Vojnički pozdrav - gest poštovanja i poverenja
Jedna od prvih asocijacija na vojsku i vojnički život je salutiranje, odnosno pozdravljanje, a vojnik sa ispruženom rukom prinesenom čelu bio je inspiracija za mnoga umetnička dela kroz istoriju, ali i u modernoj i primenjenoj umetnosti. Iako je propisana radnja, vojnički pozdrav nije samo razmena uvažavanja, već je to privilegovani gest poštovanja i poverenja među vojnicima, ali i gest međusobnog uvažavanja posvećenosti, sposobnosti i profesionalizma.
Pojedini istoričari veruju da je pozdrav rukom počeo da se koristi u kasnom rimskom dobu kada su atentati bili česti. Građanin koji je želeo da se obrati javnom funkcioneru morao da je da mu priđe sa podignutom desnom rukom, kako bi pokazao da se ne nosi oružje. Iz tog doba i potiče naziv „salutiranje“, jer su Rimljani, uz pozdrav podignutom desnom rukomu laktu i otvorenim dlanom izgovarali i pozdrav "salute". Prinošenje desne ruke čelu, kao deo pozdrava, prema nekim tumačenjima nastalo je od viteškog običaja da se u prolazu otkriva vizir na šlemu kako bi se vitezovi pogledali u oči i pokazali da su dobronamerni. Iz istog razloga se dlan ruke kojom se podiže vizir okretao spolja da se pokaže da se u njemu ne drži nikakvo oružje. Ovakva praksa pozdravljanja ratnog druga postepeno postaje način da se pokaže poštovanje, a ponekad je podrazumevala i podizanje šešira. Sredinom 19. veka, pokret je modifikovan dodirivanjem kape, nakon čega je ustanovljen pozdrav rukom koji se koristi i danas. U vojsci, uvođenjem trorogog šešira kao deo uniforme, takav način pozdravljanja se ustalio kao izraz poštovanja oficira, zastave i države. Vojnički pozdrav veoma je često pogrešno shvaćen izvan vojnih krugova. Neki smatraju da je to gest servilnosti, jer mlađi po činu ili rangu pozdravljaju starije, međutim, pozdrav je izraz međusobnog priznavanja pripadnika profesije, onih koji su izabrali da život posvete odbrani svoje zemlje. Činjenica da niži po činu prvi pozdravljaju može se smatrati kao odraz bontona, a otpozdrav je uvažavanje ukazanog poštovanja. Način na koji se pozdravlja, svedoči mnogo o samom vojniku. Ponosan, odsečan pozdrav svedoči o tome da je vojnik ponosan što je pripadnik određene jedinice, a takođe je i odraz sigurnosti u svoje vojničke sposobnosti. Sa druge strane, traljavo pozdravljanje može da se protumači kao manifestacija postiđenosti zbog pripadnosti tom sastavu ili niskog samopouzdanja, ili u najmanju ruku da pozdrav, kao radnja, nije dobro savladan. Kako ističu tumači govora tela i neverbalne komunikacije, ispružena ruka ukazuje na lojalnost, čelo je simbol volje, a savijen palac je gest potčinjavanja svog „ja“.
Biljana MILjIĆ
