HRONIKA SAJMA, sreda, 24. oktobar

► Emir Kusturica: Važno je da se ratni dnevnici generala Pavkovića objave

Komentarišući predstavljanje ratnog dnevnika general-pukovnika Nebojše Pavkovića na ovogodišnjem Sajmu knjiga u okviru edicije "Ratnik", reditelj Emir Kusturica je izjavio da je važno da se ratni dnevnici generala Pavkovića objave.

- Mislim da je više nego važno da se ratni dnevnici generala Pavkovića objave i da sa dokumentima koji su iz prve ruke procenjujemo prošlost i ideju o tome šta nam je istorija. U svakom pogledu postoji potreba, a najizraženija potreba je ova koju spominjem, da u te dokumente i tu stješnjenost, iz koje pravimo istorijske procene, dobijemo jedan dokument iz prve ruke, ne može biti bolji – poručio je Kusturica.

Na Sajmu knjiga u Beogradu na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predstavljen je ratni dnevnik general-pukovnika Nebojše Pavkovića, komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije, tokom NATO agresije 1999. godine. Četiri toma dnevnika pod nazivom „Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju „Milosrdnog anđela“ deo su edicije „Ratnik“ od sedam knjiga, koje donose sećanja učesnika ratnih događanja na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

► Vojno zdravstvo na Sajmu knjiga

Na izložbenom prostoru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Sajmu knjiga danas je svoj rad predstavila Uprava za vojno zdravstvo. Prof. dr Miroslav Vukosavljević, zastupnik načelnika Vojnomedicinske akademije, predstavio je rad Uprave, organizaciju zdravstvenih ustanova i mogućnosti lečenja i istakao da vojno zdravstvo redovno radi na velikom broju stručnih publikacija.

O radu Vojne bolnice u Nišu govorio je njen prvi čovek pukovnik Jovica Stanojković, a zatim je dr Veljko Milić izneo zanimljiva zapažanja o iskustvima lekara i medicinskih tehničara u mirovnim operacijama, kada su puškaranja između zaraćenih grupa stalna, a pojave zaraznih bolesti poput denga groznice, malarije, ebole, ali i parazita koji desetkuju decu u državama domaćinima, redovne.

Pukovnik Nenad Ratković, načelnik grupe klinika Vojnomedicinske akademije, predstavio je rad ove najviše vojne zdravstvene ustanove. Jedna od tema bilo je i regulisanje prava vojnih i civilnih osiguranika.

► Klopka za gelere

Među novim naslovima Medija centra „Odbrana“ koje predstavlja ove godine na Sajmu knjiga, nalazi se i „Klopka za gelere“, knjiga o patentu koji je spasao mnoge živote, a ranjenima u ratnim dejstvima omogućio da lakše prebrode rane i nastave dalje. Naime, klopka za gelere je svojevrstan pronalazak – magnetna traka koja pomaže da se na neinvazivan i neoperativan način odstrane geleri, meci i sve drugo što nakon ranjavanja može ostati u telu, ugrožavati život ranjenika, ili ga ozbiljno ograničavati, uz lakše zarastanje i obnovu tkiva.

Pronalazač je i autor danas predstavljene knjige, primarijus dr Dušanka Mandić, lekar sa višedecenijskim iskustvom, koja zastupa nove pristupe lečenju ozbiljno povređenih. „Knjiga je plod 25-godišnjeg rada na umanjenju tegoba ljudi čija su tela pretrpela velika razaranja. Motiv za sam pronalazak bio je veliki broj ranjenih tokom rata devedesetih godina, sankcije i nedostatak lekova i operativnih sredstava sa kojim su se suočile sve naše bolnice“, objasnila je dr Dušanska Mandić.

Ta zakrivljena magnetna traka danas se koristi u više od 50 zemalja sveta, uvedena je odavno u registar zvaničnih medicinskih sredstava, a kako je naglasio pukovnik Srđan Starčević sa Vojnomedicinske akademije, značajna je i za lečenja civilnih povreda i od 2007. godine koristi se i za mirnodopske povrede.

► Istorija sestrinstva u Srbiji

Kada je 1972. godine tadašnju Jugoslaviju pogodila epidemija variole vere, heroji savlađivanja tog strahotnog ataka na živote ljudi i zdravstvo bile su i medicinske sestre. Dve su umrle. No, nakon što je za 72 dana epidemija savladana, jedini koji su bili nagrađeni za ovaj podvig bili su lekari. I to je najčešći slučaj u istoriji lečenja – lovorike idu uvek nekim drugima, dok oni koji rade najteži deo posla u negovanju bolesnika, ostaju nezabeleženi.

