HRONIKA SAJMA, subota, 27. oktobar

► Ministar Vulin: Nismo dozvolili reviziju istorije

Nismo i nećemo dozvoliti reviziju istorije. Nećemo dozvoliti da se prekrajanjem prošlosti opravdavaju događaji iz devedesetih u našoj zemlji, niti pristati na to da su sve žrtve iste. Ponosni smo na svoju istoriju i nećemo dozvoliti da nam je drugi pišu. Zato smo pokrenuli ediciju „Ratnik“, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin na tribini „Pokušaj revizije istorije“ na štandu Ministarstva odbrane na Sajmu knjiga, na kojoj su učestvovali i akademik prof. dr Darko Tanasković i prof. dr Mile Bjelajac. Moderator je bio akademik i književnik Miroslav Toholj, načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost Medija centra „Odbrana“.

- Istorija kaže da su činjenice obavezujuće, a zaključak je slobodan. U našem vremenu i životima činjenice su prestale da budu obavezujuće, ne zaključci, i one se brutalno krše, zloupotrebljavaju i iskrivljuju – naglasio je ministar Vulin, dodajući da je istorija građanskih ratova na prostoru bivše SFRJ istorija brutalnog izvrtanja činjenica u relanom vremenu.

Osvrnuvši se na ediciju “Ratnik”, ministar Vulin je istakao da je iz svih sredstava informisanja, gde god su mogli, napali su tu ediciju, ne polemišući sa knjigom, čak ni sa autorima, odnosno sa pravom autora da uopšte pišu.

- Pravo čudo je da nikome ne smeta knjiga u kojoj Haradinaj opisuje kako je ubio policajca i onda nastavio da mirno jede pljeskavicu. Ali ako Srbi progovore svoju istinu to je za svaku osudu i to se mora sprečiti – rekao je Vulin i podsetio i na nameru da se donese rezolucija o genocidnosti srpskog naroda, da Srbi budu jedini narod na planeti Zemlji koji je trebalo da bude određen kao genocidan.

Da bi to bilo moguće, dodao je ministar Vulin, morate da promenite istoriju, pa se s tim u vezi, govorilo o Jasenovcu kao o radnom logoru, a unazad, i da je Prvi svetski rat započeo pucnjem Gavrila Principa. „Da li je moguće da je student izazvao svetski rat?“.

Obeležavanje Velikog rata, naglasio je ministar Vulin, bio je pokušaj da se svetu objavi kraj istorije, da nema tereta, da nema opterećenja i da idemo iz početka, da nema agresora, žrtve, zločina i kazne, svi smo bili nesretne žrtve, potpuno jednake i to je sve.

- Verujem da je naša borba prethodne četiri godine bila uspešna i da nismo dozvolili da se istorija promeni i da nismo dozvolili da Prvi svetski rat ispadne rat koji je Srbija tražila i izazvala – istakao je ministar Vulin.

Da slomite ovaj narod, naglasio je ministar odbrane, da ga jednom zauvek uklonite sa istorijske pozornice, treba da mu promenite istoriju, da počne da se stidi sebe samog i da prihvati da mu drugi pišu istoriju.

Naša vojska na Kosovu i Metohiji, naglasio je ministar Vulin, imala je taktiku 4M – manevar, mobilnost, maskiranje i moral, moral iznad svega.

- Revizijom istorije, ubijaju moral jednog naroda, naroda koji nema pravo da se pozove u teškim trenucima na tradiciju svojih predaka. Taj narod se nikome neće suprotstaviti i neće moći da odbrani sebe ni svoje elementarne interese.

- Zato smo uveli ediciju “Ratnik” da nam drugi ne pišu našu istoriju. Ja ne mogu mnogo da učinim za Prvi i Drugi svetski rat, ali vojska može da ispriča istinu o ratovima u kojima je učestvovala bez svoje volje, i bez svoje krivice, ali da ispriča istinu koja će obezbediti da buduće generacije budu uz svoju vojsku i uz svoju državu, da je se ne stide i da ne prihvate lažni osećaj krivice – rekao je ministar Vulin, dodajući da se revizija istorije ne radi iz nekih neracionalnih razloga, već iz vrlo racionalnih, prepoznatljivih razloga, koji imaju svoje utemeljenje u politici i ekonomiji, pa ako ste dovoljno moćni možete i da je menjate, ali je na nama da se borimo i da ne dozvolimo da bude promenjena.

