06.06.2014.
Prva klasa učenika Vojne gimnazije obeležila 40 godina od mature
Poslednjeg dana maja, nakon tačno četrdeset godina, hodnike, učionice i sale Vojne gimnazije u Beogradu, ispunio je žamor onih koji su je davne 1974. godine napustili spremni za nove životne izazove i pobede. Prijateljski osmesi i zagrljaji starih klasića prve generacije učenika koji su popunili klupe te srednjoškolske obrazovne ustanove, probudili su već zaboravljene uspomene na neka druga, kako kažu, bolja vremena, ali i na uvek iste đačke muke i probleme. Velikim razrednim časom, kojim su obeležene četiri decenije od mature prvih vojnih gimnazijalaca, rukovodio je general u penziji Petar Ćornakov, jedan od trojice najboljih đaka u klasi.
Umesto zvona za početak časa, minutom ćutanja odata je pošta svima koji su zauvek napustili svoje nekadašnje drugare, kao i onima čija je vera u kreiranje oficira intelektualca bila životna misija. Pre svega, to su, prema rečima Ćornakova, najzaslužniji za osnivanje i trajanje Vojne gimnazije, general Viktor Bubanj, nekadašnji načelnik Generalštaba JNA i prvi direktor Vojne gimnazije Dušan Vujić.
- Privikavanje na život u internatu, prihvatanje pravila i zahteva u školi, razmišljanje o budućnosti, sve to dobijalo je smisao posle susreta i razgovora sa ova dva velikana. Vojna gimnazija, u to vreme, bila je polazna tačka za otvaranje horizonata, gledanje u budućnost, prikazivanje velike vizije sveta. Učilo se mnogo i kvalitetno, a svaki učenik mogao je da iskaže i razvija svoje sposobnosti.
Učili smo da razmišljamo i budemo kritični prema stvarnosti. Sistem obrazovanja Vojne gimnazije za cilj je imao da od svakog od nas stvori budućeg oficira intelektualca i podari nam osnov za školovanje na Vojnoj Akademiji, kao i mogućnost da gradimo svoju budućnost – istakao je Ćornakov obraćajući se klasićima, ali i brojnim profesorima, koji su došli da se uvere da su svoje prve đake izveli na pravi put. Većina je životni put pronašla na trasi koju im je Vojna gimnazija postavila. Među onima, koji su poziv potražili u civilnom sektoru mnogo je lekara, pravnika, ekonomista, inženjera, privrednika, ali svima su zajedničke te četiri godine na adresi Petra Čajkovskog 2. Zbog toga im ni posle četrdeset godina nije bilo teško da prevale hiljade kilometara, pomire nepomirljive granice uzrokovane ratovima devedesetih, samo da bi ponovo bili zajedno.
Pošto su obišli izložbu fotografija iz školskih dana, na kojima su pronašli sebe, najboljeg prijatelja, one koji nisu došli, kojih se rado sećaju ili one koje su davno zaboravili, sa razrednim starešinama družili su se vojni gimnazijalci na odeljenskom času, a evociranje uspomena na stara vremena nastavljeno je posetom internatu, ponekom partijom šaha, a zatim i svečanom večerom.
