u Beogradu odgovorna je Komanda združenih snaga NATO u Napulju. Nadležnosti Kancelarije su: implementacija Sporazuma o tranzitnim aranžmanima, pružanje podrške snagama NATO i EU (EUFOR) angažovanim u regionu, podrška radu Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, saradnja u oblasti javne diplomatije, kao i drugi dodatni zadaci koje odobri Severnoatlantski savet.

Vojna kancelarija predstavlja i podršku vojnim aspektima angažovanja Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“, kao i vojnu podršku pretežno političkoj ulozi Ambasade one države koja ima dvogodišnji mandat za vezu Srbije sa NATO.

Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO

Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO uspostavljeno je 27. septembra 2010. godine sa osnovnim zadatkom da predstavlja Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u sedištu NATO i EU u Briselu. Bitan aspekt rada Vojnog predstavništva je zastupanje bezbednosnih i odbrambenih interesa Republike Srbije u NATO i stalnim misijama država članica, učestvovanje u radu organizacionih celina NATO, kao i pružanje podrške učešću predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u radu političko-vojnih, vojnih i administrativnih organa NATO. Takođe, sarađuje sa NATO i državama članicama i izveštava o aktivnostima i razvoju događaja u NATO. Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO ima dvojaku funkciju, pošto pored navedenih zadataka izvršava i zadatke vezane za vojnu saradnju sa EU, čime pruža doprinos u ostvarenju najvažnijeg spoljnopolitičkog cilja naše države – članstva u EU.

Vojno predstavništvo se sastoji iz Kancelarije Vojske Srbije i Kancelarije odbrane u Briselu i Tima za vezu pri Odeljenju za vojnu saradnju NATO u Monsu.