Kako je istakao akademik Tanasković, propitujući problematku revizije istorije, srpski narod treba da se trudi da istina o stvarnosti i prošlosti bude što bliža realnosti.

- Svako ima svoju istinu. Ona je uvek, donekle subjektivna. Nažalost, na prostoru bivše Jugoslavije mi imamo šest istina o događajima i iz bliže i iz dalje prošlosti. I te su istine manje ili više nepodudarne, a ponekad i konfliktne. Kada se te istine reprodukuju kroz obrazovni sistem i medije i loše politike, onda je jasno da jaz postaje sve veći i da tu nema nikakve nade za bilo kakvu sreću i da se može doći do najmanjeg zajedničkog sadržatelja u sagledavanju realnosti i prošlosti - ocenio je akademik Tanasković.

Dr Mile Bjelajac, osvrnuvši se na poslednjih nekoliko dana tokom kojih je javnost “sa minusom” ocenili ediciju “Ratnik”, istakao je da to nije prvi put da se pokušaj revizije istorije dočeka na taj način.

- Često upozoravam da su savremenici u svom vremenu ograničeni za ono što je relevantno da bi se potpuno sa sigurnošću orijentisali u svom vremenu, posebno oni koji donose odluke, oni koji su u istorijskoj prilici da ponesu tu odgovornost – naglasio je dr Bjelajac, ukazujući na pouku koji istoričari mogu da pošalju u svom vremenu.

► Promocija knjige „Prištinski korpus 1998–1999 – svedočenja ratnih komandanata“ na Sajmu knjiga

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Sajmu knjiga danas je predstavljena knjiga „Prištinski korpus 1998–1999 – svedočenja ratnih komandanata“ iz edicije „Ratnik“.

General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, tada komandant Prištinskog korpusa, zahvalio je predsedniku Republike Srbije i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću, ministru odbrane Aleksandru Vulinu i Ministarstvu odbrane što su omogućili da edicija „Ratnik“, edicija istine i nezaborava, ugleda svetlost dana.

Govoreći o knjizi, general Lazarević je naglasio da je neophodno dobro razumeti situaciju na Kosmetu 1998. godine, pojašnjavajući da je jedinica kojom je komandovao već tada vodila rat protiv šiptarskih terorista.

- Ratne 1999. godine Prištinski korpus se nalazio u strategijskoj klopci. Tada je počeo jedan od najasimetričnijih ratova do sada vođenih u istoriji ratovanja, jer je rat sa dva kontinenta vođen protiv SR Jugoslavije, u kojem je NATO koristio najsavremenije naoružanje, jaku propagandu i psihološko ratovanje – rekao je general Lazarević.

On je istakao da, iako je ideja agresora bila da za svega tri do četiri dana slomi otpor Vojske Jugoslavije, ubije 20.000 hiljada pripadnika Prištinskog korpusa, porobi Srbiju i ponizi srpski narod, to mu nije pošlo za rukom.

- Zadaci Prištinskog korpusa bili su sačuvati živu silu i ratnu tehniku od uništenja, braniti i odbraniti državnu granicu i integritet SRJ na frontu od 251 kilometra, ugušiti terorističku pobunu na teritoriji Kosova Metohije i sačuvati narod od terora šiptarskih terorista. Te gotovo nemoguće zadatke, pripadnici Prištinskog korpusa uspeli su da izvrše u najtežim uslovima – rekao je general Lazarević naglasivši da je ponosan na svoju jedinicu što je u tome uspela, a da je neprijatelj imao efikasnost samo u uništavanju simulatora i lažnih meta, a ne stvarne ratne tehnike.

General Lazarević je, uz sve prisutne, među kojima su bili mnogi njegovi saborci, još jednom prošao hodnicima sećanja i prošao kroz svoj ratni dnevnik, apostrofirajući one dane kada su se odvijale najžešće borbe, dodajući da je naša Vojska na Kosovu i Metohiji dokazala da ima dušu, sačuvala je obraz i činila dobra dela. Ta i takva vojska uspela je da odbrani slobodu naše zemlje.