Tu nepravdu prema profesiji bolničara ispravlja Stanojka Koprivica Kovačević, medicinska sestra i pisac, čija je knjiga „Istorija sestrinstva u Srbiji“, plod suizdavaštva „Odbrane“ i izdavačke kuće „Licej“, danas predstavljena na štandu.

„O kolikom je zaboravu reč, svedoči i podatak da gotovo i da nema dokumenata o prvoj školi za medicinske sestre, Školi za nudilje. A sve one ranjene, gladne i obolele koji su prešli Albaniju, učestvovali u drugim ratovima, negovali su pre svega bolničari, nosili na rukama, nabavljali hranu u nemogućim uslovima.“

O knjizi koja se bavi istorijatom nege bolesnika od Hilandarskog pravila o zbrinjavanju bolesnih, preko propisa kneza Mihaila Obrenovića, do kraja Drugog svetskog rata, govorila je i Jelena Kovačević, lektor. „Ovo je istorija društva sa margine, jer se bavi najčešće nevidljivom strukom, i istorija žena iz do sada neobrađivanog ugla.“

► Memoari generala Ljubomira Milića, komandanta Moravske divizije

Istoriografija ne može bez validnih izvora i svedoka, a otkrivanje novih dokumenata koji bacaju pogled na događaje iz prošlosti, uvek je dragoceno. To je slučaj i sa danas promovisanim memoarima generala Ljubomira Milića „Moravska divizija 2. poziva“, priređivača dr Aleksandra Životića, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ovo obimno memoarsko delo proisteklo iz ličnog dnevnika generala Milića, dodatno osvetljava događaje u prve dve godine Velikog rata, ali i, kako je rekla profesor Mira Radojević, o celoj armiji razočaranih ratnika posle rata. „Dugo zapostavljan jer je bio ađutant kralja Aleksandra Obrenovića, Milić je vraćen iz penzije uoči rata i dobio je komandovanje Moravskom divizijom 2. poziva. I on i Moravci su se pokazali najbolje tamo gde je bilo najteže – kod Puste reke i Leskovca, kada su odbijajući bugarski napad sprečili da glavnina srpske vojske bude opkoljena i poražena.“

Dr Aleksandar Životić, koji je otkrio ovaj rukopis u fondu Vojnog arhiva i pripremio ga za štampu, podsetio je na još neke motive generala Milića da napiše ovo delo. „Ovaj odlični komandant koji je često kršio utvrđene šablone kad je to imalo smisla, to je i plaćao. Želeo je da delo junaka kojima je komandovao bude upamćeno i učvršćeno u vremenu kada su odlikovanja i unapređenja počeli da dobijaju i oni koji rat nisu baš omirisali, ali i da ono posluži razvoju domaće ratne veštine. Naime, nakon Velikog rata u vojsci je preovladalo iskustvo saveznika na Zapadnom frontu, a domaća ratna misao i znanje su potisnuti. Cena toga videla se već 1941. godine“, rekao je dr Životić.

► Tribina o posledicama dejstva osiromašenog uranijuma

Na teritoriju SR Jugoslavije tokom 1999. godine izvršeno je 112 napada municijom sa osiromašenim uranijumom: 98 na Kosmetu, 2 u Crnoj Gori, i 12 na jugu centralne Srbije. Prvi napadi sa ovom vrstom municije izvršeni su na Prizren između 28. i 30. marta, a najviše napada bilo je poslednjih desetak dana agresije. Ovi podaci o pitanju koje već godinama muči celu Srbiju, predstavljeni su javnosti danas na tribini o dejstvima osiromašenog uranijuma.

Učesnici tribine bili su general u penziji Slobodan Petković, prof. dr Branka Đurović i dr Mirjana Anđelković Lukić. Od učesnika tribine moglo se saznati i da je agencija Ujedinjenih nacija UNEP krajem 1999. godine uradila ispitavanja terena i zaključila da nema kontaminacije, ali da su kasnije ove nalaze osporili brojni eksperti. Tema koja već godinama zaokuplja pažnju srpske javnopsti, poslednjih meseci izbila je u prvi plan interesovanja, a Medija centar „Odbrana“ ovom tribinom pridružuje se naporima da se to pitanje rasvetli. Moderator tribine bila je Mira Švedić, urednik magazina „Odbrana“.

► Vojno zdravstvo i film

Poslednja dva dana i filmske projekcije VFC „Zastava film“ na štandu bile su posvećene zdravstvu. Najpre je u utorak prikazan odličan dokumentarni film Vladimira Vještića, novinara „Odbrane“, o srpskim mirovnjacima u Centralnoafričkoj republici. A danas je publika mogla videti još jedno svedočanstvo o bogatom istorijatu našeg vojnog zdravstva, dokumentarni film o Vojnoj bolnici u Nišu.