Ostvaren san mladim potporučnicima
Želja najboljeg u rangu 135. klase Vojne akademije, potporučnika Aleksandra Borovčanina, ujedno je bila i ostvarenje sna dvoje njegovih klasića, bračnog para potporučnika Nikole i Teodore Đokić.
– Potporučnik Borovčanin je bio kod načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića na razgovoru, povodom njegovog postavljenja na prvu oficirsku dužnost, pošto prvi u rangu ima pravo da bira mesto službovanja. Na pitanje generala Dikovića da li treba, prema njegovom mišljenju, još nekome izaći u susret, on je predložio nas dvoje, kaže Teodora.Načelnik Generalštaba je podržao ideju i dvoje mladih potporučnika danas rade u istom garnizonu – Nikola u 41. pešadijskom bataljonu u Bujanovcu, a Teodora u 42. pešadijskom bataljonu u Vranju.
–Nama je samo bilo važno da dobijemo isti garnizon, bez obzira na mesto. Oduševljena sam Vranjem, atmosferom i ljudima, i sve je na kraju ispalo odlično, kaže Teodora a njen suprug dodaje - Mi smo prilikom popunjavanja liste želja, za prvo mesto službovanja napisali da smo u braku i da bismo voleli da dobijemo isti garnizon.
Nikola je rodom iz sela Malošišta, kod Niša, a Teodora je Beograđanka. Oboje su na Vojnoj akademiji završili smer pešadija.
– Pošto smo studirali isti smer, poznavali smo se od početka Vojne akdemije. Vezu smo započeli na poligonu SAS Međa, 5. juna 2013. godine, dok smo bili na terenu. Verili smo se u novembru iste godine, a naredne, u martu, i venčali. Na Akademiji je naš brak funkcionisao kao i veza. Jedan vikend smo u Beogradu, drugi u Nišu, objašnjava Nikola. Teodorin utisak je sličan.
– Naš život na Akademiji se posle venčanja nije mnogo razlikovao od dotadašnjeg. I dalje je svako živeo sa svojim cimerima u sobi, mada smo nas dvoje slobodno vreme provodili zajedno. Čak smo i na nastavi sedeli jedno pored drugog. Naše obaveze tokom studija ostale su iste, samo smo jedno drugom bili mnogo veća podrška i oslonac nego inače, i samim tim smo bili u prednosti u odnosu na ostale klasiće, kaže Teodora.