Prema rečima general-potpukovnika u penziji Mladena Ćirkovića, u to vreme komandanta 15. oklopne brigade u sastavu korpusa, pravoovremene odluke komande Prištinskog korpusa u pogledu izmeštanja jedinica iz kasarni, stvaranja povoljnih formacijskih sastava van mirnodopskih lokacija na prostorima koji su značajni sa stanovišta dominacije, omogućile su da se izbegne „hrvatski scenario“ i da jedinice budu blokirane u kasarnama. Zahvaljujući tome, naglasio je Ćirković, jedinice Prištinskog korpusa bile su operativne i mobilne.

- Međunarodni faktor je bio taj koji je pripremio teritoriju Kosova i Metohije za bombardovanje, vraćanjem jedinica u kasarne i na mirnodopsku formaciju – rekao je general Ćirković i naglasio da je Prištinski korpus, uprkos tome, uspeo da radnjama i postupcima sačuva ljude i tehniku, jer je početak bombardovanja dočekan sa raseljenim sredstvima i van kasarni.

- Stalno u pokretu, oslonjeni na sebe, varajući neprijatelja i navodeći ga na pogrešan put sveli smo gubitke na minimum - rekao je general Ćirković, podsetivši da je brigada kojom je komandovao imala veliki broj glomazne tehnike, koja je bila dobro maskirana i na taj način sačuvana.

On je posebno istakao ulogu, požrtvovanost i odanost svojoj državi vojnika na odsluženju vojnog roka, koji su junački izdržali sve ratne napore i zaslužuju svako poštovanje.
General Ćirković je naglasio da edicija „Ratnik“ zaslužuje svaku pažnju i pohvalu, jer omogućava da se istina čuje neposredno od učesnika tih dešavanja.

Pukovnik u penziji Goran Jeftović bio je na isturenom komandnom mestu Prištinskog korpusa sa prevashodnim zadatkom obezbeđenja i odbrane državne granice.

- Istureno komandno mesto imalo je zadatak da objedini dejstva svih vojnih jedinica, da omogući koordinaciju sa MUP-om i da odgovori na sve pokušaje neprijatelja koji su dolazili iz pravca Albanije. Timskim radom osmislili smo sistem linijskog i dubinskog obezbeđenja granice u miru, što je bilo od izuzetne važnosti za događaje koji su usledili tokom agresije 1999. godine i uspeh u očuvanju komunikacije i odbrane granice – rekao je Jeftović.

Direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, recenzent knjige, istakao je da kao istoričar i čovek koji je proživeo sve to, duboko je uveren da edicija „Ratnik“ daje važan doprinos potpunijem razumevanju nedavne prošlosti i približava nas preciznijim znanjima, tačnoj hronologiji i mnogim sitnijim sadžajima koji demaskiraju jednu veliku retoričku farsu namenjenu prikrivanju neuspeha neprijatelja da ostvari svoje geopolitičke ciljeve.

► Kad Vojska pomaže

Kad udare prirodne katastrofe i druge nedaće, stanovništvu prvi u pomoć priteknu pripadnici Vojske.. Kako ta pomoć funkcioniše, koje su misije Vojske Srbije u ovom smislu, zašto povremeno lekar mora da uđe u pincgauer i obiđe nekog pacijenta, na koji način sarađuju razne ustanove zemlje kad su teške okolnosti tu, bila je tema današnjeg predstavljanja sistema odbrane.

Predstavljanje je vodio pukovnik Dragan Mesarović, načelnik Odeljenja za civilno-vojnu saradnju Generalštaba Vojske Srbije, a sagovornici su bili Saša Avram iz Crvenog krsta, Vlastimir Velikić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, pukovnik Branko Popović, potpukovnik Radiša Dedić i poručnik Isidora Mihajlović.

Pukovnik Mesarović predstavio je misiju Vojske u oblasti civilno-vojne saradnje, Saša Avram je govorila o Crvenom krstu i zajedničkim aktivnostima sa Vojskom Srbije, a potpukovnik Dedić o misiji „Atalanta“ u Indijskom okeanu i Adenskom zalivu. Vlastimir Velikić je predstavio funkcionisanje sistema odgovora na vanredne situacije u Srbiji.

► Promocija knjige Radoša Ljušića „Vojvode i vojvodski barjaci“

„Knjiga koju danas predstavljamo u značajnoj meri upotpunjava naša saznanja o dva srpska ustanka, 1804. i 1815. godine, koji se mogu posmatrati kao jedan celovit period srpske revolucije, kroz izučavanje vojne organizacije tog doba, vojvodskog čina i vojvodskih zastava“, kazala je Dragana Marković, urednik Izdavačke delatnosti MC „Odbrana“, na predstavljanju knjige „Vojvode i vojvodski barjaci“ Radoša Ljušića, istoričara i šefa katedre na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

„Iako su oba srpska ustanka dosta izučavana, još postoje teme koje su neobrađene“, istakao je dr Radomir Popović, istoričar sa Filozofskog fakulteta. „Drugi srpski ustanak je često posmatran kao pastorče Prvog, iako je imao podjednako krvave bitke i upravo zato je važno što se oba događaja posmatraju ravnopravno“, rekao je Popović. „Rasvetljeno je i pitanje činova, tj. samih vojvoda, koliko ih je bilo, te da je njihova vlast uvek bila jedna i nedeljiva i da smo pogrešno dugo verovali da su se delili na velike i male vojvode.“

„Vojska u oba ustanka nikad nije dobila svoju pravu obradu u istoriografiji“, rekao je autor knjige Radoš Ljušić na promociji. „Istoričari su se mahom bavili bitkama. Ali pitanjem organizacije te ustaničke vojske, granicom između vojne, civilne i vojno-civilne vlasti, nismo se do sada bavili u posebnim delima. Tu je i problem lestvice vlasti. Karađorđe je imao tri titule, u različitim periodima ustanka, na primer.“

► Jelena Šaulić Bojović, učiteljica i ratnica

Kad su ratovi u pitanju, istorija najčešće beleži velike bitke, velike vojskovođe, političare, javne ličnosti, i tek ponekad nekog izuzetnog heroja običnog čoveka. I zato već vekovima ostaje dug prema hiljadama običnih malih ljudi koji učine velika herojstva i prožive velike živote po dometima, a malo poznate jer pred onima koji izgrade karijere ostaju skriveni. Jedna od takvih ličnosti je Jelena Šaulić Bojović, učiteljica pozivom, komita izborom, i to u vreme Topličkog ustanka protiv terora bugarskog okupatora u Prvom svetskom ratu.

Sledeći nameru da popune prazne prostore istoriografije Velikog rata i osvetle što više baš takvih ljudi, Medija centar „Odbrana“ se ove godine opredelio da objavi biografiju ove vrlo mlade i malo poznate heroine rata, koja se po junaštvu svrstava ravnopravno sa Milunkom Savić, Sofijom Jovanović i drugim ženama ratnicama, a čiji je kratki život tamo gde je branila narod odavno postao mit i legenda.

„Žene su u istoriji često prećutkivane i ova knjiga je tu da ispravi jednu takvu nepravdu“, rekla je na predstavljanju knjige Snežana Đokić, urednica u MC „Odbrana“.

Autor knjige, istoričar i filolog Boško Bojović, kazao je da se ova nesuđena učiteljica ubrzo po povlačenju srpske vojske ka Krfu, umesto podučavanja đaka, morala prihvatiti puške. „Sa ocem se pridružila ustaničkim četama Koste Vojinovića Pećanca, da u Toplici brani nejač od strahovitog bugarskog terora. Posle gušenja Topličkog ustanka, četovanje je nastavila podno Durmitora u jedinici vojvode Boška Bojovića.“

Istoričar Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida, govorio je o značaju žena u prelomnim događajima, a Tomaš Ćorović je predstavio povest slobodoumne i vrlo ugledne porodice Šaulić sa severa Crne Gore.

► „Zastava Film“ na Sajmu

Prateći temu dana o civilno-vojnoj saradnji, „Zastava film“ prikazala je tri svoja dela: „Pomoć Vojske Srbije tokom poplava 2014. godine“, „Operacija razmeštanja snaga i pružanja pomoći civilnim vlastima u otklanjanju posledica prirodnih katastrofa“ i „Petnaest godina Vojske Srbije u CISM“.